Evropska komisija najavila je danas budžetski plan za obnovu posustale ekonomije čija je ključna ideja podsticaj potrošnje. Komisija zato, izmedju ostalog predlaže, smanjivanje poreza kao i mere za oporavak gradjevinskog i automobilskog sektora. Plan Evropske komisije je vredan 1,5 odsto ukupnog društvenog dohotka EU ili 200 milijardi evra i svaka će ga zemlja članica sprovoditi na način na koji misli da treba. Zemlje članice daće 70 milijardi evra, a 130 milijardi daće budžet EU. Sprovodjenje plana trajaće dve godine i novac će bti ulagan naročito u mala i srednja preduzeća, u ekološki sektor, razvoj interneta i infrastrukturu, najavio je Hose Manuel Barozo.

I dok se britanski ministar finasija Alister Darling zalaže za opšte smanjivanje poreza kako bi se podstakla potrošnja, Nemačka i Francuska nisu saglasne sa ovakvim merama. Ostaje dogovoreni princip zemalja EU da svako za sebe odredjuje koji je put najbolji i najkraći za izlazak iz krize. "Opšte smanjivanje poreza može da odgovara jednoj zemlji ali ne mora ni Francuskoj ni Nemačkoj", izjavila je zato nemačka kancelarka Angela Merkel.

Smanjivanje poreza - bilo opšte, bilo delimično - svakako će smanjiti priliv novca u državne budžete, čiji će se deficit u većini slučajeva povećati. Državne kase biće dodatno pražnjene i zbog povećanja nezaposlenosti. Mnogi od onih koji su izgubili posao dobijaće socijalne nadoknade. Većina državnih budžeta tako će preći crvenu granicu državnog deficita od 3 odsto društvenog dohotka. Ugovor iz Mastrihta postavio je ovu granicu deficita kao crvenu liniju za države članice i slučaju premašivanja predvideo primenu “posebnih mera”. Ova odredba ugovora iz Mastrihta mogla bi da bude suspendovana tokom dve godine, koliko će trajati primena plana za obnovu ekonomije jer Brisel u “izuzetnim uslovima primenjuje izuzetne mere”.

Države EU usaglašavaće medjusobno sve mere koje preduzimaju ali neće biti ni zajedničke akcije ni zajedničkog posebnog investicionog fonda kako je to predlagao francuski predsednik Sarkozi. Nemačka je odbila ideju o ulaganju novca u zajedničku spasilačku kasu bojeći se da na taj način ne plaća dugove i ekonomske probleme drugih zemalja. Kancelarka Merkel uporno je odbijala francuski predlog tim pre što 10 odsto ukupnog redovnog budžeta EU potiče upravo iz Nemačke.

Najavljeni evropski plan pobudio je više sumnji nego entuzijazma iako niko nema preciznog odgovora šta treba uraditi kako bi ekonomsko-finansijsko sunovraćivanje stalo. Kako je nedavno rekao jedan bankarski stručnjak, nikada se nije desilo da toliko mnogo ljudi duguje toliko mnogo novca kojeg prosto - nema.

Spasilački planovi zemalja EU

Najavljujući danas svoj plan za spašavanje ekonomije EU, Evropska komisija priznala je da ne postoji jedinstvo u pogledu načina na koji treba rešavati krizu. Dok EK na primer predlaže snižavanje poreza, Irska povećava poreze. Dok Velika Britanija predlaže opšte snižavanje poreza, Nemačka i Francuska veruju da je takva mera preterana i da bi mogla da dovede njihove zemlje u opasno duboke budžetske deficite.

Neke od zemalja objavile su svoje pojedinačne planove. U sažetom obliku oni izgledaju ovako:

Velika Britanija najavila je spektakularno smanjivanje poreza u vrednosti od 19,2 milijardi evra koji će sa 17,5 odsto spasti na 15 odsto. London takodje razmatra predlog o dodatnom smanjivanju poreza za društveni sloj sa nižim primanjima.

Nemačka je početkom novembra najavila 15 mera, medju kojima je ukidanje taksi na kupovinu novih automobila i povećanje finansijske pomoći srednjim i malim preduzećima. Prethodno su najavljena sniženja socijalnih kotizacija i povećanja dečjih dodataka. Najjača evropska ekonomija procenila je ukupnu pomoć za obnovu ekonomije na 32 milijarde evra, što iznosi 1,3 društvenog dohotka.

Francuska ima državni plan po kome će država sa 22 milijarde evra pomoći finansiranje malih i srednjih preduzeća. Sarkozijeva vlada najavila je da će novi investitori do 1. januara 2010. godine biti oslobodjeni plaćanja profesionalnih taksi. Ova stavka je državi donosila otprilike oko milijardu evra godišnje. Osim toga Pariz namerava da stvori “strateški fond za investicije” vredan 20 milijardi evra sa ciljem da se podrži francuska industrija koja se našla u krizi. Protivno liberalnim opredeljenjima “ekonomije bez granica” koju je donedavno zastupao, predsednik Sarkozi namenio je ovom fondu zaštitnu ulogu od konkurencije iz inostranstva koja bi mogla da ugrozi “strateške sektore” kao što je automobilska industrija. Sve ove mere trebalo bi pored finansijskog efekta da deluju i psihološki i povrate poverenje investitora, banaka i gradjana. Za sada investicije su u zastoju, a banke su ili zaustavile kreditne linije ili znatno pooštrile uslove za davanje kredita, iako su od države dobile kolosalne injekcije novca kako bi nadokandile svoje promašaje za koje ih niko ne poziva na krivičnu odgovornost. Rezultat: gradjani strahuju od budućnosti. Jedno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da čak 60 odsto Francuza koji za sada imaju posao i stan strahuje da ne postanu beskućnici i ne nadju se na ulici. Ovaj, za mnoge neočekivani podatak, za vladu znači “crveno svetlo” jer Francuska ima tradiciju rešavanja nagomilanih problema na ulici, radikalnim metodama.

Italija priprema plan čija finansijska težina dostiže 80 milijardi evra. Opozicija prigovara premijeru Berluskoniju da je najveći deo tih fondova za spašavanje ekonomije bio već predvidjen ranije pod drugim imenom. Reč je o pomoći najsiromašnijim porodicama čiji godišnji prihod ne prelazi šest hiljada evra. Plan predvidja snižavanje poreza za preduzeća i infrastrukturnih projekata.

Španija će najaviti svoj plan u četvrtak. Reč je o programu državnih investicija kako bi se smanjila nezaposlenost čija vrednost još nije poznata. Španija najavljuje otvaranje velikih gradilišta i podršku automobilskom sektoru.

Holandija je najavila snižavanje poreza za preduzeća u vrednosti od šest milijardi evra. Predvidjeno je isplaćivanje nadoknada radnicima i službenicima koji su izgubili posao.

Madjarska vlada je objavila plan pomoći vredan 5,4 milijarde evra. Predvidjena je podrška srednjim i malim preduzećima i garancije za kredite pod povoljnim uslovima.

Austrija je najavila program vredan tri milijarde evra koje je podržala vlada, Socijalno demokratska partija i konzervativci. Ovaj plan obuhvata mere za snižavanje poreza u visini od 2,2 milijarde evra.