TUŽBA ZBOG POKLANJANJA TELEKOMA SRBIJA

O ustavnosti i zakonitosti poklanjanja 80% akcija u „Telekom Srbija“, kao preduzeću od posebnog, opšteg i strateškog značaja za Srbiju, odlučiće beogradski Privredni sud u predmetu P- 17550/2010 koji je danas pokrenuo Fond za razvoj demokratije.

Od Suda je zatraženo da donese i privremenu meru kojom bi, do okončanja ovog sudskog postupka, zabranio Vladi i Ministarstvu finansija prodaju državnih akcija u Akcionarskom društvu „Telekom Srbija“.

Naime, prema navodima iz Tužbe P-17550/2010 koju je danas podneo Fond za razvoj demokratije, Upravni odbor Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija“ doneo je 20.09.2010. godine odluku 01/8 Broj: 2010-115377/1 kojom je Vladi Srbije poklonio 80% akcija Telekom-a. Kako stoji u ovoj osporenoj odluci, ukupna vrednost ovih 864.000 običnih akcija je 8.640.000.000,00 dinara odnosno 81,5 miliona EUR. Međutim, prema navodima Fonda za razvoj demokratije, ove akcije vrede i osamdesetak puta više jer Telekom poseduje brojna većinska i zavisna preduzeća u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Holandiji.

 Pored toga, kako se navodi u ovoj Tužbi, Ustav Republike Srbije, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakon o koncesijama, Zakon o privatizaciji, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Zakon o javnim ponudama i Statut JP PTT zabranjuju Vladi, Ministarstvu finansija i/ili JP PTT da poklanjaju ili prodaju telekomunikacionu imovinu jer ista ima status državne imovine od posebnog, opšteg i strateškog značaja za Republiku Srbiju.

Pored navedenih nezakonitosti i neustavnosti, kako navodi Fond za razvoj demokratije, osporenom Odlukom JP PTT je prekršio više desetina ili stotina hiljada ugovora o sufinansiranju koje je zaključio sa građanima i pravnim licima tokom desetogodišnje međunarodne izolacije Srbije, a u cilju obezbeđivanja i udruživanja sredstava radi izgradnje nove infrastrukturne mreže PTT-a.

Članom 6. ovih Ugovora, JP PTT se obavezao građanima i pravnim licima, kao suinvestitorima, da će ovako izgrađena telekomunikaciona infrastruktura ostati u trajnom vlasništvu JP PTT kao državna svojina.

Kršenjem ugovornih obaveza, JP PTT postaje odgovoran za naknadu štete svim suinvestitorima koji su svojim sredstvima (1.000 USD po jednoj liniji) učestvovali u izgradnji infrastrukturne mreže JP PTT.

(Napomena: vrednost 15% ili 57.600 akcija JP PTT u TELEKOM-u, namenjenih za podelu građanima na osnovu čl. 18a. „Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije“, prema pomenutoj proceni JP PTT, vredi 1.296.000.000,00 dinara ili 12,2 miliona EUR a prema tržišnoj ceni 15% ili 57.600 akcija JP PTT u Telekomu vredi osamdeset puta više ili 978 miliona EUR. Prema članu 19. ovog Zakona, građanima se ove akcije moraju preneti „pre pokretanja postupka privatizacije“, što znači bez obzira da li će se akcije Telekoma uopšte prodavati ili ne).

Fond za razvoj demokratije

TUŽBA

FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE

11000 BEOGRAD – M. Birjuzova 13A

FondBMB@FondBMB.org

P-17550/2010

Br. 84.324-00

22.11.2010.

PRIVREDNI SUD

u Beogradu

Tužilac

· FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE

11000 BEOGRAD – M. Birjuzova 13A

Tuženi:

• Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija

11000 BEOGRAD – Takovska 2,

MB07461429 - koga zastupa Gen. direktor Goran Ćirić

Vrednost spora: 1.951,20 $ ili 154.311,00 dinara

Tužba

Da se razvoj PTT-a ne bi zaustavio tokom desetogodišnje međunarodne izolacije Srbije, članom 45. „Zakona o sistemima veza“ (Sl.gl.Rs,br.38/91), koji je stupio na snagu 01.01.1992. godine i članom 11. „Statuta JP PTT saobraćaja „Srbija“ (Sl.PTT-Glasnik 47/1992) od 15.01.1992. godine, predviđena je mogućnost da JP PTT ugovorom utvrđuje uslove i način izgradnje nove PTT mreže, način obezbeđivanja sredstava za izgradnju kao i druga prava i obaveze ugovornih strana“.

Polazeći od navedenih propisa, na zahtev Tuženog, dana 28.12.1992. godine FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE, ovde Tužilac, uplatio je PTT-u iznos od 1.951,20 USD ili 1.463.400,00 tadašnjih dinara u cilju zajedničke izgradnje PTT mreže, odnosno stvaranja tehničkih mogućnosti za dve telefonske linije.

Ugovorom Br. 73267/92 od 04.01.1993. godine PTT se obavezao da će „izgrađene telefonske linije biti u trajnom vlasništvu PTT-a kao državna svojina, da će sa njima kao osnovnim sredstvom upravljati PTT, kao imalac sistema veza…“.

Takvih ugovora Tuženi je zaključio na desetine ili stotine hiljada sa građanima i pravnim licima Srbije i po tom osnovu prikupio je ogromna sredstva.

Međutim, dana 12.11.2010. godine FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE saznao je da je Upravni odbor JP PTT prekršio pomenuti Ugovor na taj način što je 20.09.2010. godine doneo „Odluku 01/8 Br. 2010-115377/1 o prenosu bez naknade, 80% svojih akcija u „TELEKOM SRBIJA“ a.d. na Republiku Srbiju“. Prema podacima iz ove Odluke, ukupna nominalna vrednost ovih 864.000 običnih akcija procenjena je na 81,5 miliona EUR ili 8.640.000.000,00 dinara.

Za ovakav poklon Vladi Tuženi nije dobio saglasnost Tužioca, bilo kog drugog lica sa kojim je zaključen ugovor o zajedničkom finansiranju i stvaranju infrastrukturne mreže PTT-a a ni Republičkog javnog pravobranilaštva koje je zaduženo da štiti državne imovinske interese.

Ovu Odluku, kako je navedeno, UPRAVNI ODBOR Tuženog doneo je na osnovu člana 16. „Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa“ (Sl.gl.RS,br.25/00-123/07), a u vezi „ZAKLJUČKA“ Vlade 05 Broj: 410-4286/2010 od 10.06.2010. godine i člana 14. STATUTA JP PTT sabraćaja „Srbija“ (Službeni PTT – glasnik. br. 47/92, 210/99 i 285/02).

Dokaz: Priznanje Tuženog, Ugovor od 04.01.1993. a po potrebi pružiće se dokazi

Pored kršenja UGOVORA Br.73267/92 zaključenog sa Tužiocem 04.01.1993. godine, predmetna Odluka Tuženog o poklanjanju infrastrukturne mreže PTT-a -, kao dobra od opšteg interesa i u opštoj upotrebi -, koju su stvorili građani i pravna lica Srbije: nezakonita je, suprotna je Statutu JP PTT saobraćaja „Srbija“ i doneta je od neovlašćenih lica:

1. Član 16. Zakona o javnim preduzećima, na kome je Upravni odbor zasnovao svoju osporenu Odluku, ne daje pravo Upravnom odboru da poklanja ili daje bez naknade, bilo kome, osnovna sredstva (dobra od opšteg interesa i u opštoj upotrebi) stvorena sredstvima Države, građana i pravnih lica Srbije.

a) prema članu 2. istog Zakona, TELEKOMUNIKACIJE su delatnost od opšteg interesa za Republiku, a pored toga su i od strateškog značaja za Republiku jer su neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave.

b) Radi obezbeđivanja zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću, Vlada Republike Srbije ovlašćena je samo da daje saglasnost na Statut JP PTT kao i na druge odluke Tuženog koje su donete u skladu sa zakonom – stoji u članu 27. ovog Zakona.

c) Tužiocu nije poznato da je na sednici Vlade od 10.06.2010. godine raspravljano o akcijama Tuženog u „Telekomu Srbija“ niti mu je poznato da je Vlada toga dana donela napred pomenuti ZAKLJUČAK 05 Br. 410-4286/2010, na koji se pozvao Tuženi. Međutim, Tuženom je poznato da je Vlada tri meseca ranije ili 26.03.2010. godine preporučila Upravnom odboru Tuženog da donese odluku kojom će Vladi pokloniti svih 80% akcija koje Tuženi poseduje u „Telekomu Srbija“. Međutim, ova preporuka niti je zakonita niti je bila obavezujuća za Tuženog.

d) Polazeći od saznanja da je Vlada potvrdila STATUT JP PTT sabraćaja „Srbija“ (Službeni PTT – glasnik. br. 47/92, 210/99 i 285/02), da je isti važeći i obavezujući za Tuženog, Tužilac napominje da ga je Tuženi prekršio donošenjem osporene Odluke o poklanjanju imovine PTT-a. Pored toga, u toj Odluci Tuženi napominje da 80% kapitala koje je Tuženi posedovao u „Telekomu Srbija“ predstavlja 864.000 akcija koje imaju nominalnu vrednost 8.640.000.000,00 dinara ili 81,1 milion EUR-a, iako se te akcije procenjuju na osamdesetak puta veću cenu, odnosno na najmanje šest milijardi EUR zajedno sa imovinom njegovih firmi ćerki u BiH, CG, Hrvatskoj, Holandiji i Srbiji:

- Prema članu 12. važećeg Statuta Tuženog, Upravni odbor ima 9 članova, od kojih 3 člana imenuju radnici, 3 većinski sindikat i 3 predlaže Generalni direktor. Prema saznanju, Upravni odbor koji je doneo spornu Odluku nije sastavljen na navedeni način. Pored toga, spornu Odluku nije potpisao Dragoslav Šumarac kao Predsednik Upravnog odbora već jedan od članova Upravnog odbora.

- Prema članu 14. Statuta, Upravni odbor nije ovlašćen da donosi odluke u vezi poklanjanja ili prenosa imovine bez naknade niti bilo koje druge odluke kojom se smanjuje kapital JP PTT.

e) S obzirom da sredstva JP PTT predstavljaju dobra od opšteg interesa i da su u državnoj svojini, na osnovu člana 2. „Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije“ (Sl.gl.RS,br.53/95-101/2005), na ovim sredstvima, domaća ili strana lica, mogu steći samo „koncesiju“ ili „pravo korišćenja“, ali ne i pravo vlasništva.

f) Prema članovima 85 i 87. Ustava Republike Srbije, na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, stranci mogu steći samo pravo koncesije.

g) Prema članu 1. „Zakona o koncesijama“ (Sl.gl.RS,br. 55/2003), isključivo ovaj Zakon utvrđuje uslove, način i postupak davanja koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa… Prema članu 5. st.1. tačka 7) ovog Zakona, predmet koncesije može biti izgradnja, održavanje i korišćenje telekomunikacionih objekata ili njihova rekonstrukcija, modernizacija, održavanje i korišćenje;

h) Da prirodna bogatstva i dobra od opšteg interesa ne mogu biti predmet prometa i privatizacije potvrđuje i član 3. stav 6. „Zakona o privatizaciji (Sl.gl.RS,br. 38/2001-30/2010) u kome stoji: „Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa“.

i) Inače, kada bi se mogao poklanjati ili prodavati državi kapital Tuženog, prodaja bi morala da se obavi preko „Agencije za privatizaciju“ i to isključivo po navedenom Zakonu o privatizaciji. Vlada, odnosno nadležno ministarstvo zaduženo za privatizaciju moglo bi samo da inicira postupak koji bi sprovela Agencija. Ne postoji zakon koji dopušta Vladi i/ili Ministarstvu finansija da prodaju državni kapital Tuženog niti postoji zakon koji dopušta Premijeru da vodi tajne pregovore o prodaji državnog kapitala a da za to vreme teče postupak javnog tendera. Čak i kada Država i/ili vlada žele da otuđe deo državne imovine kako bi se pokrili troškovi preduzborne kampanje ili ostvarila predizborna obećanja, obavezni su da u takav postupak uključe Republičko javno pravobranilaštvo koje u ime građana i pravnih lica štiti imovinske interese Srbije.

j) Pored napred navedenog, kada je prodaja državnog kapitala dopuštena, isti se može prodati isključivo preko Javnog tendera koji je dužna da sprovede Agencija za privatizaciju na osnovu člana 26. Zakona o privatizaciji i „Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom“ (Sl.gl.RS,br.45/2001-98/2009). Prodaja predmetnog državnog kapitala koji želi da sprovode Vlada preko Ministarstva finansija, koristeći odredbe „Zakona o javnim nabavkama„ (Sl.gl.RS,br.116/2008), je nezakonito jer se ovaj Zakon ne odnosi na Republiku Srbiju kao državu već samo na njene organe, budžetske korisnike, preduzeća i sl. a kako je to precizirano u članu 3. ovog Zakona.

k) Dakle, i Javni poziv - tender TS-01/10 koji je 14.10.2010. godine raspisalo Ministarstvo finansija i koji ističe 26.11.2010. u 16:00 časova je nezakonit pa ga Ministarstvo može otkazati pre sudske odluke i to bez bilo kakvih štetnih posledica jer tako predviđa tačka 6. ovog Javnog poziva.

Dokaz: Nesporno, primena navedenih propisa od strane Suda

Polazeći od napred navedenih zakona, Uredbe, Statuta JP PTT, Ustava i Ugovora, Tužilac predlaže Sudu da pokrene postupak, izvede nabrojane dokaze, primeni propise i donese

PRESUDU

UTVRĐUJE SE da je „Odluka o prenosu, bez naknade, akcija „Telekom Srbija“ a.d. na Republiku Srbiju, 01/8 Broj: 2010-115377/1, koju je 20.09.2010. godine doneo Upravni odbor JP PTT saobraćaja „Srbija“, a koju je u ime Upravnog odbora potpisao član Upravnog odbora, neustavna, nezakonita i suprotna Statutu Tuženog.

S obzirom da je 14.10.2010. godine Ministarstvo finansija već raspisalo prvi deo javnog tendera TS-01/10 koji traje do 26.11.2010. godine, a radi prodaje većinskog paketa akcija u „Telekomu Srbija“, bilo prodajom 51% dobijenih akcija ili, što je verovatnije, prodajom 31% dobijenih akcija koje sa postojećih 20% akcija u posedu OTE čini većinski paket, u cilju izbegavanja nastanka nenadoknadive štete i potpunog obezvređivanja akcija bi preostale u posedu Vlade, predlaže se Sudu da usvoji

PRIVREMENU MERU

ZABRANJUJE SE Vladi Srbije i Ministarstvu finansija da, do okončanja ovog sudskog postupka, raspolažu sa 864.000 običnih akcija, nominalne vrednosti 10.000,00 dinara po jednoj akciji, što čini ukupnu nominalnu vrednost od 8.640.000.000,00 dinara (81,5 milion EUR) koje je Tuženi posedovao do 14.10.2010. godine u Preduzeću za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. a koje je toga dana poklonio Vladi Srbije.

Ukoliko pak Sud ne prihvati napred navedene zahteve, u tom slučaju Tužilac predlaže Sudu da donese

PRESUDU

OBAVEZUJE SE Tuženi da isplati Tužiocu iznos dobijene investicije od 1.951,20 USD, odnosno 1.497.860,00 dinara koliko je 28.12.1992. godine iznosila uplaćena protivvrednost u dinarima, sa pripadajućim zakonskim kamatama od 28.12.1992. godine kao dana uplate pa do dana isplate kao i da Tužiocu naknadi troškove ovog postupka po odluci Suda po TT i AT.

Fond za razvoj demokratije

ODLUKA JP PTT.pdf