ZA KORMILOM S KARLOM VELIKIM

Potpisujući memorandum sa nemačkim RWE-om Elektroprivreda Srbije je projektom “Velika Morava” i zvanično oživela ideju staru 13 vekova - da se Evropa prebrodi povezivanjem reka, od severozapada ka jugoistoku. Kada je 1992. godine, simboličnim “presecanjem” mlaza iz vodenih topova, otvoren kanal Rajna – Majna – Dunav dovršen je posao koji je Karlo Veliki započeo 793 godine projektom Fossa Carolina. Rečna saobraćajnica od Sevetrnog do Crnog mora, duga 3.500 kilometara povezuje Roterdam na ušću Rajne sa gradom Suline, na ušću Dunava. Ali, ovaj evropski rečni koridor, označen brojem pet na međunarodnim transportnim kartama i pored svih, nesumnjivih prednosti za transport roba najjeftinijim vodenim saobraćajem ima jednu manu – do Sredozemnog mora, dakle, od Crnog mora dalje do plovnih puteva ka Aziji i Africi moraju se proći uska grla – turski moreuzi, Bosfor i Dardaneli.

RWE aktivira stare planove

Zvaničnih pojašnjenja još nema ali to bi mogao biti jedan od razloga zašto se nemački RWE odlučio da “iz naftalina izvuče” ideju o projektu druge evropske plovne magistrale: Dunav – Morava – Vardar – Solun, koja bi sa već postojećim kanalom Rajna – Majna – Dunav spojila Egejsko sa Severnim morem. Time bi se plovni put od Severnog mora do Sredozemlja skratio za oko 1.200 kilometara, u odnosu na trasu koja sada ide preko Crnog mora. Stručnjaci su izračunali da to donosi uštedu operativnih troškova plovidbe za 25 do 30 %. Izraženo u novcu to je smanjenje troškova za 1,6 do 2 dolara po toni korisnog tereta. Još veći učinak novi plovni put bi dao zbog mogućnosti da se iz severne i centralne Evrope do zemalja na obalama Sredozemnog mora i dalje tereti transportuju vodom umesto daleko skupljim prevozom drumom i železnicom. Uz to bi bilo omogućeno i efikasnije i ekonomičnije saobraćajno i transportno povezivanje Evrope sa morskim trasama kroz Suecki kanal. Srbija bi, svakako, od ovog projekta imala korist.

EPS tek deo priče

EPS-a je, inače, sa RWE-om potpisao memorandum koji obuhvata tri projekta: reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3, energetko – vodoprivredni sistem „Velika Morava” i iskorišćavanje hidropotencijala Gornje Drine.

„Velika Morava” je, veliki vodoprivredni a tek potom energetski projekat za Srbiju. Energetski on je manjeg kapaciteta. Predviđeno je da ukupna snaga agregata, koji će se graditi u okviru ovog projekta bude oko 100 megavata. Ali, njemu se i ne prostupa zbog proizvodnje električne energije već zbog toga što će umnogome dorineti da Morava bude plovna,” kaže Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a, navodeći da je RWE kompanija koja zauzima lidersku poziciju u evropskoj elektroenergetici i da se osim proizvodnjom i plasmanom električne energije bavi i vodoprivredom.

RWE je vlasnik velikih vodovodnih sistema u Mađarskoj i SAD, na primer. Marković ističe da deo memoranduma vezan za Moravu važi tri naredne godine a da će u realizaciju, koja je sada, ipak, u sferi planova biti uključeni državni resori za vodoprivredu i šumarstvo, kao i Javno preduzeće Srbijavode.

I Srbi inicijatori

Ideja o gradnji kanala nije nova. U drugoj polovini 19. veka u SAD je poslovalo preduzeće za izgradnju plovnih puteva. Jedan od direktora ovog preduzeća, Srbin, knez Igor Eugen Lazarević Hrebeljanović je 1879. godine naručio u Beogradu projekat kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more. Projekat ovog kanala izradio je Nikola Stamenković, profesor Univerziteta u Beogradu, stručno i kreativno odredivši glavnu trasu kanala, koja je opstala do danas. Ovaj projekat je promociju imao 1900. godine na srpskom jeziku a projektno rešenje na engleskom jeziku objavljeno je 1932. godine.

Tu nije kraj planovima. Konstantin Bobrov, inženjer Projektnog zavoda rečnog saobraćaja „Ivan Milutinović“ u Beogradu radi drugi projekat 1961. godine, s tim što u svom radu zadržava glavna rešenja prvog projekta.

Sledeću varijanu daje "Preduzeće Ivan Milutinović" 1973. godine. Stručnjaci ove firme u projektu Dunav – Morava- Vardar – Egejsko more (Aksioz) daju prednost plovidbi nad energetskim komponentama. Ovaj kanal projektovan je za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti. Bio bi to kanal IV klase kvaliteta, poput kanala Dunav-Rajna-Majna-Dunav. Njime bi se plovilo dvosmerno, u lokalnom i međunarodnom saobraćaju. Projektom je predviđen početni godišnji transport roba od deset miliona tona godišnje.

Zanimljivo je da su ekperti Ujedinjenih nacija revidirali ovaj projekat i odbrili ga, čime je on stekao međunarodni legitimitet. Na osnovu toga je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređenja Vardara.

I SANU za kanal

Profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU početkom ovog veka takođe zagovara izgradnju kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejsko more i ističe da bi se tako obezbedila znatna proizvodnja električne energije novim sistemom hidroelektrana. Uz to, „akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća,” navodi Mileusnić.

Radi lokalnog saobraćaja projektovani su i bočni kanali koritom Zapadne Morave do Kraljeva, dužine 73 kilometara, koritom Nišave do Niša, dužine 15 kilometara, kanalom od Pčinje i Kumanova do Skoplja, dužine 37 kilometara, kanalom uz Vardar do Skoplja, dužine 35 kilometara i kanalom od Vardara do Soluna, dužine 17 kilometara.

Rečna i kanalska varijanta

„Time se na određeni način otvaraju uslovi za koncesije i potencijalna ulaganja domaćeg i stranog kapitala”, zaključuju građevinski inženjeri Božidar i Miodrag Jovanović u svojoj studiji „Hidroenergetsko-plovidbeni sistem Morava” iz 1998. godine.

Jovanovići su u svom radu dali dve varijante rešenja regulacije Velike i Južne Morave za plovidbu i proizvodnju električne energije. Jedno rešenje bazirano je na kanalisanju vodotokova ovih reka sa čak 11 brana a drugo predviđa izgradnju lateralnog kanala za plovidbu, uz proizvodnju struje na 9 brana.

U svojoj studiji Božidar i Miodrag Jovanović obrađuju samo plovni put između ušća Velike Morave u Dunav i Doljevca na Južnoj Moravi. To obrazlažu argumentima da je uređenje sliva i glavnih vodotokova Južne i Velike Morave celovito i višenamensko. Ta višenamenska šema korišćenja Južne i Velike Morave je razrađena u dve varijante, nazvane “rečna” (kanalisanje vodotoka) i “kanalska” (izgradnja laterlanog kanala). Za obe varijante je utvrđen broj stepenica i određeni su: lokacija, padovi, instalisani podaci, investicije i rentabilnost. Posebna pažnja je posveđena proceni stepena sigurnosti sistema od zasipanja nanosom, što je po mišljenju autora najvažniji kriterijum, po značaju ispred svih ostalih kriterijuma (uključujući kriterijum investicija). Takođe je razmatrana i sigurnost objekata u priobalju od poremećaja režima podzemnih voda usled kanalisanja vodotoka.

Sam plovni put podeljen je na dve deonice: Dunav – Niš – Doljevac i Doljevac – Preševo – vododelnica.

Scenario “rečna varijanta” hidroenergetskog i plovidbenog sistema Južne i Velike Morave, na ukupnoj dužini od 206 kilometara predviđa brane – betonske pragove sa ustavama visine od oko osam metara, pomoću kojih se formiraju akumulacije u koritu reke. Pored brane svaki hidročvor treba da ima elektranu, prevodnicu, pristanište i prilaze železnici i glavnom putu.

Kanalska varijanta predviđa energetsko – plovidbeni laterlani kanal dug 206 kilometara, koji teče od Doljevca preko Đunisa do bazena Stalać pa dalje do Ljubičeva i završava se u koritu Velike Morave. Sam kanal treba da bude trapeznog poprečnog preseka, širine u dnu 19 a na površini - “vodenom ogledalu” 43 metra, sa nagibom kosine 1:4 i dubinom od oko četiri metra. Imao bi nasip visine od osam do 12 metara i bio bi neobložen, ali sa obezbeđenjima od erozije.

Autori studije napominju da je ovo projekat od izuzetnog nacionalnog značaja jer “pokriva” oko 40 % teritorije Srbije gde živi oko tri miliona stanovnika. Kao sistem objekata predstavlja tehničko – ekonomsku celinu, povezujući važne gradove

„Rečna” varijanta predviđa sedam “stepenica” na Velikoj i četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 44 agregata za proizvodnju struje na sledećim lokacijama: Niš 2, Aleksinac, Đunis, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Bagrdan, Svilajnac – Velika Plana, Vladičin Dol i Ljubičevo.

“Kanalska” treba da ima pet “stepenica” na velikoj i, takođe, četiri na Južnoj Moravi sa ukupno 27 agregata. Sistema hidroelektrana u obe varijante radi kao celina, sa komandom iz jednog centra, s mogućnošću kombinovanja korišćenja vode iz akumulacija i režima rada protočne elektrane.

Izgradnja “Hidroenergetsko-plovidbenog sistema Morava” bi, prema proceni autora studije trajala 13 godina. Ovi inženjeri smatraju da “kanalska” varijanta ima određene prednosti zbog višenamenskog korišćenja sistema (energetika, plovidba, vodosnabdevanje, navodnjavanje) sa manjim borjem “stepenica”, što automatski smanjuje i inversticije. Kako kažu, “veći obim zemljanih radova kompenzovan je manjim utroškom skupih materijala: gvožđa i betona. Pri tome ne bi bilo morfoloških promena rečnog korita i remećenja sistema podzemnih voda. Osim što se eliminišu nepovoljne ekološke posledice ovo rešenje ne bi dovelo do trajnog potapanja velikih površina zemljišta u priobalju. Rešenje se, inače, uklapa u postojeću saobraćajnu infrastrukturu (pruge, putevi, mostovi) i štiti infrastrukturne objekte u priobalju (vodovode, kanalizaciju, bunare, pumpne stanice).

Geostrateški značaj

Kada bi se ovaj projekat realizovao osim direktne uštede u transportu postigli bi se značajni efekti u očuvanju puteva i životne sredine. Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktor Ustanove za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, nedavno je, međutim izjavila da je Evropskoj uniji u interesu što pre uredimo svoje plovne puteve, posebno na Dunavu, jer sve podunavske zemlje jesu ili će uskoro postati njene članice.

“Evropa ne želi „crnu rupu“ na Balkanu,” rekla je Ostojićeva napominjući da izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more nije ušao u naš master plan.

Pitanje je koliko su ozbiljni i Nemci. Njima bi svakako išlo u prilog da Dunav postane jedan od najjačih plovnih puteva na svetu. Baš zbog toga što bi ovim kanalom dobili direktnu saobraćajnu trasu za transport sirovina iz Azije i Afrike. Ali, to bi mogao biti i argument onih koji bi ovakvu nemačku dominaciju želeli da spreče.

Očigledno, reč je o geostrateškom projektu koji, iako začet pre 13 vekova baš zbog toga do sada nije realizovan. Srbija se tu malo pita. Ostaje da se vidi hoće li Nemci za ovaj kanal dobiti potporu u EU jer, SAD i Rusija verovatno će biti protiv.