ALBANIJA PRED GLASANJE

Vlast u Albaniji, koju simbolizuje predsednik vlade Sali Beriša (PD) pokušava na svaki mogući način da pripiše sebi zasluge za ukidanje viznog režima i time skrene pažnju javnosti od završetka neuspelih pregovora između Demokratske partije (PD) i Socijalističke partije (PS), koji su vođeni posredstvom Evropskog parlamenta i Eduarda Kukana, predsednika Delegacije EP za jugoistočnu Evropu i bivšeg ministra spoljnih poslova Slovačke.

Rak rana albanskog društva i dalje ostaju korupcija i kriminal. Prema podacima Transparency International za 2010. godinu Albanija se, prema stepenu korupcije (2010. Corruption Perceptions Index), među 178 država nalazi na visokom 87. mestu, zajedno sa Indijom, Jamajkom i Liberijom (2008. godine nalazila na 85. mestu). Povodom različitih oblika korupcije i pritisaka vlasti, organizacija Transparency International pismeno se obraćala premijeru Saliju Beriši lično. Na proteklim parlamentarnim izborima, 2008. godine, pobedila je Demokratska partija (PD), premijera Salija Beriše koja je obećavala građanima da će smanjiti kriminal, korupciju, zalagati se za jačanje ekonomije, osigurati demokratski razvoj i ubrzati put te zemlje u EU.


Sali Beriša, premijer Albanije, glasa 2009. na izborima koje je opozicija proglasila za
nameštene (foto: AP)

Demokrate protiv socijalista

Aktualno stanje u Albaniji povezano je sa najavom održavanja lokalnih izbora 8. maja 2011. godine. Kampanja za lokalne izbore u Albaniji službeno je započela u petak 8. aprila. Pošto su vlada i opozicija još blokirane u ogorčenoj političkoj razmirici, raspoloženje u predizbornom periodu je već napeto. Za biračku volju građana Albanije na lokalnim izborima boriće se dve koalicije: Savez za građane, na čelu Demokratskom partijom premijera Salija Beriše i Savez za budućnost, na čelu s gradonačelnikom Tirane i šefom Socijalističke partije Edijem Ramom. Konkurentske strane već se međusobno optužuju za manipulaciju medijima.

Demokratska partija će nastaviti dodatnu konfrontaciju sa Socijalističkom partijom kako bi mobilisala svoje biračko telo pred lokalne izbore. Pokret za socijalističku integraciju (LSI) igra ključnu ulogu u držanju visokog političkog nivoa i zastupanju interesa građana u Albaniji i inostranstvu. Analitičari naglašavaju da je uloga lidera LSI Ilira Mete, kao ministra spoljnih poslova, bila ključna u izgradnji pozitivnog i progresivnog imidža Albanije u proteklih godinu dana u EU. Beriša se ostrašćeno bori, kao da se radi o dilemi: ili komunizam ili demokratija.

Vidljive su promene na unutrašnjepolitičkom i na spoljnom planu. Albanija postaje drugačija, samo su Sali Beriša (PD) i Edi Rama (PS) ostali isti. Lokalni izbori u nedelju, narednog vikenda, pokazaće da li su albanski građani umorni od stalnih političkih i partijskih podela i sukoba, i da li će svoju bolju budućnost tražiti u strankama koje nude pragmatsku politiku.


Edi Rama, vodja socijalista i opozicije, gradonačelnik Tirane

Pod budnim okom EU

Lokalni izbori u Albaniji izazivaju veliku pažnju i u zemlji i u Evropi, pošto se održavaju u vreme velike političke zategnutosti između dve vodeće stranke: Demokratske partije premijera Beriše i socijalista Edija Rame.

Evropska unija pozvala je političke partije u Albaniji da prevaziđu međusobne podele i optuživanja i da pokažu zrelost i odgovornost na predstojećim izborima. Ovi lokalni izbori biće prvi politički test za vodeće stranke koje se spore oko rezultata parlamentarnih izbora održanih u junu 2009. godine. U vodećoj opozicionoj Socijalističkoj partiji, koja nikada nije priznala rezultate tog glasanja, tvrde da su tada pokradeni, dok premijer Salji Beriša odbacuje te optužbe.

„Lokalni izbori 8. maja su veoma važni za zemlju i političari sada treba da pokažu odgovornost”, izjavio je izaslanik EU Miroslav Lajčak, posle razgovora sa albanskim zvaničnicima u Tirani, preneo je portal Balkan insajt.

U EK ocenjuju da Tirana treba da obavi reforme izbornog zakonodavstva, uspostavi dijalog vlade i opozicije, zaoštri borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da poštuje prava manjina.

Predsednik se probudio

Neki pozdravljaju šefa albanske države Bamira Topija i njegov pokušaj da obnovi uljudnost. On je sve strane pozvao da se usmere napore na potrebe izbornog tela, a ne da napadaju jedna drugu.

„Jako ste u pravu, g. predsedniče”, piše Turi Tironna u Panorami. „Ja verujem da je svaka promena dobra, jer samo promene dovode do razvoja. Vreme je da oba nivoa vlasti, i centralni i lokalni, imaju plodniju saradnju, jer samo na taj način će naša Tirana postati evropska prestonica.”

Međutim - Presidenti me pushime („Predsednik na odmoru”) - tvrdi se u komentaru da je Topijeva reakcija preslaba i da prekasno dolazi. „Kad je bilo vreme da Vi, gospodine predsedniče, nešto kažete, bili ste ućutkani. Toliko mi je žao što to kažem, ali ne znam koliko težine Vaša reč ima u današnjoj politici. Kad je bio Vaš red da postavite red ... u politici, niste imali glasa u tom poglavlju”, piše komentator ovog lista.

Politički manevri

Premijer Salji Beriša imenovao je za novog ministra unutrašnjih poslova Bujara Nišanija, pošto se njegov prethodnik na predstojećim lokalnim izborima kandidovao za gradonačelnika Tirane, javila je novinska agencija ATA. Dosadašnji ministar unutrašnjih poslova Ljuljzim Baša podneo je ostavku na tu funkciju, jer je kandidat vladajuće konzervativne Demokratske partije za gradonačelnika prestonice koju već godinama kontrolišu socijalisti Edija Rame. Ovaj manevar ne treba da čudi jer glavna bitka na predstojećim lokalnim izborima vodiće se upravo u Tirani, gde se harizmatični socijalista Rama po četvrti put kandidovao za ključnu funkciju gradonačelnika.

Popis – međunarodni skandal

Popis stanovništva u Albaniji, koji je trebalo da se održi početkom aprila, odložen je za novembar ove godine a kao razlog za to zvanično se navode majski lokalni izbori. Prema saopštenju Ministarstva za inovacije i informacione tehnologije, popisivanje građana u periodu „neposredno pre i tokom izbora moglo bi da bude neprecizno”, prenela je agencija ATA. Popisu stanovništva, koji će koštati 15 miliona evra, protivili su se, inače, predstavnici verskih zajednica, istoričari i organizacije civilnog društva, kao i pojedini desničari, osporavajući upitnik sa više od 100 pitanja koji svaki građanin treba da popuni. Njima smeta to što će se građani izjašnjavati o svojoj etničkoj i verskoj pripadnosti. Članovi udruženja Mlade patriote, koji su nedavno održali demonstracije u Tirani, nosili su transparente na kojima je pisalo: „Albanija nije multietnička država” i „Popis po etničkoj osnovi ugrožava nacionalnu bezbednost”.

Pre odluke o odlaganju popisa, na udaru se našao grčki konzul Teodoros Ikonomu koji je u jednoj izjavi pozvao pripadnike grčke manjine na jugu Albanije, odnosno, kako je rekao, u „severnom Epiru”, da se slobodno izjasne na predstojećem popisu stanovništva. U Tirani mnogi taj geografski naziv doživaljavaju kao „provokaciju i teritorijalnu pretenziju reakcionarnih krugova (Grčke) koji pripadaju prošlom veku”.

Albanska Partija pravde, integracija i jedinstva (PJIU) zatražila je od vlade u Tirani da grčkog konzula u Korči, mestu na jugu zemlje, proglasi „personom non grata”. U toj stranci ističu da se on meša u unutrašnja pitanja Albanije. Ta polemika se u međuvremenu stišala, pošto je popis odložen.

Albanija ima oko 3,2 miliona stanovnika, među kojima ima i Grka, Srba, Crnogoraca, Makedonaca, Vlaha... ali njihov broj se tačno ne zna, pošto su u vreme komunističkog režima decenijama bili žrtve pritisaka i asimilacije. Zbog toga procene o pripadnicima manjinskog stanovništva značajno variraju.