BALKAN I EVROPA

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je na 23. sastanku Saveta ministara spoljnih poslova zemalja članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju da bi 2014. godine mogao da bude utvrđen datum za pristupanje zemalja regiona Uniji. Grčki ministar Drucas upoznao je Jeremića sa inicijativom za organizovanje samita "Solun II", kada će Grčka predsedavati Uniji.

Očigledno je put zapadnog Balkana ka EU definisan sa različitih aspekata, interesa i ciljeva ali i zainteresovanosti moćnih država EU i bitnog lobiranja i posrednog uticaja SAD. Projekcija da EU na zapadnom Balkanu 2014. godine oblikuje svoje interese i proširi svoje članstvo za sada deluje više hipotetički, jer se sama EU nalazi u najtežoj krizi od osnivanja i uvodjenja evro-zone.

Svaka država na zapanom Balkanu vidi svoje interese i odmerava svoj put ka EU. Komesar Evropske unije za proširenje Štefan File izjavio je da je realno očekivanje Srbije da do kraja 2011. godine dobije status kandidata za članstvo u EU. File je rekao da Evropska komisija ima nameru da u drugoj polovini 2011. godine da svoje mišljenje o kandidaturi Srbije i očekuje do kraja januara odgovore Beograda na Upitnik za članstvo u Evropskoj uniji.

Put od kandidatskog “staža” do članstva može biti pet do 10 ili 15 godina, u zavisnosti od mnoštva faktora i samog interesa EU za proširenje. Ne treba zanemariti ni geopolitičke interese ni uticaje moćnih država, pre svega Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i, pre svega, strateške ciljeve SAD i NATO na zapadnom Balkanu.

Istraživanje "Galup balkan monitora", kada je reč o EU, pokazuje da je u Srbiji podrška građana evropskim integracijama sa 61 odsto, koliko je iznosila 2006. godine pala na 44 odsto. Ovaj pad interesovanja u Srbiji (istraživanja domaćih agencija pokazivala su da je za EU bilo 60 do 65 odsto anketiranih) predstavlja odgovor gradjana na ekonomsku krizu i ukupni odnos EU prema Srbiji, sa stalnim dodatnim uslovljavanjima.

Evidentno je da će medjunacionalni i medjudržavni odnosi i istepen „tolerancije” medju susedima biti važan faktor za ocenu „zrelosti” država zapadnog Balkana za kandidovanje ili prijem u EU. Po analizi “ Galup balkan monitora” odnosi sa susedima nisu dovoljno snažni, ocenilo je 69,2 odsto ispitanika u BiH, 64,5 odsto u Srbiji, 60 odsto u Makedoniji, 55,1 odsto na Kosovu, 47,1 odsto u Hrvatskoj i 42,5 odsto u Albaniji. Samo je u Crnoj Gori mišljenje podeljeno, jer 42,1 odsto ispitanika misli da su odnosi sa susedima baš kakvi treba da budu, dok 41,4 odsto kaže da nisu dovoljno dobri.

Na Srbiju se kao na prijateljsku zemlju gleda najviše u Crnoj Gori (63,8 odsto ispitanika), Makedoniji (51,5 odsto) i BiH (40,7 odsto), a najmanje u Hrvatskoj (13,3 odsto), Albaniji (13,5 odsto) i na Kosovu (6,4 odsto ispitanika). Kao neprijatelja Srbiju je procenilo 77 odsto ispitanika na Kosovu, 45,4 odsto u Hrvatskoj i 42,8 odsto u Albaniji. Kada je reč o geografskoj i geopolitičkoj poziciji država na Balkanu, po “Galup balkan monitoru”, u Srbiji se u manjem ili većem stepenu sa Balkanom identifikuje 67,1 odsto ispitanika, u Makedoniji 75, u BiH 56,4 odsto. Hrvatska je jedina zemlja regiona u kojoj je više ispitanika odgovorilo da se ni malo ne identifikuju sa Balkanom (42,5 odsto) nego da se identfikuju u izvesnoj meri (26 odsto).

Posebno za evrointegracije zabrinjava stav Albanaca oko “velike Albanije” ili “prirodne Albanije”, kako se to odnedavno zove. Po analizi “Galup balkan monitora”, više od 80 odsto kosovskih Albanaca podržava ideju o formiranju velike Albanije, koja bi obuhvatila Kosovo, Albaniju i delove Makedonije, a gotovo polovina (48,8 odsto) veruje da bi se to moglo dogoditi uskoro.

Albanija je upravo dobila negativno mišljenje Evropske komisije, a građani Albanije ipak veruju da će njihova država postati članica EU već 2014. Najbliža EU je Hrvatska koja će verovatno biti “kamus” za evrointegracije na zapadnom Balkanu i po statusu Hrvatske u EU defiinsaće se politika EU prema daljem širenju ili privremenom “moratorijumu” na proširenje. Anekete “Galup balkan monitora” pokazuju da 25 odsto hrvatskih građana smatra da je članstvo Hrvatske u EU dobra stvar. Većina od 43 odsto na referendumu bi glasala protiv, a za članstvo bi bilo 38 odsto. Iako i u EU smatraju da će Hrvatska postati članica krajem 2012. ili najkasnije početkom 2013, većina hrvatskih građana smatra da će Hrvatska ući u EU tek 2014. godine.