BORBA ZA TELEKOM - GODINU DANA OD POČETKA PRODAJE

Pre godinu dana Vlada Srbije objavila je nameru da proda Telekom Srbija, a uskoro ističe rok za podnošenje ponuda zainteresovanih kompanija. Uporedo, navršava se i godina od organizovanja grupe profesora, inženjera, advokata i novinara u Odbor građana za praćenje namere vlade da proda Telekom Srbija, sa stavom da ovakva prodaja treba da se obustavi.

Na okruglom stolu u organizaciji Internet časopisa Balkanmagazin i časopisa Republika ocenjeno je da ni posle godinu dana prozvani iz Vlade Srbije nisu dali odgovore na pitanja kao što su: Šta se zaista prodaje u tih 51 odsto akcija Telekoma; zašto se prodaje u vreme svetske krize kada su cene najniže; kako može da se prodaje infrastruktura koja je javno dobro; zašto se krše zakoni i procedure predviđeni za prodaju državne imovine?

Tribina "borba za Telekom" u četvrtak u Medija centru (foto: Fonet)

Aleksandra Smiljanić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i bivša ministarka telekomunikacija istakla je da nijedan argument koji je vlada dala za prodaju Telekoma nije validan.

Stranom kupcu-dvesta hiljada srpskih plata godišnje

"Prvi argument je bio da država ne ume da upravlja telekomunikacionom kompanijom. Norveška država je vlasnik telekomunikacionog operatera koji radi u 15 zemalja, pa i u Srbiji. Drugi tvrdnja bila je da vlada ne može da se izbori sa konkurencijom u telekomunikacijama. Međutim, Telekom se već nekoliko godina uspešno bori sa konkurentima Vipom i Telenorom. U fiksnoj telefoniji, zahvaljujući vlasništvu nad infrastrukturom i nema konkurenciju. Na kraju, rečeno je da će od tih para da se grade putevi a onda, poslednjih dana, u njihovim izjavama vidimo da nemaju ideju šta će da rade sa tim parama", ocenila je Smiljanić.

Prema njenim rečima, ni mediji se nisu proslavili na slučaju Telekoma, jer su neke manje važne teme dobile mnogo veći medijski prostor, kao na primer, slučaj Miladina Kovačevića ili trenutna pomama oko rekonstrukcije vlade, iako je šteta od prodaje Telekoma na hiljade puta veća od ovih problema.

Bivša ministarka je predstavila i računicu po kojoj bi novi vlasnik Telekoma u kratkom roku ostvario ogromnu zaradu, koju bi prema njeni rečima, potom izvukao iz zemlje.

"Sada je godišnji prihod Telekoma oko jedne milijarde evra, a rashodi zajedno sa investicijama oko 800 miliona evra, što znači da ostaje dobit od oko 200 miliona evra. Ukoliko strana kompanija kupi Telekom, povećaće cene usluga i to dvostruko, kao što se dešavalo u zemljama u našem okruženju, dok će s druge strane smanjiti troškove, otpuštanjem zaposlenih i smanjenjem investicija. Tako će novi vlasnik povećati prihode na dve milijarde evra godišnje, a rashode će smanjiti ispod sadašnjih 800 miliona. Realno je očekivati da će strani kupac izneti iz Srbije preko milijardu evra kroz profit ili angažman stranih kooperanata umesto domaćih. S druge strane, prosečna bruto godišnja plata u Srbiji iznosi oko 5.000 evra. To znači da bi strani vlasnik Telekoma godišnje mogao da izvuče iz zemlje oko 200.000 prosečnih godišnjih bruto plata", upozorila je ona.

Liči na korupciju

Osim što se postavlja pitanje opravdanosti prodaje ove kompanije, možda je i važnije pitanje zašto vlada krši zakone koje je sama predložila i time otvara prostor za korupciju.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupciju napomenula je da je Savet uputio pismo Vladi Srbije da skrene pažnju na nepravilnosti pri prodaji Telekoma.

"Nije se poštovala zakonom propisana procedura, a u takvim slučajevima se uvak javlja sumnja na korupciju. Zakonom o privatizaciji određeno je kako se prodaje državni kapital i da je za to nadležna Agencija za privatizaciju. Takođe, da bi Vlada donela odluku o privatizaciji Telekoma, potrebno je da nadležno ministarstvo napravi obrazloženje za takvu odluku. Umesto te odluke, vlada je donela odluku o privatizacionom savetniku", ističe Barać.

Osim toga, čak se ni ne zna šta se u stvari prodaje zajedno sa Telekomom. Da li u tih 51 odsto ulazi i infrastruktura koja je, prema rečima Verice Barać, javno dobro i stoga se ne može prodavati.

"U Zakonu o koncesijama jasno se kaže da se telekomunikaciona infrastruktura može dati pod koncesiju. Tako je i prodaja NIS-a ostala nejasna, jer po našim zakonima javna preduzeća se ne mogu prodavati po nekom međunarodnim sporazumima već po Zakonu o privatizaciji. U Ministarstvu energetike su nam rekli da ne znaju šta je prodato u tih 51 odsto NIS-a jer nije napravljen popis imovine. Da li se tu nalaze izvori nafte i gasa, koji su javno dobro i ne mogu biti u prometu? I sada, kod Telekoma se ne zna šta se prodaje a neće se znati ni za koju godinu kada se bude prodavao EPS. To je zato što država nije rešila imovinska pitanja i ne želi da donese Zakon o javnoj svojini", ukazala je Barać.

Prema njenim rečima, svih ovih godina vlade su pokušavale da ponište posledice lošeg posla Slobodana Miloševića.

"Otkupili su akcije Telekoma od Italijana, investirali u Republiku Srpsku i Crnu Goru, praveći regionalnog lidera. Šta se desilo sa svim tim planovima, pa se odlučilo da se ide u privatizaciju. Prilikom prodaje dela Telekoma u vreme Miloševića nismo nikada saznali šta je prodato, za koliko para i da li su te pare ušle u Srbiju ili su se na osnovu njih samo štampali dinari. Međutim, isti ljudi se javljaju i u tadašnjoj i sadašnjoj prodaji Telekoma. Jedini domaći savetnik u prodaji dela Telekoma za vreme Miloševića bila je konsultantska kuća CesMekon, čiji je direktor bio današnji premijer Mirko Cvetković, a koji je bio na više državnih funkcija dok je istovremeno bio zaposlen u ovoj firmi", napominje ona.

Barać takođe upozorava da se voljom vlasti Telekom može prodati, ali da će i dalje to biti neustavna i nelegalna prodaja, koja će se jednog dana naći na sudu, a tada će država upasti u velike probleme.

"Ko god kupi tu infrastrukturu biće monopolista i ona se zato ne može prodavati, kao što se ne mogu prodavati izvori nafte, gasa, vode. Jedino što mogu da razumem je da žele da prodaju Telekom jer se bliže izbori. Ali prema rečima premijera, 1,5 milijardi evra od prodaje Mobtela je otišlo u potrošnju, a da nije realizovana nijedna investicija. Vlada prodaje porodično srebro, a štete za državu su nemerljive. Ipak, najgore je što to rade skoro bez ikakvog otpora javnosti i medija. Mislila sam da smo naučili da ne treba prodavati takve resurse samo zbog izbora", zaključila je Barać.

Prodaja nasledjenog i zaduživanje budućih generacija

Profesor Mlađen Kovačević je posebno naglasio da nema ekonomske logike da se najbolja kompanija u zemlji prodaje u vreme ekonomske krize.

"Nobelovac Milton Fridman je govorio istočnim zemljama "privatizujte sve", ali je malo pred smrt priznao da privatizacija bez pravne države ne donosi ništa dobro. Dokazano je da je najvažniji uslov razvoja – konkurencija, bez obzira na vlasničku strukturu. Kako objasniti da je najprofitabilnije preduzeće u Istočnoj Evropi češki ČEZ koji je 66 odsto državni. U Norveškoj, koja je tržišno orjentisana zemlja, najveća kompanija je državna naftna kompanija. Pitanje je šta mi u stvari hoćemo kada prodajemo NIS, Telekom ili EPS. Kažu da je privatno vlasništvo efikasnije od državnog ali kako onda opravdati prodaju NIS-a ruskoj državnoj kompaniji ili Mobija 63 norveškom državnom operateru. Ovde izgleda može biti državnih preduzeća, samo ne u vlasništvu naše države", naglašava Kovačević.

On je takođe ukazao da se kod nas sistematski provlači ideja da su naši političari maloumni ili maloletni, pa da im treba starateljstvo MMF-a. Prema njegovim rečima, eventualna kupovina Telekoma je investicija za njegovog kupca, ali za Srbiju je to dezinvesticija pošto će pare otići u potrošnju.

"Nedavno se Seulskim dogovorom došlo do zaključka da kada zemlja proda sve što vredi ostaje samo jad i beda. Prema istraživanju Svetske banke od 1950. do 2005. godine samo 13 zemalja je u periodu od 30 godina beležilo privredni rast od preko sedam odsto godišnje. Nijedna od njih nije primenila koncept privatizacije svega i po svaku cenu. Dovoljno je samo da se pogleda šta se sve dešavalo u Južnoj Americi po diktatu MMF-a i Amerike. Jasno je da su i kod nas posle 2000. godine MMF i Svetska banka nametnuli njihov koncept, a naši "vizionari ekonomskih reformi" jedva dočekali da MMF nešto preduzme. Tako je Srbija postala narkomanski zavisna od stranog kapitala", upozorio je Kovačević. U prošloj godini Srbija je 11 odsto BDP-a potrošila na isplatu spoljnog duga, odnosno trećinu prihoda od izvoza.

"U takvim uslovima vlada nema autoritet i ugled. Mislim da će učiniti sve da obezbedi pare pre izbora, a poznato je kako su prethodne vlade trošile šakom i kapom pred izbore.

Pitanje je i morala svih učenika u prodaji Telekoma, kao i u zaduživanju kod MMF-a da bi se potom devize potrošile na deviznom tržištu i da bi ih kupili tajkuni koji ne znaju šta će sa dinarima. Nemoralno je što prodajemo nešto to su generacije pre nas pravile i što se zadužujemo da bi generacije posle nas vraćale", ocenio je Kovačević.

Sa inžinjerske strane glavno pitanje je šta će biti sa infrastrukturom i šta će se desiti sa preduzećima koja su dobavljači Telekomu. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu podsetio je da su pre godinu dana u vlasti govorili da ni slučajno neće prodati infrastrukturu, da bi kasnije rekli kako se infrastruktursa ipak prodaje, pa do izjave ministarke telekomuinikacija Jasne Matić da je infrastrukturu nemoguće izdvojiti.

"Čini se da čak i vlasti ne znaju šta se prodaje, a izgleda da sa kompanijom ide i nešto što je javno dobro. Takođe, telekomunikaciona privreda u Srbiji nekad je bila jaka, ali u poslednje vreme propada jer je Telekom smanjio investicije kako bi država mogla što više da uzme za popunjavanje svojih rupa i zbog investicija u okruženju. Sada kada te investicije treba da se naplate, onda se kompanija prodaje. Bojim se da ćemo uskoro sasvim ostati bez tog dela privrede. Na kraju, u ovoj zemlji se polemiše o svemu i svačemu, ali ne i o prodaji Telekoma. Da nema Interneta, ne bi ni znali da se prodaje. Na početku me čudilo što se opozicija nije uhvatila za ovaj slučaj, ali me više ni to ne čudi", istakao je Popović.

Tužba po kojoj nema ko da sudi

Advokat Milenko Radić iz Fonda za razvoj demokratije podneo je tužbu u Privrednom sudu u Beogradu protiv prodaje Telekoma, ističući da je u ovom slučaju prekršen Ustav Srbije i još oko deset zakona i uredbi.

"Ja verujem u institucije sistema, došlo je do promena u pravosuđu, pa su i zgrade počele da se plene zbog dugova. Zašto ne bi sud otišao još dalje. Premijer Cvetković je rekao da nije protivzakonito angažovanje stranih pravnika u Srbiji, iako zakon kaže da je zabranjeno. Takođe je rekao da su dobili šest do sedam miliona evra donacija koje im omogućavaju da u privatizaciji velikih preduzeća koriste usluge svetskih igrača sa ugledom koji obezbeđuju dobre ponude. Takođe, vlada je donela odluku da se građanima podeli 15 odsto akcija Telekoma nakon prodaje, ali je u istoj odluci zaposlenima i bivšim zaposlenima u Telekomu dodelila 6,52 odsto akcija ali po procenjenoj tržišnoj vrednosti. Drugim rečima, akcije građana biće bezvredne jer će većinski deo biti već prodat, ali da zaposleni ne bi bili oštećeni, njima će biti date akcije po procenjenoj tržišnoj vrednosti. U ugovoru sa privatizacionim savetnikom utvrđeno je da se procenjuje vrednost 51 odsto akcija u vlasništvu Republike Srbije. Takođe u konkursnoj dokumentaciji govori se o prodaji dela u vlasništvu Republike Srbije. Ako grčki OTE proda svoje akcije, Srbija če za 31 odsto dobiti oko 750 miliona, a OTE oko 480 miliona", ukazao je Radić.

On kaže da nije dobio odgovor od Ministarstva finansija kome će pripasti već postojeće telefonske linije i da li je u cenu od 1,46 milijarde evra uračunato i vlasništvo nad kompanijama u okruženju.

"Fond za demokratiju je 1992. godine dobio dve telefonske linije koje je platio 1,4 miliona dinara. U ugovoru stoji da linije ostaju u trajnom vlasništvu PTT-a i da će se ova kompanije brinuti o tim linijama. Sada smo mi podneli tužbeni zahtev da se poništi odluka javnog preduzeća PTT da besplatno prenese kroz akcije to vlasništvo na državu. Ako se to ne desi, tražimo da nam se vrati 1,46 miliona dinara sa pripadajućim kamatama od 1992. godine do danas", rekao je Radić.

On ističe da se ovo suđenje neće nikada obaviti jer po Zakonu o parničnom postupku sudija mora da se uzdrži od suđenja kada postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

"Sada su svi dobili akcije Telekoma a akcionari ne mogu da vode postupak. Ja ipak verujem u institucije sistema i da od prodaje Telekoma nema ništa", zaključio je Radić.

Odbor građana za praćenje namera vlade da proda Telekom će uskoro poslati još jedno pismo predsedniku Srbije sa razlozima protiv prodaje ove kompanije, a uz to će priložiti i sve ostale apele iz protekle godine, peticije iz inostranstva i pismo Saveta za borbu protiv korupcije.