Da li je reč o svetlosti na kraju tunela nevidjene finansijske krize - pitaju se od jutros analitičari komentarišući rast na gotovo svim berzama? Posle jučerašnje koordinirane odluke šest najvećih centralnih banaka, medju kojima Američkih federalnih rezervi, Evropske centralne banke i Engleske banke, da smanje kamatne kreditne stope - svi se nadaju da bi poverenje moglo da se povrati i investitori oslobode straha.

Svi finansijski dnevnici u Evropi na prvim stranama govore o ovom potezu centralnih banaka koji je dosad nevidjena mera, "bez presedana u istoriji", kako navodi francuski La Tribune, ocenjujući da ova zajednička akcija nije odmah uspela da povrati poverenje na tržištima. Centralne banke pribegle su elektrošoku, ocenjuje pariski Figaro dodajući da je jedva smireno “čišćenje” na berzama koje minira evropsko tržište.

Francuski ekonomski dnevnik Les Echos govori o "svetoj alijansi svetskih banaka".

Američki Wall Street Journal piše o "koordiniranom udaru" dodajući da američki Trezor namerava da direktno ubrizga kapital u banke u obliku učešća u kapitalu banaka. Za britanski Financial Times, jučerašnja odluka centralnih banaka je "istorijska" iako istog dana u sredu uveče nije bilo pozitivne reakcije na berzama. "Ministri finansija G-7 i centralne banke moraće da preduzmu druge uverljive mere na sledećem sastanku", zaključuje list. Financial Times dodaje da su tržišta do sada na sve mere odgovarala "sleganjem ramena" i detaljno izlaže kako je britanska država direktnim učešćem ušla u spašavanje osam najvećih banaka u državi.

Belgijski Le Soir izveštava kako su tri države - Francuska, Belgija i Danska pritekle u pomoć banci Dexia. U sredu uveče predstavnici tri države pregovarali su celu noć nakon što je francusko-belgijska Dexia za samo par sati izgubila 15,42 odsto svoje vrednosti na berzi u Briselu. Kako bi izbegli propast grupe, tri vlade su se složile da budu garanti za pozajmicu ovoj banci u iznosu od 4,5 milijardi dolara do oktobra 2009 godine.

Kako bi spasila nacionalnu aviokomaniju "Alitalia", Berluskonijeva vlada odlučila je da izmeni zakon o bankrotstvu i garantuje rukovodiocima preduzeća u krizi da neće biti pozivani na odgovornost pred zakonom, piše La Repubblica. U isto vreme Berluskoni je tako “oprao” i Kalista Tancija, bivšeg lidera prizvodjača mleka “Parmalat”, odgovornog za bankrot preduzeća i jedan od najvećih finansijskih skandala u Evropi 2003 godine. Pre nekoliko dana tužilaštvo u Milanu tražilo je 13 godina zatvora za Tancija.

Atinski Kathimerini izveštava o desetinama hiljada demontranata koji su juče sišli na atinske ulice da protestuju protiv vladinog plana privatizacije javnih preduzeća i skoka cena. Javni saobraćaj ceo dan je bio paralisan. Na čelu protestne povorke bili su zaposleni u železnicama, lukama i aviokompaniji Olympic Airlines.