„Budite Britanci, momci, budite Britanci“. Tim apelima je navodno kapetan Titanika Edward John Smith sokolio muškarce, članove posade i putnike, dok je famozni brod tonuo. A nova zajednička studija australijskih i švajcarskih istraživača pokazuje da su ove reči pale na plodno tle...

Iz svedočenja preživelih proizašlo je jasno da su se ljudi u kriznoj situaciji upravljali ne samo svojim interesima i nagonom za preživljavanje, nego je njihovo ponašanje bilo determinisano i socijalnim i moralnim normama i altruzmom.

Biti džentlmen i kada je teško

„Morate shvatiti da je to bilo doba kralja Edvarda kada je biti džentlmen smatrano vrhuncem društvenog prestiža“, objašnjava jedan od autora studije David Savage sa Queensland-skog tehnološkog univerziteta u Brizbejnu.

„Ima dosta svedočanstava koja se slažu u tome da su se muškarci, pošto su svoje žene smestili u čunove za spasavanje, okupili u zadnjem delu tonuće ladje gde su pušili tompuse i nastojali da se normalno i prijateljski ponašaju u vreme kada je bilo jasno da ladja ide sigruno na dno okeana“, dodaje Savage.

Istraživanje je pokazalo da je, ukoliko je putnik na Titaniku bila žena, njena šansa da preživi iznosila je 52 posto (preživelo je manje od trećine) a ako je imala dete, ta verovatnoća je iznosila čak 70 posto.

Najbolje prošla prva klasa



„Bio je na brodu i jedan jako bogati gentleman. Pošto je ženu smestio u čun, vratio se u kabinu. Obukao je smoking i u njemu se vratio gore, želeći, ako mu je već došao smrtni dan, da umre kao gentlemen i dobro obučen“, navode istraživači.

Rezultati istraživanja pokazuju da je ponašanje tokom evakuacije bilo odredjeno i nacionalnim faktorima. „Princip „prvo žene i deca“ poštovali su osetno više Britanci nego Amerikanci. „Američka kultura je bila više zasnovana na individuaualizmu i borbi za preživljavanje , a britanska na džentlmenskom ponašanju“.

Ukratko, britanski muškarci su imali sedam procenata manju šansu da prežive nego prosečni putnici muškog pola. Kod Amerikanaca je ta šansa bila osetno veća – za 8,5 procenata iznad proseka. Irski i švedski putnici su imali pet, odnosno dva procenta veću šansu da prežive od proseka.

Iako su bili dalje od čunova za spasavanje, spasilo se čak 25 posto više Amerikanaca nego Britanaca! Procenat spasenih američkih i britanskih žena je isti tako da se jasno može zaključiti da su se Britanci žrtvovali radi spasa svojih žena.

Mogućnosti spasavanja su u priličnoj meri bili determinsane i socijalnim faktorima. Na primer, zahvaljući boljoj informisanosti o tome gde su čamci za spasavanje i o pretećoj opasnosti potonuća broda, kao i prednostima koje im je davala posluga i posada, putnici iz prve klase imali za čak 40 posto veću šansu da prežive nego putnici iz treće klase. Te razlike u šansama su, ipak, daleko najmarkantnije...

Titanik –brojke

Dužina – 268,98 metara

Širina – 28,19 metara

Potisak - 46.328 BRT

Ukupna snaga – 51.000 KS

Brodske osovine – tri

Brodogradilište Harland & Wolf (Belfast - Irska)

Mesta za putnike – 2.603

Maksimalna brzina – 23 čvorova

Porinuće – 31. 05. 1911

Prva plovidba – 02. 04. 1912. linija od Southtempton-a do New York-a.

Datum katastrofe – noć 14.-15. aprila 1912.

Od približno 2.200 putnika, spasilo se 705.