Američki predsednički izbori u mnogo čemu odlučuju da li će SAD ubuduće voditi jednu intervenističku politiku sa stanovišta sile, bez šire saradnje sa EU, Ruskom federacijom i Kinom, ili će krenuti putem spoljnopolitičke "reforme", koja podrazumeva vođenje "meke" diplomatije i politike koja podrazumeva širu kooperaciju američke administracije sa UN, EU i velikim ekonomskim sistemima poput Rusije i Kine.

Pobeda Baraka Obame neće fundamentalno menjati kurs spoljnje politike SAD, ali realno je da će, poučeni krizom finasija, bankarstva i globalne ekonomije, Bela kuća tražiti nova rešenja šire međunarodne kooperacije SAD sa svetom, na nivou uravnoteženih međunarodnih odnosa. Obama može biti novi američki "reformator" na unutrašnjoj i spoljnopoliitčkoj sceni ako uvaži interese međunarodne zajednice i svetskih institucija, i ako krene u prevazilaženje globalne krize ekonomije u saradnji sa moćnim i velikim državama kao što su Kina, Rusija ili sa EU, naravno, na partnerskim odnosima. Pobeda Obame može zaustaviti ili usporiti opasnost novog ratnog sukoba SAD i saveznika sa Iranom ili usporavanje razvoja EU, kao ekonomskog saveznika i partnera SAD. Obamina politika može biti nešto kvalitetnija i konstruktivnija, pre svega na Balkanu, i to zapadnom Balkanu u više pravaca. Pre svega, SAD mogu tražiti od Kosovske vlade da Srbi postanu integralni faktor stabilnosti i Kosova i Metohije i Balkana. SAD mogu Srbiji pomoći na putu ka EU i otvoriti dijalog vlasti u Beogradu i Prištini, na opštu korist građana Srbije i Kosova, a time i celog regiona jugoistoka Evrope. Može se očekivati da će Obama tražiti veću saradnju Saveta bezbednosti UN i EU oko stabilnosti međuetničkih odnosa na Kosovu i sprečiti destabilizaciju BJR Makedonije od "velikoalbanskog faktora".

Politika Baraka Obame može uticati na veći uticaj američke politike na stabilnost celog Balkana. Barak Obama će biti "kormilar" jedne aktivnije i fleksibilnije politike SAD u svetu i, pre svega, na Balkanu, sa planovima smanjenja ratnih i kriznih konflikata i delovanja SAD kao lidera demokratije i političke koegzistencije. Ekonomska kriza u SAD i svetu delo je i jedne hegemonističke i "tvrde" spoljne politke SAD, sa nizom ratova i kriza u kojima je učestvovala Bušova administracija u periodu od 2000. do 2008. godine.

Da je pobedio republikanski kandidat Mekejn, SAD bi nastavile jednu destruktivnu i konzervativnu politiku, koja je uvela SAD u veliku krizu, a svet dovela u opasnost od raznih ekonomskih i političkih destrukcija. Obama će, verovatno, ići na jačanje američe ekonomije i socijalne stabilnosti američkog društva, kao i na smanjenje vojnog prisustva SAD u svetu, posebno u Iraku, Avganistanu ili mogućoj ratnoj eskalaciji prema Iranu.

Meklejn je sledbenik politike porodice Buš, i kao takav teško da bi mogao da reformiše ekonomiju i spoljnu politku SAD i time da utiče da se smanji antiamerikanizam, koji je u porastu sa vladavinom dinastije Buš u SAD.

Obama je i po svom poreklu i životu blizak jednoj "drugoj" Americi. Americi niže i srednje klase. Meklejn je zaštitnik jake oligarhijske Amerike, zasnovane na moći kompanija i uticajnih porodica.

Brzo će se videti da li SAD nastavljaju svoju svetsku dominaciju, koju će i sami visoko platiti, ili će krenuti putem moćne države, koja ume da sarađuje i ima partnere i saveznike bez dominacije sile, dominacijom autoriteta i snage američke demokratije, ekonomije i spoljnje politike. Jednom rečju, Balkan može od Obame više očekivati, dok bi s Mekejnom imali još veći stepen neizvesnosti u ovom delu sveta.