Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf podneo je ostavku što je prouzrokovalo burne reakcije Zapada – Britanci se spremaju za nove akcije protiv talibana, Amerikanci očajni. Holandske novine iznose deo strategije kineskih vlasti u borbi protiv demonstranata. Na današnjem sastanku u Briselu ministara spoljnih poslova možda konačno bude doneta odluka o pristupanju Ukrajine i Gruzije NATO paktu.

SAS predvodi novi napad protiv talibana

Britanske specijalne vazduhoplovne snage odigraće presudnu ulogu u novoplaniranoj akciji usmerenoj protiv talibanskih snaga u Avganistanu, prenosi Independent u današnjem broju.

SAS će zajedno sa specijalnim pomorskim snagama (SBS) i američkim marincima učestvovati u drastičnom proširenju strategije „pogubljenja“ britanske armije, usmerene protiv talibanskih lidera.

Operacija će biti propraćena povećanjem broja trupa koje se trenutno nalaze u Avganistanu. Očekuje se da će američke snage biti proširene za trećinu, kao i povećanje broja britanskih vojnika paralelno sa povlačenjem trupa iz Iraka.

Novi planovi reflektuju duboku zabrinutost Vašingtona i Londona zbog političkih nemira u Pakistanu nastalih nakon sloma četvoromesečne građanske vlade, koji bi uskoro mogli biti produbljeni usled borbe za moć kao očekivane reakcije na povlačenje predsednika Perveza Mušarafa. Prema izjavama starijih zvaničnika, sve analize ukazuju na „sigurnosnu imploziju“ u Pakistanu, što bi islamističkim grupacijama omogućilo da zauzmu položaje na granici sa Avganistanom i pripreme se za nove napade.

Bivši vojni vođa bio je glavni saveznik Zapada u ratu protiv terora, da bi nedavno izdao američke vazduhoplovne snage u napadu na pobunjenike unutar pakistanskih granica. Juče je sišao sa predsedničkog trona pre nego što je protiv njega pokrenuta bilo kakva optužnica.

Strategija „pogubljenje“ usmerena je protiv samih lidera talibana. Glavni razlok povlačenja takvih mera jeste izjava NATO komandanata kojom je posvedočeno da su ubijeni ili zarobljeni pešadijci zamenjivani poučenim fajterima iz pakistanskih medresa.

Ranije ovog meseca tri starija člana britanskog vojnog osoblja otputovala su u Avganistan kako bi utvrdili koliko će novih helikoptera biti potrebno u onome što se posmatra kao jedan od najkritičnijih momenata u borbi protiv terorizma.

Potreba za novom strategijom, koja je razrađivana zajedničkim snagama Britanije, Sjedinjenih država i NATO pakta, jeste potvrda da je čak nekoliko godina nakon pada talibana nivo opasnosti u Avganistanu ogroman.

Sjedinjene države oči u oči sa političkim nemirima

Suočen sa predsojećim optužnicama pakistanski predsednik Pervez Mušaraf najavio je juče svoju ostavku, nakon nekoliko meseci tokom kojih su Sjedinjene države živele u uverenju da je on postao odan saveznik u borbi protiv terorizma, prenosi Njujork tajms u današnjem broju.

Takva odluka uklanja sa pakistanske političke scene lidera koji je skoro devet godina služio kao jedan od najbitnijih – pritom krajnje nepouzdan – saveznik SAD. Američki zvaničnici ostavljeni su sada da se obračunaju sa novoizabranom koalicijom koja se, barem do sada, pokazala nevoljnom ili nesposobnom da se suprostavi rastućem problemu talibana spremnih da sruše vladu.

„Dobio ja ili izgubio borbu, nacija će u svakom slučaju izgubiti“, rekao je Mušaraf objašnjavajući svoju odluku u govoru punom emocija koji je trajao više od jednog sata. Vladini zvaničnici rekli su da će Mušaraf ostati u zemlji i da neće biti podvrgnut sudskom procesu.

Pitanje Mušarafovog naslednika svakako će prouzrokovati nove sukobe rivalskih političkih partija čime će biti pojačana turbulentnost jedne već nestabilne, nuklearno naoružane nacije koja broji 165 miliona ljudi.

„Godinama smo tvrdili da je Mušaraf naš najveći ulog. Strahujem da ćemo sada otkriti koliko je to bilo tačno“, prenosi Njujork tajms izjavu starijeg Bušovog zvaničnika koji je ovom prilikom naglasio da su se SAD suviše dugo oslanjale na Mušarafa i pritom slabo razvile neke druge odnose na koje bi sada mogli da se oslone.

Kina – uspešna borba protiv demonstranata

Od 77 zahteva uručenih pekinškim vlastima radi organizovanja demonstracija tokom Olimpijskih igara, ni jedan nije odobren, prenosi Folskrant. Svi zahtevi ili su povučeni ili odbijeni, saopštila je juče kineska novinska agencija Ksinhua.

Peking je ukazao na tri lokacije na kojima je moguće održavati demonstracije u periodu Olimpijskih igara. Na taj način kineske vlasti pokušale su da odgovore pritisku koji je dolazio sa Zapada zbog ugroženih ljudskih prava u ovoj zemlji.

Prvog avgusta, nedelju dana pre početka igara, priloženo je 77 zahteva od ukupno 149 osoba i organizacija. Tri su dolazile iz inostranstva. Priloženi zahtevi odnosili su se pre svega na poljoprivredne i medicinske konflikte. Sudeći prema rečima zaposlenog u birou za javnu bezbednost, gde su zahtevi i bili uručivani, 74 ih je povučeno „nakon što su bili proučeni od strane ovlašćenih autoriteta“. Jedan zahteb je odbijen iz razloga što bi se u suprotnom suprostavio zakonima u vezi sa organizovanjem demonstracija i protesta.

Mesta na kome bi tokom igara trebalo da budu omogućene demonstracije bila su poznata još u julu. Većih demonstracija, međutim, nije bilo. Javilo se tu i tamo par stranaca koji su protestvovali protiv aktuelne situacije na Tibetu i koji su potom proterani iz zemlje, prenosi Folskrant.

Sudeći prema izjavama organizacija za zaštitu ljudskih prava pojedini podnosioci zahteva su čak i uhapšeni. Ima onih koji tvrde da sve to predstavlja deo plana kineskih vlasti da iza rešetaka stavi potencijalne prouzrokovaoce nemira.

NATO zahteva odgovor na konflikt u Gruziji

Francuske novine Figaro prenose da se danas u Briselu sastaje 26 ministara spoljnih poslova NATO pakta, čime bi trebalo da bude osvežena njihova podrška Gruziji u odbrani njenog teritorijalnog integriteta.

Pored odbrane male kavkaske države ministri će se pozabaviti i ulaskom Ukrajine u NATO pakt, čime bi ruske akcije sprovedene u Gruziji trebalo Rusima da se vrate poput bumeranga koji će se zakucati o crveni zid Kremlja, prenose francuske novine.

Unutar Atlantske alijanse, osnovane 1949. godine kako bi moćna Crvena armija bila sprečena u osvajanju zapadne Evrope, do sada se uspešno suprostavljalo nasilnim napadima Rusije. Kako bi se složili u stavu da je Rusija napadima u Gruziji prekrdašila svaku meru, članovi NATO pakta suprostavljaju se iskazivanju bilo kakvog vida poštovanja ruskoj vojnoj moći.

Sjedinjene države zahtevaju više od povlačenja simboličkih mera. One su oduvek podržavale kandidaturu Ukrajine i Gruzije za ulazak u NATO i sada su voljne da ubrzaju ceo proces. Vašington bi takođe mogao da odluči da dovede u pitanje saradnju koja je uspostavljena između Rusije i Atlantske alijanse nakon prekida Hladnog rata. Od straha da bi ruski nacionalizam mogao da doživi preporod, zemlje istočne i centralne Evrope takođe su za pristupanje Ukrajine i Gruzije NATO paktu, prenosi Figaro.

Zemlje zapadne Evrope, sa druge strane, koje ne dele granice sa Rusijom i nisu nikada patile od sovjetske represije, zabrinute su po pitanju energetske zavisnosti od ove zemlje. Na samitu u Bukureštu aprila ove godine upravo su Nemačka i Francuska odigrale presudnu ulogu u odlaganju daljih pregovora u vezi sa pristupanjem Tbilisija i Kijeva NATO paktu za decembar.

Mnogi analitičari veruju da je upravo oklevanje Alijanse, koje je okarakterisano od strane Moskve kao njena slabost, podstaklo Ruse na invaziju usmerenu protiv Gruzije. Počev od tada Nemačka je zauzela malo čvršći stav: „Gruzija će postati član NATO pakta“, obećala je Angela Merkel. Rim, Pariz, Madrid i Brisel traže, ipak, način da se izbegne formiranje „antiruskog fronta“. Moskva, za koju bi pristupanje dve bivše sovjetske republike NATO paktu bilo u najmanju ruku neprihvatljivo, uporno podseća na to koliko je zapravo velika njena vojna moć.

Razlike u mišljenjima unutar samog NATO pakta ukazuju na to koliko je teško zauzeti pravi stav po pitanju Rusije. Istorija Gruzije, koja je pre samo par dana odavala utisak da će biti sravnjena sa zemljom, tek treba da bude napisana, prenosi Figaro. Ona u velikoj meri zavisi od pregovora koji će se danas voditi u Briselu.