Država mora da stvori jaku regulativu i dobru strategiju kako bi pomogla opstanku i funkcionisanju tržišta kapitala u Srbiji. A od države - ni traga.

U ove dve rečenice mogla bi da se svede cela priča o upravo održanoj sedmoj Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze, pod imenom "Upgrade in Belgrade: One stop - learn all". U ta dva dana, koliko je konferencija trajala, utisak je bio da je Vašington daleko bliži Sava centru, nego što je razdaljina od Nemanjine ulice do Novog Beograda.

Uprkos gostima koji su potegli čak i iz SAD, iz Vlade Srbije nije bilo baš niti jedne jedine osobe koja bi, makar i iz publike, dala podršku Beogradskoj berzi, odnosno srpskom tržištu kapitala koje tone.

Svetska finansijska kriza, na žalost, pokazala je da je i Srbija deo sveta. Opšti pad prometa i cena akcija u Evropi, nije zaobišao ni naše tržište. Da vlada kriza, dokaz je i znatno manje učesnika na ovogodišnjoj berzanskoj konferenciji. Međutim, teme su bile nadasve zanimljive i aktuelne, ali ni to, kao ni činjenica da je na jednom mestu ipak okupljeno više od 200 predstavnika berzi, finanisjskih istitucija i regulatornih tela iz sveta i okruženja, nije zaintrigiralo srpske zvaničnike.

Kad nije bilo krize, bilo je i predstavnika vlade. Tako je lanjsku Konferenciju otvorio tadašnji ministar finansija Mirko Cvetković. A ove godine, učesnike i goste je pozdravila - direktorka Berze. Iako bi kranje alarmantna situacija zahtevala prisustvo bar nekoga nadležnog za finansijsko tržište. Jer, bilo je šta da se čuje, od toga da će privredni rast u Srbiji od tri ili četiri odsto, ipak imati sve odlike recesije, pošto će porasti - nezaposlenost. Posetioci konferencije mogli su da čuju i najnoviji izveštaj Evropske komisije. Frank Kolenberger (Frank Kohlenberger), član Evropske komisije, ocenio je da će se pad privredne aktivnosti najviše osetiti u saobraćaju i građevinarstvu, dok je jedina grana privrede, koja bi iduće godine mogla da zabeleži rast - poljoprivreda. Rešenje je u restriktivnoj fiskalnoj politici, efikasnom pravnom sistemu, i okončanju privatizacije, ali nikako ne "po svaku cenu" jer kriza utiče na kupoprodajnu cenu i tih kompanija...

Na konferenciji se pričalo i o sukobu interesa u finansijskim uslugama, o čemu je govorio Džon Henesi (John Hennessu), direktor Sektora za obrazovanje i obuku pri Odeljenju za međunarodne poslove i usluge FINRA.

Kenet Kaputo (Kenneth J.Caputo), glavni savetnik SIPC (Korporacije za zaštitu investitora u hartije od vrednosti), stigao je pravo iz Vašingtona, a trenutno se inače, bavi likvidacijom investicione banke "Liman braders"... Govorio je kako distribucija informacija na finansijskom tržištu doprinosi sprečavanju sukoba interesa povezanih sa izveštajima analitičara brokerskih kuća. Jer, analitičari rade istraživanja kompanija i procenjuju vrednost njihovih akcija kao investicije, ali takođe i objavljuju izveštaje o tim firmama. U njima preporučuju da li određenu hartiju treba od vrednosti treba kupiti ili prodati i tu se, zbog potrebe za povoljnijim izveštajima kako bi zadržali ili zadobili klijente, javlja sukob interesa.