NIS JOŠ NESPREMAN ZA IZLAZAK NA BERZU

Upravni odbor Naftne industrije Srbije usvojio je na jučerašnjoj sednici odluku o transformaciji kompanije u otvoreno akcionarske društvo. To je jedan od preduslova da se akcije ove firme do kraja juna nađu na berzi, kao što je Vlada Srbije zacrtala. Kasni se, međutim, sa prenosom imovine sa države na kompaniju, tako da će se u startu na berzu neći „akcije bez pokrića“. Teško je očekivati da će za njih neko biti spreman da plati više od nominovanih 500 dinara po akciji jer bez imovine kompanija neće imati realnu vrednost.

Na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora NIS-a usvojen je nacrt odluke o transformaciji NIS a.d. Novi Sad u otvoreno akcionarsko društvo, kao i niz nacrta dokumenata neophodnih za transformisanje kompanije: nova redakcija Osnivačkog akta NIS a.d., nacrt Statuta kompanije, Poslovnika o radu Skupštine akcionara i Poslovnika o radu Nadzornog odbora. Sva ova dokumenta biće dostavljena na razmatranje i usvajanje Opšte skupštine akcinara koja je zakazana za 21. juni ove godine. Upravni odbor je pored toga doneo i Poslovnik o radu Upravnog odbora.

Upravni odbor je odobrio finansijski izveštaj NIS za 2009. godinu, Konsolidovani finansijski izveštaj i izveštaj nezavisnog revizora – kompanije PriceWaterHouseCoopers – o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja kompanije i Konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2009. godinu. Definitivno razmatranje i odobravanje izveštaja biće izvršeno na Skupštini akcionara 21. juna 2010. godine. Upravni odbor razmatrao je Izveštaj o radu Nadzornog odbora društva. Za revizora finansijskih izveštaja NIS a.d. Novi Sad za 2010. godinu Upravni odbor je predložio kompaniju PriceWaterHouseCoopers, koja je pobedila na raspisanom tenderu, dostavivši najpovoljniju i najbolju ponudu.

U saopštenju dostavljenom medijima nema, međutim, detalja iz ovog izveštaja. Prema nezvaničnim informacijama Balkanmagazina iz ove kompanije gubitak NIS-a pre obezbeđenja imovine i ispravke vrednosti iz ranijih godina je procenjen na oko 4 milijarde dinara. Kao glavnog krivca za minus u poslovanju sagovornici Balkanmagazina navode troškove otpremnina za radnike koji su dobrovoljno otišli iz NIS-a (2,9 milijardi dinara) i efekata kursnih razlika na nabavku sirovina (4,2 milijarde dinara).

Obaveze

Vlada Srbije je počela da ostvaruje svoja obećanja povodom registracije imovine NIS-a ali, registrovano je tek oko 300 od 10.000 objekata. A ostalo je malo vremena do izlaska na berzu. Još 18. februara Vlada Srbije je donela Zaključak kojim utvrđuje prenos prvih 37 objekata - nekretnine na NIS: prava na korišćenje ovih nekretnina bila su registovana u katastaru nekretnina i to na NIS a.d, a imovinska prava na Republiku Srbiju.

Vlada Srbije se na prenos imovine obavezala i kupoprodajnim Ugovorom o prodaji 51 % akcija NIS-a a.d. (28. decembar 2008. godine) Gaspromnjeftu. Još od maja prošle godine radi se na utvrđivanju spiska imovine NIS a.d. Sa državnim organima (ministarstva Vlade Srbije, Republička direkcija za imovinu, Republički geodetski zavod, Ministarstvo rudarstva i energetike...) Rusi u NIS-u pokušavaju da na kompaniju prebace kapital kojim, inače, gazduju. Ali, pravni status nekretnina NIS a.d. je komplikovan: samo 40 % nekretnina je registrovano u javnim knjigama Republike Srbije tako da NIS ima pravo na korišćenje, a pravo na imovinu pripada Republici Srbiji. Za ostalih 60 % nekretnina imovinsko pravo nije blagovremeno registrovano.

Stručnjaci ukazuju da nije dobro ni za NIS (kompaniju) ni za njene akcionare da imaju neregistrovanu imovinu. Podsetimo, akcionari su, sada, Gazpromnjeft, država Srbija i mali akcionari: zaposleni i bivši radnici NIS-a kao i građani Srbije.
Sam proces preregistracije imovine nije procesualno vezan sa transformacijom NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarno društvo i izlazom kompanije na Beogradsku berzu, ali ova pitanja su direktno vezana za formiranje vrednosti akcija na berzi. Jer, teško je očekivati da će kompanija, koja ima simboličan procenat aktive registrovane kao njeno vlasništvo ostvariti bilo kakvu značajnu tržišnu vrednost na berzi. Postoji, čak, rizik značajnog pada vrednosti akcija u trenutku izlaska NIS na berzu, upravo zbog odsustva u kompaniji registrovane imovine.

Rusi traže čist račun

Pitanje imovine - posebno nepokretne ključno je za svaku kompaniju. Od ovog parametra često zavisi iznos osnovnog kapitala, kao i berzanska kapitalizacija firme. Rusi ne kriju da je zbog toga rukovodstvo NIS-a (na čelu NIS-a su predstavnici Gazpromnjefta) maja 2009. godine, po prvi put u istoriji kompanije, pokrenulo program kompletnog popisa imovine NIS-a. Ovaj projekat, na kome je radilo više od dve stotine zaposlenih (geodete, građevinci, tehničari i pravnici) uspešno je završen oktobr prošle godine. Tokom četiri meseca stručnjaci kompanije pažljivo su proučavali knjigovodstvene i zemljišne knjige, nakon čega su lično obišli, pregledali i napravili foto zapise kompletne NIS-ove imovine.

Rezultat je lista imovine kojom NIS faktički raspolaže. Definisana je i sporedna imovina, „višak i manjak“ nekretnina, kao i objekti koji nisu registrovani i koji se ne koriste. U NIS-u nezvanično kažu da je najbitnije to što je formirana jedinstvena informatička baza podataka nepokretne imovine NIS-a. Zahvaljujući tome, formiran je i spisak kompletne imovine NIS-a (stanje na 31 decembra 2007. godine – što je prelomni datum s kojim se operiše po pitanju onoga šta su Rusi kupili.

U NIS-u se sada tačno zna kojom nepokretnom imovinom raspolažu. Osim toga, popis ima i druge, ekonomski efekat. Rusi ne kriju da im dovođenje u red situacije oko imovine pruža mogućnost uštede na troškovima održavanja, porezima i ostalim dažbinama.

Šta je u vlasništvu NIS-a?

Nakon konačne analize dobijenih podataka, utvrđeno je da na teritoriji Srbije, NIS a.d. koristi 9.964 objekata, od kojih su 3.680 parcele, 483 benzinske stanice, 57 skladišta naftnih derivata, 1.877 gasnih i naftnih bušotina. Koliko je sve bilo neregulisano pokazuje statistika jer, ispostavilo se da se od 9.964 objekata koje koristi kompanija samo 41 objekat (odnosno, manje od jedan odsto) zvanično vodi kao imovina NIS-a. U jedinstvenom spisku imovine 4.020 objekata se vodi kao imovina države a za 4.528 objekata prava uopšte nisu upisana u javne knjige. Nisu proknjižena prava na korišćenje 148 benzinskih stanica, 1.189 cevovoda, 1.843 bušotine, 227 zgrada kao i za šest skladišta naftnih derivata.

Izvori Balkanmagazin komentarišu da u 65 odsto slučajeva odsustvo imovinskih prava uopšte nije objašnjeno, dok je u sedam odsto slučajeva potrebna legalizacija objekata (tu se, pre svega radi o objektima u krugu Rafinerije Pančevo). Slična situacija je i sa parcelama koje koristi kompanija: od ukupne površine - 6.426 hektara NIS na pravnoj osnovi koristi samo 1.189 hektara, dok preostalih 5.327 hektara kompanija koristi bez evidencije u javnim knjigama.

Neregulisana imovina u inostranstvu

U ovoj akciji pokrenuto je i pitanje spornog pravnog statusa dela imovina koji kompanija koristi (ili je koristila pre rasprada SFRJ) van granica Srbije: u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ači, predmet rasprave sa odgovarajućim republičkim i međunarodnim strukturama treba da budu i sporni objekti, koji su postali sporni nakon odvajanja kompanija Transnafta i Srbijagas iz NIS-a. Posebno je škakljivo pitanje imovine na Kosovu i Metohiji. U saradnji sa Ministarstvom za KiM Srbije menadžment NIS-a je već uspostavio komunikaciju sa međunarodnim strukturama po ovom pitanju.

Kasni modernizacija

Rusi nezvanično priznaju da situaciju oko nepokretne imovine kompanije procenjuju kao najveći poslovni rizik. Odsustvo dokumenata koja potvrđuju vlasnička prava NIS-a i prava na korišćenje privrednih objekata Rafinerije Pančevo onemogućava potpisivanje detaljnih ugovora koji su neophodni za realizaciju projekta modernizacije rafinerije u Pančevu. Kako kažu, neće biti moguće započeti planirane građevinske radove, ukoliko kompanija ne poseduje dokumenta kojima potvrđuje pravo na korišćenje zemljišta i privrednih objekata u krugu Rafinerije. Ista je situacija i sa programom modernizacije benzinskih stanica – da bi se u potpunosti realizovao ovaj program, neophodno je da se trećina maloprodajnih objekata koje NIS sada koristi registruje kao vlasništvo kompanije.

Na potezu država Srbija

Obaveze srpske strane, vezane za registraciju imovine unete su u Ugovor o prodaji 51 odsto akcija NIS-a kompaniji Gaspromnjeft. Između ostalog, član 5.2.1. ovig Ugovora predviđa punu isplatu osnivačkog kapitala kompanije (trenutno osnivački kapital nije potpuno formiran jer nije uneta sva imovina), član 5.2.4. definiše dobijanje garancija da je NIS vlasnik kompletne imovine koja je bila na raspolaganju kompaniji na dan 31. decembra 2007. godine (spisak imovine nije utvrđen, nekretnina nije prepisana na NIS), te se u članu 8.3.1. govori o izdavanju pismene saglasnosti Vlade Srbije da se imovina NIS registruje. Prema saznanjima Balkanmagazina ova saglasnost do sada nije dostavljena.

Očigledno je da su glavne prepreke na putu rešavanja ovog problema neprilagođeno zakonodavstvo, administrativne barijere i određena nepodudarnost dokumentacije sa pojedinim nadležnim ministarstvima Vlade Srbije. Između ostalog, puno se vremena troši na usaglašavanje liste imovine sa nadležnim republičkim organima. Trenutno, stručne službe NIS-a, zajedno sa državnim institucijama Srbije sprovode niz mera, usmerenih na usaglašavanje i utvrđivanje spiska imovine kompanije u Vladi Srbije, uz dalju preregistraciju prava na nepokretnu imovinu kompanije. Predstavnici NIS-a učestvuju u razradi nacrta zakona kojim bi se definisala procedura utvrđivanja vlasničkih prava i procedura registracije prava na nepokretnu imovinu.

Sporna kapitalizacija akcija

Sagovornici Balkanmagazina ukazuju da se negativni efekti oko imovine kompanije već odražavaju na operativno poslovanje NIS-a. Osim toga, u slučaju da imovina ne bude preregistrovana na NIS pre izlaska na berzu, planiranu za jun 2010. godine, može se očekivati da će sa početkom trgovine akcijama kompanije na Beogradskoj berzi, njihova vrednost, pa samim tim i tržišna kapitalizacija NIS-a biti smanjena. Razlog je jednostavan: teško je očekivati da kompanija, koja ima samo nekoliko procenata aktive registrovane kao njeno vlasništvo, ima iole značajnu tržišnu vrednost.

Vlada Srbije je kao akcionar deklarativno rekla da je svesna ovih rizika i mogućnosti drastičnog pada cene kompanije u trenutku izlaska na berzu zbog neposedovanja registrovane imovine kompanije odobrili plan koji, osim pripremanja dokumenata, predviđa i obavezan završetak registracije dela imovinskog bloka. Ali, za sada se ostalo na obećanjima da će ovaj plan biti realizovan u najkraćem mogućem roku.Zbog ovoga će na gubitku biti sama država Srbija i njeni građani, a ne samo Rusi.