Priština preti da će proterati Lamberta Zaniera – čelnika Misije UN na Kosovu – zbog njegove namere da održi pregovore s Beogradom. Međutim, prema rezolucijama Saveta bezbednosti UN ovaj međunarodni funkcioner je najveći čin na Kosovu. Zanieri, diplomata koji je trenutno na godišnjem odmoru, ima nameru da početkom septembra održi „teške i veoma osetljive pregovori“ o reorganizaciji policijskih, carinskih i sudskih organa Kosova u skladu s okolnostima nastalim nakon proglašenja ove pokrajine za nezavisnu, februara ove godine.

Da li ovi pregovori mogu biti povezani s idejom o podeli Kosova u čijem severnom delu kompaktno žive Srbi? Da li je Rusija spremna da podrži ovu ideju? Ova pitanja je specijalni dopisnik lista „Vreme novosti“ Katerina Labecka postavila Aleksandru Aleksejevu – direktoru Četvrtog evropskog departmana Ministarstva inostranih poslova Rusije.

– Za sada se podela Kosova ’de jure’ ne razmatra. Iako je očigledno da se, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ova pokrajina cepa jer su kosovski Srbi, koji nisu prihvatili nezavisnost, u svojim mestima formirali sopstvene organe vlasti. Ali stav Kontakt grupe, koja je odbacila ideju o podeli Kosova, ostaje nepromenjen. (Kontakt grupu čine Rusija, Sad, Italija, Velika Britanija, Nemačka i Francuska – prim. ured.) Za Rusiju je ovo rukovodeći pristup.

Pregovori Misije UN s Beogradom podržavamo i smatramo da Misija mora da održava stalni kontakat sa Srbima. Očigledni su pokušaji da se UN povuče s Kosova i da se zameni prisustvom Evropske Unije. Mi se ne bismo suprotstavljli ojačanju uloge EU u ovoj srpskoj pokrajini, ali ne na uštrb međunarodnog prava. Misija UN je uvedena na Kosovo odlukom Saveta bezbednosti UN, te samo on ima pravo da promeni ili ukine njeno prisustvo.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je podržao ojačanje uloge EU na Kosovu, što je izazvalo oštru kritiku od strane Rusije...

– EU je prisutna na Kosovu u dva oblika: to su političko prisustvo i Misija iz oblasti prvenstva prava zakona (EULEX – prim. ured.). Transparentan je grub i nelegitiman pokušaj da se stvori nešto ispod kišobrana UN što bi bilo namenjeno izveštavanju o delatnosti novih struktura na Kosovu. Uz to se Misija UN smatra kao svojevrstan „menadžment spoljnih veza“ kod EU a za rad sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i sa lokalnim Srbima.

Postoji li mogućnost da će nakon pregovora UN u Beogradu uslediti kontakti Srba i sadašnjeg rukovodstva Kosova?

– Dijalog UN s Beogradom nema takav zadatak. Ali je nama poznato da zemlje koje su doprinele jednostranoj nezavisnosti Kosova i koje su je priznale, pokušavaju da primoraju Beograd na kontakte s Prištinom. Proglašenje nezavisnosti Kosova nije stabilizovalo Balkan, nego ga je još više destabilizovalo. Postoje informacije da različite albanske grupacije u zemljama Balkana koordiniraju svoje napore kako bi u pravom trenutku složno nastupile s ciljem daljeg pomeranja granica na Balkanu.

U Srbiji je u julu uhapšen i predat Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić. On je izjavio da je između njega i specijalnog izaslanika SAD za Balkan 1990-ih godina Ričarda Holbruka bio sklopljen tajni dogovor. Navodno su se njih dvojica u julu 1996. godine dogovorili da Karadžiću neće biti suđeno, ukoliko on tiho napusti politiku. Da li je za Vas ovo bilo neočekivano?

– O tome se pričalo još od vremena Dejtona. (U vojnoj bazi kod grada Dejton u SAD su 1995. godine vođeni pregovori o regulaciji situacije u Bosni i Hercegovini – prim. ured.). I u medijama se o tome pisalo više puta...

Kakav je stav Rusije po pitanju Tribunala za bivšu Jugoslaviju?

– Strategija završavanja aktivnosti Tribunala do 2010. godine, koju je usvojio Savet Bezbednosti UN, mora da bude izvršena u punom obimu. Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju je formiran tokom rata u bivšoj Jugoslaviji kada države nastale na njenoj teritoriji nisu imale ozbiljnost sudskog sistema. Tribunal je bio pozvan da popuni ovu prazninu. Sada je njegova neophodnost nestala, jer su sudski organi državâ Balkanske regije dovoljno zreli da preuzmu istrage koje Tribunal nije završio.

Rusija je pozvala Tribunal da istraži informaciju koju navodi u svojim memoarima bivši glavni tužitelj Tribunala Karla del Ponte. U pitanju je trgovina ljudskim organima kojom su se bavili kosovski Albanci ubijajući Srbe.

– Iz Tribunala su nam odgovorili da nema dokaza za ovakve tvrdnje. Navodno su predstavnici Tribunala pronašli tragove krvi i špriceve u jednoj „čudnovatoj“ kući na severu Albanije, ali to nije dovoljno za ozbiljnu istragu.

Da li Rusija podržava zahtev Beograda da se ponovo razmotre oslobađajuće presude bivšem lideru OVK i bivšem premjeru Kosova Ramušu Haradinaju, kao i komandantu bošnjaka Naseru Oriću?

– Smatramo ove presude politizovanim a zahtev Beograda opravdanim.

Postoji mišljenje da će suđenje bivšem Predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću omogućiti Viskom predstavniku međunarodne javnosti u BiH Miroslavu Lajčaku da likvidira Republiku Srpsku i da napravi od BiH unitarnu državu.

– Takvi pokušaji su očigledni. Suđenje Karadžiću nije tome doprinelo, nego je aktiviralo ove pokušaje. Optužuju Republiku Srpsku, tvrdeći da je ona navodno formirana na kriminalan način. Ovo su potpune budalaštine. Takav pristup je u suprotnosti i sa samom idejom Međunarodnog tribunala koji je pozvan da sudi ljudima kao individima. Reforme državnog ustrojenja BiH su moguće, ali moraju da se sprovode uz saglasnost svih strana i bez spoljnog pritiska. Ovo je neophodan uslov za očuvanje vitalnosti zemlje.

Mi se zalažemo za zatvaranje institucije Visokog predstavnika. Na zasedanju Glavnog odbora u oktobru mora da se usvoji odluka o zatvaranju te institucije do kraja ove ili početkom iduće godine. Ako EU bude smatrala neophodnim da sačuva instituciju svog predstavnika u liku Lajčaka ili nekog drugog – izvolite, ali ne u svojstvu Visokog predstavnika, a kamoli sa njegovim vanrednim, „bonskim“ punomoćjem. (Ovo ovlašćenje, uključujući pravo da daje otkaz lokalnim funkcionerima, bilo je defenisano na konferenciji u Bonu u decembru 1997. godine – prim. ured.)

Da li Srbiji prete separatistička raspoloženja nalik Kosovskim u autonomnoj pokrajini Vojvodina?

– Većinu stanovništva Vojvodine čine Srbi. Manjine su – uključujući Mađare, Rusine, Slovake, Rumune – duboko integrisane u srpsko društvo. Čudno je to što je Evropski parlament pre nekoliko godina izrazio zabrinutost zbog položaja manjina u Vojvodini. Ovo je bio impuls za separatistička raspoloženja u Pokrajini. Srbi su se posle toga dugo pravdali...

Kakve su perspektive ratifikacije u Srbiji naftnog sporazuma s Rusijom od 25. januara ove godine?

– Unutar srpske političke elite postoji stabilno raspoloženje u korist ratifikacije ovog sporazuma. Mislim da će ga ratifikovati u septembru. Ali postoji informacija o pokušajima pojedinih članova Vlade Srbije da se pretresu finansijski uslovi kupovine akcija NIS-a od strane ruske kompanije „Gaspromneft“. Naravno da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da će iskomplikovati realizaciju čitavog kompleksa pitanja koja se pominju u sporazumu a, osim toga, izazvaće sumnju kod ostalih investitora.

Da li će problem ratifikacije da iskomplikuje našu ekonomsku saradnju i slanje humanitarne pomoci?

– Mi smo spremni da nastavimo našu saradnju s Srbijom u punom obimu, ali bez ikakvih uslova treba tačno ispunjavati dogovore. Rusija je najveći trgovinski partner Srbije. 2007. godine je naš promet dostigao oko tri milijard dolara. Ove godine će njegov rast biti 25%. Naše Ministarstvo za vanredne situacije sprovodi deaktivaciju miniranih srpskih područja koja su bombardovana 1999. godine. Do današnjeg dana se tamo nalazi neeksplodirana municija, uključujući kasetne bombe. Stoga ova deaktivacija minâ sadrži u sebi važan humanitarni značaj. Nastavljaju se isporuke humanitarne pomoći srpskom stanovništvu Kosova i Metohije.

Da li pristalice nezavisnosti Kosova mogu sprečiti Srbe da, u ime Generalne skupštine UN, iniciiraju zahtev Međunarodnom sudu u Hagu o legalnosti proglašenja nezavisnosti pokrajine?

– Odluka Generalne asambleje UN mora biti doneta većinom glasova. Zato je uoči njenog sastanka moguće pojačanje pritiska na mnoge zemlje s ciljem da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova.

Objavljeno 07. avgusta 2008.

Prevela: Marina Obižajeva