POLITIČARI OPET NAJAVLJUJU IZGRADNJU HE ĐERDAP 3

Kao i prošlog maja srpskoj javnosti je ovih dana opet servirana priča o izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, instalisane snage veće od 2.000 megavata, što je svrstava, potencijalno, u najveći kapacitet u regionu. Umesto Rusa, koji su tada pominjani kao “gotovo siguran strateški partner” sada je u opticaju izvesna kineska firma, za koju u Elektroprivredi Srbije kažu laknoski da se “raspitivala i obilazila lokaciju.”

HE Djerdap 1

Ovim rečima interes Kineza predstavljaju i u ministarstvu rudarstva i energetike, komentarišući izjavu svog državnog sekretara, Dušana Mrakića, koji je na nedavnom skupu o novom investicionom ciklusu u elektroenergetski sistem Srbije (koji je organizovao list Danas) rekao: “Počeli smo razgovore i očekujemo da će ubrzo biti urađena revizija studije izvodljivosti o izgradnji te hidrocentrale. Krajem ove ili početkom sledeće godine mogao bi da bude izabran strateški partner za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdapa 3.”

“Kinezi su samo zainteresovani da prodaju svoju opremu”, komentarišu u EPS-u, tvrdeći da nema konkretnih pregovora o otpočinjanju sa realizacijom izgradnje ove hidrocentrale. U EPS-u, takođe, kažu da se mnogi raspitiju za hidropotencijale Srbije. Govoreći o interesu potencijalnih investitora, srpski ministar rudarstvai energetike prof. dr Petar Škundrić je u novembru prošle godine za Balkanmagazn rekao: “I Rusi i mnogi drugi, Italijani pre svega, ali i Norvežani. Italijani su zainteresovani za sve oblike energije. Za Đerdap 3 mnogi su zainteresovani jer, reč je o ozbiljnom kapacitetu i ukoliko se stvore uslovi da imamo jeftinu noćnu struju, pa makar to bila i jeftina noćna struja iz bugarskih atomskih centrala, onda Đerdap 3 dobija na značaju i ima smisla ući u njegovu izgradnju.“

Elektrana za izbore

Samu izgradnju HE Đerdap 3 najavljivao je, inače, i Slobodan Milošević. Pred svake izbore, pa i one, istorijske, septembarske 2000. godine, Milošević je glasačima obećavao dovoljno struje, ne samo za domaće potrebe već i za izvoz. Ponovio je to i na mitingu u Kusjaku, kada je svečano pustio u pogon agregat od samo 27 MW instalisane snage (koji za godinu dana proizvede samo 120 miliona kilovat-časova). Tada je megalomanski najavio izgradnju hidroelektrane Đerdap 3, sa dva agregata od po 300 MW instalisane snage.

Posle Miloševića HE Đerdap 3 najavljivao je, uoči prošlih parlamentarnih izbora ministar privrede u prethodnoj vladi Predrag Bubalo. Njegova partija – DSS nije ušla u ovu Vladu ali, Đerdap 3 nije zaboravljen.

Projekat iz prošlog veka

Izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 u okolini Donjeg Milanovca osmislio je krajem 1973. godine Energoprojekt sa idejom da se kilovatima iz nje „pegla“ raskorak proizvodnje i potrošnje električne energije tokom dana, u Srbiji ali i u čitavom regionu. U idejnom projektu i investicionom programu navedeno je da bi RHE Đerdap 3 mogla manje kvalitetnu (baznu) električnu energiju da pretvara u visokokvalitetnu (vršnu) energiju. Ova elektrana tako bi imala posebnu ulogu u takozvanim špicevima potrošnje, jer bi radila kao interventna hidroelektrana i to ne samo za naš, već i okolne elektroenergetske sisteme, obezbeđujući im neophodnu snagu i dodatnu energiju. To konkretno znači da bi se električna energija proizvedena noću, kada je potrošnja struje manja, pa za nju nema kupca po adekvatnoj ceni, koristila za „vraćanje“ vode u reverzibilno jezero, kako bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u peroidima kada joj je cena najbolja.

HE Djerdap 2

Energoprojekt je Đerdap 3 „smestio“ kod Donjeg Milanovca, u ataru sela Boljetin, a na lokacijama Pesača, Brodica i Železnički potok. Ova lokacija je na desnoj obali, na 1007. kilometru Dunava, u blizini Lepenskog vira, na 122. kilometru od Beograda, ili 44 kilometra uzvodno od HE Đerdap 1. Još tada je ustanovljeno da topografski uslovi omogućuju izgradnju HE Đerdap 3 u četiri etape:

- u prvoj bi postrojenje imalo instalisanu snagu od 600 megavata (proizvodnja 2 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje),

- u drugoj fazi instalisana snaga HE Đerdap 3 bi bila povećana do 1.200 megavata (proizvodnja od 3,15 milijardi kilovat-časova struje godišnje),

- u trećoj snaga bi bila povećana na 1.800 megavata (proizvodnja 5,2 milijarde kilovat-časova struje godišnje),

- u četvrtoj HE Đerdap 3 bi dostigao instalisanu snagu od 2.400 megavata (proizvodnja od 7,6 milijardi kilovatčasova električne energije godišnje)

Izgradnja hidrocentrale Đerdap 3 trajala bi tri do pet godina a realizacija sve četiri faze bi, prema tadašnjim proračunima koštala oko tri milijarde dolara.

Isplativo ali...

Kompletirana, ova hidrocentrala bi sa ukupno 2.400 megavata instalisane snage, što je oko 35 odsto sadašnjih kapaciteta Elektroprivrede Srbije (ima 8.355 MW), godišnje proizvodila čak 7,6 milijardi kilovat-časova električne energije. Ukupna instalisana snaga hidroelektrana kojima EPS sada raspolaže je, inače, 2.831 MW, što znači da bi s realizacijom ovog projekta bila gotovo duplirana snaga hidroagregata za proizvodnju struje u Srbiji.

Računica kaže da za jedan kilovat-čas visokokvalitetne (vršne) električne energije treba utrošiti oko1,3 kilovat-časa nekvalitetne (bazne) energije. Projektanti Energoprojekta su izračunali da se u gornjim akumulacijama buduće elektrane može uskladištiti više od milijardu kubika vode. Snagom jednog kubika vode može se proizvesti 0,85 kilovat-časova električne energije, pa proizilazi da bi vlasnik HE Đerdap 3 u "zlatnoj rezervi" mogao da ima čak 850 miliona kilovat-časova struje. Sa tolikim potencijalom vlasnik Đerdapa 3 mogao bi da dominira tržištem struje u regionu i da diktira cenu. Jednom rečju, mogao bi da vodi isplativu trgovinu električnom energijom čak i po završetku prve faze. Iz ovog ugla posmatranja ispada da, čak i kada bi cena gradnje jednog megavata instalisane snage ove elektrane bila 2,5 miliona evra, HE Đerdap 3 bila bi jedna od najisplativijih investicija u svetu.

...ne u vreme krize

Zanimljivo je, ipak, da osim u političkim najavama ovaj projekat nije zaživeo kod potencijalnih investitora. Rusi odriču da su (uopšte bili) zainteresovani a Kinezi su, za sada svakako, (da li samo?) radoznali. Nijedan finansijer nije „zagrizao“ ovaj „visokovoltni energetski kolač“. Nije to učinila ni Svetske banke, koja ga nije uvrstila u “Perspektive razvoja proizvodnih kapaciteta elektroenergetskih sistema zemalja jugoistočne Evrope”.

Razlog tome je, najverovatnije, činjenica da reverzibilne hidroelektrane nemaju pogodnosti u vezi sa "zelenim" kilovatima, kao protočne hidroelektrane. Reverzibilne elektrane, zapravo, važe za zagađivače, jer za prepumpavanje uglavnom potroše oko 1,3 kilovat-časa da bi proizvele jedan kilovat-čas.

Ekolozi bi za jedan ovakav projekat mogli nabrojati poduži spisak argumenata „protiv“ ali, to najverovatnije i neće biti potrebno jer, aktuelna svetska ekonomska kriza je smanjila i potražnju za električnom energijom u regionu.