Grčka je u ekonomskom “protektoratu” EU i uslovljavanjima koja u najvećoj meri “suspenduju” deo državnog suvereniteta i utiču na odluke Grčke vlade i ponašanje društva u celini. Stavovi EU prema Grčkoj se kreću od podrške izlasku Grče iz unutrašnje krize do osporavanja i predlaganja da Grčka bude isključena iz evro-zone. Takav vid pritisaka, uz unutrašnju nestabilnu scenu prepunu socijalnog i političkog bunta, može dovesti do velikih potresa, krize države i socijalnog i ekonomskog kolapasa.

EU je spremna da pomogne Grčkoj sa 25 milijardi evera ali, istovrmeneo, najnovija anketa berlinskog Galupa nalazi da je raspoloženje 53 odsto Nemaca - izbacivanje Grčke iz evrozone, „jer ćemo mi platiti ceh“. Većina Holanđana želi da se Grčka povuče iz evrozone. Prema ovom istraživanju, 55 odsto ispitanika smatra da ako je dug neke zemlje toliko veliki da ugrožava vrednost evra, onda tu zemlju treba prisiliti da se povuče iz evrozone.

EU je dala rok Grčkoj da pokrene mehanizam smanjenja budžetskog deficita za makar četiri odsto .

”Ukoliko plan ne bude pokazao rezultate, grčka vlada će morati da preduzme dodatne mere”, poručio je predsednik Evrogrupe, luksemburški premijer Žan Klod Junker. Koje su neke od interventnih mera nužnih za vladu Grčke? To su povećanje poreza na luksuznu robu, skupe automobile, bankarske ekstraprofite. Najbolnije je smanjenje plata u državnom sektoru za 10 odsto, a na visoke plate i 20 odsto. Grčka trpi veliki enegetski “šok” posebno na tržištu benzina. U Atini više od 70 odsto benzinskih pumpi nema goriva.

Grčka se nalazi pred velikim izazovom koji neće biti ni lak niti vremenski kratak. Nužna su bolna suočenja sa višegodišnjim i decenijskim “štimovanjem“ nacionalnog bilansa koji se u vremenu globalne recesije otvorio kao “Pandorina kutija”. Atinski penzionisani profesor Todoris, u tv anketi, kaže: “Naši su se glupo zaduživali i krali, pa im sada određuju mere pametniji lopovi, koji su im davali kredite i ubirali superkamate decenijama”. Ova opaska ukazuje da je administracija EU znala za “štimovanje” državnih računa Grčke, ali da su to propuštali iz različitih interesa, računajući i špekulativnu eknomiju EU i one koji su na toj ekonomiji dobro profitirali.

Očigledno je da nema nacionalnog konsenzusa izmedju PASOK, Nove demokratije i vodećih nacionalnih sindikata oko dinamike krize i bolih mera koje se moraju preduzeti. Tako, na primer, Nova demokratijda izlazi sa svojim rešenjima krize kao da se ne radi o optanku države, nacionalnoj stabilnosti i dostojanstvu, nego da je reč o pedizbornoj kampanji. Sindikalisti, kritična masa koja je ustoličila socijalistički Pasok na vlast, potpuno su okrenuli leđa vladi i serijom štrajkova često blokiraju zemlju u najtežem trenutku. Iako je više od 78 odsto ispitanika saglasno sa merama vlade, očigledno da u ponašanju gradjana, partija i sindikata nema jasno definisane svesti o “nacionalnoj solidarnosti” i “nacionalnoj žrtvi” koja se mora podneti za spas države i ekonomije. Jorgos Papandreu je posredno prebacio deo odgovornosti za krizu u Grčkoj i na EU koja nije proveravala na ažuran način “poslovanje” EU u celini i svih država pojedinačno i dodao da „Grčka nije politička ili ekonomska supersila da bi sama vodila bitku“.

„Štimovanje statističkih podataka je duga tradicija u Grčkoj“, smatra profesor Atinskog univerziteta Jorgos Bitros, „što je ozbiljan sistemski neuspeh koji ima korene u političkom sistemu i manjku transparentnosti u javnom sektoru, a može da se kaže da je oboljenje od ove vrste toliko rašireno da pretvara svece u Raspućine“.

Teško je pronači krivca na relaciji grčke vlasti i admnistracija EU. Jasno je da je Grčka u velikom problemu ali i EU koja “muku muči” sa još jednim značajnim delom Unije koji je u velikoj krizi. Dok su svetla uperena prema Grčkoj, Španija i Portugal prolaze kroz sličnu situaciju. Presedavajuća EU je u recesiju ušla 2008. Deficit joj je od 2,23 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2007, porastao na 11,4 odsto u prošloj godini (skoro kao Grčkoj, koja ima 12,7). Javni dug Španije je za isto vreme porastao s 36,2 odsto na 54,3, sa sumornim predviđanjima da bi u 2012. godini mogao da dosegne 74,3 procenta BDP-a. Deficit Portugala je 9,4 odsto, a ukupni dug 77,4 procenata. Vlada u Lisabonu se obavezala da deficit u ovoj godini smanji na 8,3 procenta.

Iako je najavljen oporavak u 2010, a rast u 2011, Evropa je još u krizi. Berze padaju, raste broj nezaposlenih, a tržište nekretnina je veoma nestabilno. Interesantno je da je američka CIA imala pristup knjigama poslovanja država EU radi sprečavanja formi mafijaškog ili terorističkog upada u platni i poslvni sistem EU, ali da su sva “štimovanja” ili druge finansiske devijacije država EU “tolersana” što otvara pitanje da su SAD imale informacije oko globlane krize u EU i mogućih posledica.

Premijer grčke vlade Papandereu poručuje EU: „Dajte nam vremena, pružite nam podršku, i to ne mislim na finansijsku već političku podršku, kako bismo vam pokazali da se primenjuje ono o čemu govorimo i da ponovo imamo kredibilite. U ovom trenutku nemamo potrebu da zajmimo novac. Naše potrebe za kreditiranjem pokrivene su do sredine marta”.

Grčka vlada nije prihvatila sugestije ruskog predsednika Medvedeva i premiejra Putina da se Grčka obrati za pomoć MMF i Svetskoj banci, već se opredelila da rešenje sama pronadje kroz EU. EU smatra da nije potrebno “mešanje” SAD i MMF u krizi u EU i Grčkoj. Teodoros Pangalos, potpredsednik grčke vlade, odbacio je spekulacije da će Atina tražiti pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.

„Mogućnost obraćanja MMF je odbačena. Mi smo u evropskom sistemu, to nosi strateške prednosti, to je jedan strateški izbor“, rekao je Pangalos u intervjuu za list „To Vima”.

Pojedini izvori govore da bi najavljene mere bilo neophodno podupreti s oko od 315 do 320 milijardi evra pomoći Grčkoj, Španiji, Porgutalu i Irskoj. Grčkoj bi, prema ovim proračunima, trebalo ubrizgati oko 50, Irskoj 35, Portugalu 30, a Španiji čak 200 milijardi evra. Još nema unutar EU saglasnosti oko visine iznosa i vremena za realizaciju podrške kritičnim državama. Nemački magazin „Špigl“ izveštava u najnovijem izdanju, pozivajući se na izvore u nemačkom ministarstvu finansija, da će suma pomoći Grčkoj ali i za svaku članicu „evrolenda“, biti utvrđena na osnovu njenog udela u kapitalu Evropske centralne banke (ECB).

Ovo je do sada največa ekonomoska i poliitčka kriza u EU koja vidno remeti stabilnost i poliitku EU i njenu transparetnost u svetskoj ekonomiji. Izvesno je da će EU vršiti jak pritisak na države koje su u “velikom minusu”, da će tražiti maksimalno ali i da će pomoći kako se ne bi ugrozila Unija i njena globalna strategija. Istovremeno je jasno da će države koje budu maksimalno pomogle izvlačenju Grčke i drugih država iz globalne krize, profitirati na krizama u tim državama i da će ostvariti dominatnu poziciju i uticaj.

Put izlaska Grčke iz krize neće trajati jednu ili dve godine. Očigledno je da će biti potrebno više godina ne samo za saniranje stanja, već i za promenu svesti kod gradjana i veću štednju, borbu protiv korupcije i tvrdju “poresku poliitku”. Grčku čeka 15. mart i bolno suočenje sa merama EU, ali i provera sopstvenih resursa i državne politike. Ako Grčka ne bude imala konsenzus o izlasku iz krize i bolnim merama, sledi pad sadašnje vlade i još veća kriza koja bi mogla da ugrozi ugled Grčke u EU i status u “evro-zoni”. Takve mere bi imale kobne posledicu, izmedju ostalog i po turističku privredu Grčke ove a sigurno i naredne 2011. godine.