Vest koja se našla u svim stranim medijima svakako je avionska nesreća do koje je juče došlo na madridskom aerodromu. U senci ogromne tragedije, barem privremeno, našao se juče potpisan sporazum između Sjedinjenih država i Poljske. U američkoj predsedničkoj trci Džon Mekejn po prvi put ovog leta u prednosti. Trgovinska komisija SAD otkriva kako par špekulanata dominira tržištem nafte.

Ukupan broj nastradalih 153

„Zamislite kako se osećam... Izgubio sam nećaka koji je došao iz Orlanda i koji je danas trebalo da proslavi svoj 23. rođendan“, drhtavog glasa rekao je ujak jednog od 153 putnika koji su juče nastradali u avionskoj nesreći na madridskom aerodromu Barahas, prenose španske novine El Mundo.

Većina porodica nastradalih registrovanih na Barahas aerodromu stigli su jutros u hotel Auditorijum vidno potrešeni i saslušali spisak putnika koji su bili na zlosrećnom letu.

„On će za mene uvek biti heroj, jer, nezavisno od njegovog misionarskog života, bio je divna osoba“, rekao je Luis, rođak Klaudija Oheda, jednog od putnika koji su juče nastradali. Oheda je trebalo da provede mesec dana odmora u svojoj rodnoj zemlji nakon dve i po godine misionarskog posla koji je obavljao u Kamerunu, pomažući onima kojima je to najpotrebnije.

U međuvremenu, u hotelskom predsobju, žena koja je bila na terminalu T-4 Barahas aerodroma a potom i u izložbenom centru IFEMA ekonomske organizacije, više nego potrešena, bila je od slabe koristi kao svedok, a timu psihologa koji ju je okruživao odgovarala je suzama.

Španske novine El Mundo prenose da Crveni krst u saradnji sa ljudima iz drugih službi hitne pomoći radi na zbrinjavanju članova porodica nastradalih, kao i na pružanju adekvatne pomoći povređenima koji su hospitalizovani odmah nakon nesreće.

U oči upada i duga kolona pogrebnih kola, autobusa, pokretnih ambulanti, policijskih vozila i taksija sa rođacima nastradalih u istočnom delu izložbenog centra IFEMA organizacije.

Počev od pola sedam juče popodne, kada su prva pogrebna kola stigla do IFEMA centra, pristup, kako vozačima pogrebnih usluga tako i taksistima koji prevoze rođake nastradalih zgrčene u svom bolu, poprilično je otežan.

„Video sam mnogo tuge“, na ovaj način izrazio je svoja osećanja još jedan od onih koji su indirektno zahvaćeni avionskom nesrećom, prijatelj jednog od nastradalih, a nakon što je izašao iz jedne od sala IFEMA organizacije gde se sprovodi identifikacija tela.

El Mundo navodi da članovi porodice moraju da izaberu jednu osobu koja se potom obraća socijalnim radnicima dajući detaljan opis osobe koja bi mogla biti među nastradalima. Ukoliko radnici pronađu žrtvu koja odgovara opisu, porodica nastavlja dalje sa identifikacijom. Ono što najviše otežava ovaj stravičan posao jeste loše stanje pojedinih tela.

Ministarka javnih radova Magdalena Alvarez izjavila je da je već identifikovano 14 od više od 150 tela. Ona je takođe najavila da će identifikacija svih tela, uprkos teškim stanjima u kojim se nalaze, biti gotova u periodu od dva dana.

Zvaničan broj ranjenih iznosi 19, među kojima je i troje dece uzrasta od šest, osam i jedanaest godina. Jedan od hospitalizovanih umro je od posledica teških povreda.

Let JK 5022 imao je problema prilikom uzletanja za Gran Kanariju u španskom Kanarskom arhipelagu i ubrzo ga je zahvatila vatra. U avionu se ukupno nalazilo 172 osobe – 162 putnika, uključujući dvadesetoro dece i dve bebe, i deset članova posade. Poginulo je ukupno, podseća El Mundo 153 osobe.

Prvi pokušaj uzletanja aviona Spenera oko 12 sati po srednjoevropskom vremenu obustavljen je zbog tehničkih problema, a do nesreće je došlo sat i 45 minuta kasnije, prilikom drugog pokušaja uzletanja. Prema prvom scenariju prilikom uzletanja zapalio se motor na levom krilu da pi se vatra potom brzo raširila na ostatak aviona. U ostacima aviona pronađena je crna kutija tako da se uskoro očekuju precizni podaci u vezi sa nesrećom.

Podsećamo vas da se španska aviokompanija Spener, koja se trenutno nalazi u vlasništvu skandinavskog avioprevoznika SAS, suočava sa finansijskim poteškoćama. Sudeći prema izjavama zvaničnika SAS več neko vreme pokušava da za nju pronađe odgovarajućeg kupca.

Gruzijska kriza menja stav Poljske

Konstantna opasnost koja preti sa ruske strane kao da je Poljsku učinila još nepokolebljivijom u svojoj odluci. Ova zemlja odlučno je pokazala da joj je mesto na Zapadu, prenosi Njujork tajms. Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i poljski ministar inostranih poslova Radoslav Šikorski potpisali su juče sporazum o antiraketnom štitu.

U sporazumu stoji da će Sjedinjene države u vojnoj bazi Redzikovo na severu zemlje do 2012. godine instalirati 10 raketa presretača balističkih projektila. Pomenuta baza neće imati eksteritorijalni status i u njoj će važiti poljski zakoni.

Zajedno sa radarom u Češkoj u vojnom poligonu Brdi južno od Praga, raketna baza u Poljskoj trebalo bi da kompletira američki štit protiv potencijalnih raketa iz Azije.

Vašington i Varšava spremni su da omoguće Rusiji, koja ih konstantno optužuje da je štit uperen protiv nje, redovne kontrole. Poljska vlada za uzvrat traži da medjunarodni posmatrači takođe dobiju pristup u ruske baze u oblasti Kalinjingrada na granici sa Poljskom.

Rusija je nakon što je prošle nedelje parafiran američko-poljski sporazum zapretila da će Poljska, ukoliko pristane na američki antiraketni štit, biti prva na udaru u slučaju izbijanja evntualnih nemira.

Ruska invazija na Gruziju Poljskoj svakako predstavlja dobar podsetnik kada je u pitanju brzina kojom istočna Evropa može da se podeli i opasnost koja u takvim situacijama preti miru u svetu, navodi se u Njujork tajmsu.

Mekejn po prvi put u prednosti

Republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn po prvi put ovog leta ima prednost u odnosu na demokratskog kandidata Barak Obamu, sudeći prema rezultatima nacionalne ankete. Demokrate počinu da se brinu za ishod koji bi mogao da donese njihov kandidat, prenose holandske novine Folkskrant.

Nekih 46% ispitanika podržalo je Mekejna, naspram 41% koji su za Barak Obamu. Zanimljivo je i to da je trenutno više onih koji veruju u ekonomske planove Džona Mekejna.

Poznato je međutim da ankete koje se sprovedu u leto retko kad tačno odrede krajni ishod izbora planiran za početak novembra. Glavni razlog netačnosti nacionalne ankete jeste taj što je glvani cilj svakog kandidata pobeda u što većem broju država.

Novosprovedena anketa svakako, međutim, ukazuje na jedan novi trend: Obama koji je celog leta vodio ispred Mekejna sada delimično gubi svoju podršku. Veruje se da su žestoke optužbe Mekejna na račun Barak Obame konačno urodile plodom. Mekejnovom kampanjom od pre par meseci rukovodi Stiv Šmit, učenik političkog uma Džordža Buša, Karl Rova. Otkada je Stiv Šmit uzeo stvar u svoje ruke Mekejn je snimio niz TV reklama u kojima su isticane sve sumnje koje postoje u vezi sa Barak Obamom. Milioni gledaoca pogledali su na primer kraći film u kome se Obama poredi sa slavnim ličnostima kao što je Pariz Hilton: „Poznat je širom sveta. Da li je, međutim, on spreman da izdaje naređenja?“

Veruje se da su republikanski stratezi, s obzirom na nepopularnost Džordža Buša, odlučili da je jedini način na koji bi senator Džon Mekejn mogao da pobedi da se od izbora napravi referendum o Barak Obami. Puno je glasača koji se trenutno dvoumi da li takvom jednom neiskusnom političaru kao što je Obama zaista treba dati vlast. Rat u Gruziji je tu pridodao s obzirom na činjenicu da se građanima SAD svet sada čini manje bezbednim. Dok se Obama odmarao na Havajima, Mekejn se pozabavio iznošenjem teških optužbi i isticanjem njegove upućenosti u detalje rata.

Mekejn je tako svu pažnju usmerio na Obamu, okarakterisavši ga pritom kao političara kome je pre stalo do sopstvene slave nego do svoje rodne zemlje.

Par špekulanata dominira tržištem nafte

Regulatorske agencije su dugo vremena klasifikovale privatni energetski konglomerat Švajcarske pod imenom Vitol kao trgovačko telo kome je primarni cilj pomoć industrijskim firmama kojima je nafta neophodna kako bi uspešno vodile posao.

Kada je, međutim, Trgovinska komisija SAD prošlog meseca zavirila u Vitolove knjige, utvrdila je da pomenuta firma pre liči na špekulanta koji u svojim rukama drži naftne ugovore kao profitabilne investicije, prenosi Vašington post. Još veće iznenađenje bila je činjenica da je u jednom momentu meseca jula Vitol držao 11% svih naftnih ugovora na njujorškoj robnoj berzi.

Istraživanje je otkrilo kako je jedan individualni finansijski igrač zagospodario dobrim delom naftnog tžišta bez saznanja regulatorskih agencija. Drugi podaci koje je iznela Trgovinska komisija SAD ukazuju na to da se značajna količina trgovinske aktivnosti nalazi u rukama samo par špekulanata.

Pojedini zakonodavci optužuju ove firme za nestalnost cene nafte, mislivši tu pre svega na stravičan skok cene jednog barela koji je ranije ovog leta dostigao svoj vrhunac.

„Sada je jasno da špekulanti igraju znanto veću ulogu nego što se verovalo i još je teže poverovati u smešne tvrdnje agencija da prekomerna špekulacija nema uticaja na rastuću cenu energenata“, rekao je Džon D. Dingel iz Vašington posta.