Juče je i Predstavnički dom odobrio paket mera u koji je tokom prethodnih par dana unesen veći broj izmena. Njegova prava cena još uvek nije poznata. Južnoamerički pingvini migrirali su u krajeve severno od Rio de Ženeira, što predstavlja prvi takav slučaj u istoriji. O. J. Simpson proglašen je krivim za pljačku i otmicu. Izricanje kazne očekuje se u decembru.

Predstavnički dom usvojio novi paket mera

Nakon što je Predstavnički dom dao i konačnu dozvolu za sprovođenje plana, predsednik Džordž Buš momentalno je ovlastio Državnu blagajnu da započne sa, prema svemu sudeći, najvećom intervencijom američke Vlade u dosadašnjoj istoriji. Ipak, i pored Bušovih tvrdnji da će nove mere "pomoći da se spreči širenje krize sa Vol Strita na druge delove Sjedinjenih država", demokrate u Kongresu saopštile su da je u pitanju samo prvi korak i zavetovale su se da će sprovesti sveobuhvatnu istragu nacionalnog finansijskog regulatornog sistema.

Krajnji ishod glasanja u Predstavničkom domu bio je 263 naspram 171 glasa. Izmenjen paket mera dobio je tako veću podršku nego što su se obe partije nadale da će biti slučaj. U pitanju je veliki obrt nakon događaja sa početka nedelje, kada je Predstavnički dom odbio plan za izbavljenje iz aktuelne krize.

Što se samih finansijskih tržišta tiče, malo ko iskazuje svoj entuzijazam. Samo tokom septembra izgubljeno je 159.000 radnih mesta, a Dau Džons pao je za 157, završivši dan sa 10.325, što predstavlja gubitak od 818 poena u odnosu na period pre prvobitnog odbijanja plana od strane Predstavničkog doma. Istina je, prenosi Njujork tajms, neki aspekti kreditnog tržišta poboljšali su se nakon jučerašnjeg konačnog odobrenja, ali ne onoliko koliko je to sada potrebno. Analitičari smatraju da je još uvek rano reći da li će doći do pada kamatnih stopa po kojima banke daju zajam jedna drugoj, što je jedan od glavnih indikatora nesmetanog protoka kredita.

Njujork tajms dalje navodi da je 33 demokrata i 24 republikanca koji su u ponedeljak glasali protiv promenili svoje mišljenje i prilikom drugog glasanja Predstavničkog doma podržali predlog. Oba predsednička kandidata glasala su "za" i toplo pozdravila jučerašnji ishod glasanja.

Prava cena Bušovog plana

Odobrenjem predstavničkog doma biće zadat novi udarac budžetskom deficitu Sjedinjenih država, piše El Mundo.

Tekst zakona o finansijskoj stabilizaciji, koji je već potpisan od strane predsednika Džordža Buša, ima daleko više od tri stranice koje je Državna blagajna prezentovala Kongresu pre samo dve nedelje, kada je tražena dozvola za otkup "toksičnog" duga u iznosu od 700 milijardi američkih dolara. Predlog, teško svarljiv pre svega zbog ogromne cifre koju u sebe uključuje, ozbiljno je zaposlio zakonodavce koji su pokušali nekako da prodru do srednje klase, uznemirene zbog aktuelne krize i sve većeg broja nezaposlenih.

U prvobitnom predlogu zakona uključeno je ograničenje na plate izvršnih direktora banaka, kao i intenzivne kontrolne mere. To, međutim, nije bilo dovoljno, tako da je Predstavnički dom rekao "ne" u ponedeljak.

Izmenjeni predlog zakona, sa preko 450 stranica teksta, prava je kolekcija različitih kontrolnih mera, koje pokrivaju široko polje od duševnih oboljenja do obnovljivih izvora energije. Promene su unete ne toliko zbog ohrabrivanja prosečnog građanina, koliko zbog dobijanja što većeg broja glasova među kongresmenima, prenosi El Mundo. Uloženi napor se na kraju isplatio i mnogi koji su pre samo par dana glasali protiv, pritisnuti mejlovima i pozivima besnih glasača iz svojih okruga, sada su promenili mišljenje.

Nema, međutim, puno razloga za slavlje. Samo paket poreskih olakšica za mala preduzeća i radnike srednje klase zahtevao je novčano proširenje od nekih 100 milijardi dolara, a novoj računici treba još dodati vrednosti velikog broja drugih mera koje su ubačene u izmenjenu verziju zakona, navodi El Mundo u današnjem izdanju.

Marš pingvina

Negde između osunčanih tela u minimalnim kupaćim kostimima na plaži Kopakabana, sićušna crno-bela pernata gomila očajnički pokušava da izbegne talas koji nailazi. Iscrpljen i ispijen, mladi pingvin se konačno stropoštava preko peska. Prevalio je na hiljade kilometara, ostavivši svoj dom daleko iza sebe, zajedno sa još više stotina pingvina koji su ove godine dospeli na obalu Brazila, prenosi Independent.

Nisu se zadržali kod statue Hrista Spasitelja u Rio de Ženeiru, već su nastavili dalje ka severu i tako dospeli u krajeve do kojih ni jedan pingvin ranije nije dosegnuo, nekih 650 kilometara od granice sa Ekvadorom. Brazilska obalska straža napustila je svoje uobičajene radnje u stilu Bejvoča i usredsredila se na pružanje pomoći pingvinima, štiteći ih pre svega od prekobrojne publike, koja na putnika sa juga uglavnom reaguju tako što ga nabije u kofu punu leda.

Magelanov pingvini nagrnuli su iz južnih krajeva Argentine, okupljeni u koloniji od koje veća skoro nije viđena. Uobičajena je pojava da ove ptice tokom zimskih meseci borave u severnijim krajevima, u predelima pogatijim ribom. Retko se, međutim, dešavalo da ostanu u krajevima severno od Rio de Ženeira, a da dosegnu vode u okolini Natala, za to još uvek niko nije čuo.

"Veoma čudnovata pojava", prenosi Independent reči veterinarke Valerije Rupolo, koja je takođe učestvovala u spašavanju nasukanih ptica. "Nikada ranije nismo bili svedoci ovakvih seoba pingvina. Normalno je da se pre početka zime pomeraju ka severu, ali ove godine prosto nisu znali da se zaustave."

Niko nije sasvim siguran po pitanju uzroka ovog brazilskog egzodusa - sva pažnja je trenutno usmerena ka spašavanju pingvina, pre nego ka objašnjenju ove nesvakidašnje pojave - ali preovlađuje mišljenje da su promene u temperaturi vode izazvale konfuziju prilikom određivanja migracione rute. Ribe vole hladnu vodu, tako da se južnoamerički pingvini u potrazi za hranom uglavnom okupljaju severno od Malvinskih (Foklandskih) ostrva. Kada dosegnu tople vode Brazila, to uglavnom shvate kao znak da je vreme da se zaustave i vrate nazad. Krivac za ovogodišnju zabunu izgleda da je činjenica da su vode oko Malvinskih ostrva dosezale više temperature nego obično, zbog čega pingvini nisu bili u stanju da osete temperaturni prelaz, koji ih je ranije upozoravao da je vreme da se okrenu za 180 stepeni.

"Pingvini nisu primetili nikakvu promenu, tako da su nastavili da se kreću dalje ka severu, ka toplijim vodama u kojima ima znatno manje ribe", objasnila je Valeri Rupolo i dodala: "Ukoliko nemaju dovoljno hrane, počinju da gube masti i osećaju hladnoću, a na obalu izlaze kako bi se ugrejali."

O. J Simpson proglašen krivim

Američki glumac i nekadašnja fudbalska legenda O. J. Simpson proglašen je u petak po lokalnom vremenu krivim za pljačku i kidnapovanje, prenosi Folkskrant. Odluka porote pročitana je u sudu u Las Vegasu, u američkoj državi Nevada.

Simpson (61), zajedno sa još jednim osumljičenim, osuđen je da je naoružan oteo izvestan broj svojih sportskih suvenira od dvojice kolekcionara. Maksimalna kazna za prekršaj te vrste jeste doživotna, prenose holandske novine. Konačna kazna u slučaju Simpsona, međutim, biće izrečena tek u decembru. Glavni argument odbrane tokom procesa bio je da je osumljičeni samo uzeo ono što mu je ranije ukradeno.

Godine 1995. O. J. Simpson oslobođen je optužbi za ubistvo svoje bivše žene Nikol i njenog prijatelja. U pitanju je suđenje koje je trajalo deset meseci i koje je privuklo pažnju celog sveta - jedan od najpopularnijih procesa ikada.

Rezultati sprovedenih anketa ukazali su na činjenicu da su pre svega belci ti koji O. J. Simpsona smatraju krivim za dvostruko ubistvo. Izvukao se, kako ispitanici smatraju, zahvaljujući skupim advokatima koje je imao na svojoj strani.

Dve godine kasnije, 1997, u građanskom procesu koji su pokrenule porodice ubijenih, O. J. Simpson je ipak proglašen krivim i pritom osuđen na isplatu nadoknade u iznosu od 33,5 miliona dolara. Folkskrant objašnjava da je za osudu u krivičnom procesu, ovom slučaju procesu iz 1995. godine, potrebno imati jasne dokaze povrh osnovane sumnje, dok se u civilnom (građanskom) procesu gleda koja je strana najverovatnije u pravu.