FANTASTIČNA BIBLIOTEKA

Fantastična biblioteka, edicija srpske fantastike, nedavno se pojavila u knjižarama i čitaocima donela pet odličnih dela domaćih autora Zorana Zivkovića, Mirjane Novaković, Radmila Andjelkovića, Zorana Jakšića i Bobana Kneževića. Izdavač Everest media, na čijem čelu se nalazi Boban Knežević, pisac, izdavač i jedan od najvećih pregalaca na polju srpske naučne fantastike i fantastike (almanah Monolit, antologija Tamni vilajet, časopisi Alef i Znak sagite) zamislio je ovaj projekat na vrlo ambiciozan način. Fantastična biblioteka će objavljivati najkvalitetnija savremena dela fantastike, naučne fantastike i horora iz pera domaćih autora. Knjige su štampane u tiražima od dve hiljade primeraka i biće doštampavane prema potrebama tržišta.

"U srpskoj književnosti dugo je vladao prigradski manir, pisanje o odrastanju u provinciji ili na selu i susretu sa velikim gradovima ili inostranstvom. Onda se ustoličio postmodernizam i gde god se okrenete zapuhne vas. Ja duboko verujem u tradiciju srpske fantastike i neophodnost da i ona dobije svoje pravo na ravnopravni život. Kao što smo se izborili da stripovi prestanu da budu smatrani za niži oblik umetnosti i biblioteke su počele da ih otkupljuju, a Narodna biblioteka ih je uvrstila u zvaničan program sa preporukom da se ta oblast prati, smatram da ne bi bilo nerealno nametnuti priznanje postojanja fantastičkog pogleda na stvarnost i osobenost baš srpskih autora", objašnjava Boban Knežević svoj izdavački projekat.

Zanimljivost Fantastične biblioteke jeste urednički pristup koji je izbegao zamku pomodarske "fantastike" koju autori rado unose u svoja dela da bi im obezbedili tržišnu vrednost. Everest media se opredelio isključivo za autore kojima osnova stvaralaštva počiva na iskustvima žanra fantastike. Istovremeno, u pitanju su i dela koja su nekad bila objavljena, u kraćim ili dužim oblicima, u okviru kolektivnih zbirki ili u različitim časopisima.

"Namera mi je da se, praktično, sve vredno u fantastici okupi na jednom mestu i da velikim tiražom i niskom cenom bude dostupno što širem krugu čitalaca. Takođe, namera je da se pisci predstave i sa zbirkama priča, makar imali svega stotinjak stranica vrednih pomena, jer je taj vid izdavaštva među fantastičarima nedovoljno zastupljen. Na kraju, nameravam da jednom godišnje pravim u okviru edicije jedan antologijski izbor, desetak autora, probrani miks starih i novih stvari", kaže Boban Knežević o započetoj ediciji.

Biblioteka Zorana Živkovića, uglednog srpskog pisca prevodjenog na mnoge jezike, jeste zbirka šest priča u kojima je glavni junak pisac čije središte zanimanja predstavljaju knjige i biblioteka, odnos pisca i dela, kao i odnos književnosti i čitalaštva. Nalik Borhesu, sa kojim vole da ga porede mnogi kritičari, Živković ima sveden stil, precizan i izbrušen, u kome su erudicija i inteligencija vidljive na svakoj stranici. Medjutim, za razliku od argentinskog autora i njegovog baroknog i vrlo kritičkog sveta, Živkovićeva naracija je oneobičavanje stvarnosti kroz prostorno-vremenske paradokse. Inače, Biblioteka je dobitnik je ugledne Svetske nagrade za fantastiku za kratak roman 2003. godine, a Živkovićeva prozna dela izučavaju se na severnoameričkim univerzitetima.

Strah i njegov sluga Mirjane Novaković je roman fantastične tematike čije se dešavanje odvija u Beogradu 18. veka u koji je stigao Djavo u liku lažnog aristokrate Otoa fon Hauzburga i njegov sluga Novak, razočarani pijanac, filozof. Njih dvojica pokušavaju da saznaju da li odista Srbijom haraju vampiri ili srpski hajduci time straše okupatore. Vrlo je zanimljivo kako je spisateljica zamislila glavnog junaka, Djavola, kao inteligentnu i obrazovanu osobu koja u sebi sadrži i obične ljudske osobine - sebičnost, kukavičluk, strašljivost, samoljubivost, glupost... Zanimljiv je i pripovedački pristup koji u sebi nosi mešavinu fantastike, popularne literature, pozorišnih dijaloga, klasičnog romana, postmodernističkog romana... Medjutim, struktura romana nije u potpunosti razradjena, tako da digresije povremeno daju šarm samoj priči, ali često i ometaju radnju u stremljenju ka suštini. Roman je vrlo prijatan za čitanje i poseduje svežinu koja se ne nalazi često u novijoj književnosti.

Rašani, fantastični roman srpskog pisca Radmila Andjelkovića, smešten je u vreme jeretičkog vizantijskog cara Konstantina V Kopronima. Magistar Tardeus Lavaget, alhemičar i carski savetnik, uputio se na Balkan u potrazi za mitskim plemenom Rašana, koji su prema legendama, poznavali tajnu pretvaranja metala u zlato. Upotrebivši principe gnosticizma, da se očišćenje postiže ličnim naporima svakog pojednica, maniheističkog metafizičkog i dualističkog učenja zasnovanog na borbi dvaju principa, Dobra i Zla, i neoplatonističkih ideja odvajanja čistih materijala od nečistih, autor se opredeljuje za alhemiju kao alegorijsku podlogu na kojoj se sukobljavaju Tardeus i Bentel.

Roman Rašani bavi se alternativnom istorijom i promenjenom stvarnosću. Stalna i stabilna realnost je odbačena i više od pripovedanja avanture carskog savetnika, u pitanju je autorov lični strah pred sopstvenim vremenom. Tako je i njegova reakcija iskazana u zaustavljanju vremenskog procesa i pokušaju da se čitav svet vrati u povoljniji trenutak, kada je još uvek moglo da se krene "rašanskim stazama". Andjelković se svojim romanom odlučio na dvostrukost u svim pogledima, pa i u pristupu junacima. Oni su, pre svega, nosioci vrlo preciznih autorovih ideja o dualitetu ljudske prirode, ali i vrlo živi likovi, koji ukazuju da umesto ideološke i ekonomske pozadine, umesto istraživanje odnosa čoveka i sistema, jedina prava motivacija u pisanju književnog dela obitava u istraživanju granica ljudske duše.

Severnjak, "akcioni" roman naučne fantastike srpskog pisca, prevodioca i naučnika Zorana Jakšića, govori o posebnom postkataklizmičnom svetu, zasnovanom na oštroj klimi i klanovskim odnosima u društvu. Delo ima prilično čvrstu strukturu kojoj je podredjeno sve ostalo. Trudeći se da razradi klimatologiju i socijalno ustrojstvo, Jakšić je u odredjenoj meri oslabio pripovedački plan. Intriga, iako dobro vodjena, nema u sebi dovoljno reljefa, dok je karakterizacija likova uradjena samo delimično. Glavni junak je obradjen vrlo pažljivo, dok su ostali protagonisti statisti koji se pojavljuju prema dramaturškim potrebama. Jakšićev stil je sveden, bez preterivanja i čitav roman je napisan prilično ujednačeno, promišljeno i privlačno.

Crni cvet Bobana Kneževića, urednika edicije, jeste kratak roman zanimljive konstrukcije i jednostavnog stila. Roman je dat kroz mešavinu i probijanje žanrova (fantastike, epike, istoricizma, akcionog...), da bi se stvorila jasna parabola, van žanrovskih granica. Iako se ona dotiče hrabrosti, kukavičluka, vladanja, gubitka i nade, u pitanju je parabola o moći. Svi susreti na putu glavnog junaka (pseudo Kraljevića Marka) kroz srednjevekovnu Srbiju, kušnje su njegovog karaktera i isprobavanje granica novih mogućnosti u okviru njegove ličnosti. Posedovanje moći i nadljudske snage u junaku pokreće čitav proces preispitivanja sopstvenih želja, ciljeva, vrlina i mana. Jedan od zaključaka Kneževićeve knjige jeste da kada se poseduje moć, nije dovoljno biti hrabar čovek, nego pre svega, dobar čovek.

Fantastična biblioteka će se nastaviti knjigama koje su u pripremi – Jedan na jedan, zbirka horor priča Ivana Nešića, Bagra diše Ilije Bakića, zbirka priča o surovoj bliskoj budućnosti na Balkanu i verovatno najočekivanijim romanom, Zlatna knjiga Dragana R. Filipovića, jednog od najvažnijih srpskih pisaca fantastike i naučne fantastike.