Londonski listovi i danas opširno pišu o krizi američkog finansijskog sistema i šansama da Kongres usvoji paket mera koji je predložila Bušova administracija.

Kongres koči proces usvajanja Bušovog plana

Sve je više znakova da je kriza još daleko od razrešavanja, konstatuje Indipendent u uredničkom komentaru. Kongres je, naime, postao svestan posledica koje bi usvajanje predloženog plana imalo po poreske obveznike i zakočio je čitav proces zahtevom da nesmotreni berzanski špekulanti budu kažnjeni. Kapitol hil istovremeno želi da se sačini plan pomoći siromašnim Amerikancima koji bi mogli da izgube svoje domove.

No, svaki dan koji prolazi bez usvojenog plana dodatno ugrožava privredu. Banke ne posuđuju novac, kompanijama nedostaju sredstva, a obični ljudi ne mogu da dobiju kredite uz razumne kamate.

Voren Bafet, jedan od najuspešnijih investitora na svetu, zbog svega toga je upozorio da je Zapad suočen sa, kako je naveo, ekonomskim Perl Harburom.

Indipendent primećuje da su i predsednički kandidati - republikanac Džon Mekejn i demokrata Barak Obama - izrazili rezerve prema predloženom planu za sanaciju finansijskog sistema i da obojica žele da se obezbedi da arhitekte ovakve totalne konfuzije, koje su u svojim postupcima bile vođene pohlepom, ne prođu nekažnjeno.

Obama nije iskoristio prednost

Dopisnik Fajnenšel tajmsa u Vašingtonu piše da je senator Obama finansijsku krizu na Vol stritu pokušao da iskoristi kako bi ostvario značajnu prednost nad svojim protivnikom.

Nekih američki politički komentatori smatraju da Obami nije pošlo za rukom da Mekejnu zada konačni udarac, uprkos činjenici da je na samom početku kreditne krize, koja je ekonomiju vratila u centar kampanje, povukao neke dobre poteze. Ispostavilo se, međutim, da se Barak Obama mučio da artikuliše jasan i odlučan odgovor na krizu, dok je Džon Mekejn na upečatljiv način izneo mnogo detaljnije predloge.

Njihova sutrašnja televizijska debata, prva od tri planirane, biće šansa za Obamu da povrati autoritet na tom planu. No, ističe dopisnik Fajnenšel tajmsa, on baš neće imati mnogo prilike za to budući da je unapred dogovoreno da će glavna tema debate biti spoljna politika.

Socijaldemokratija u krizi

Gardijan piše o predstojećim parlamentarnim izborima u Austriji. Socijaldemokratska stranka, koja se nada pobedi na tim prevremenim izborima raspisanim posle raspada koalicione vlade u kojoj je ona bila sa demohrišćanima, suočena je sa velikim padom popularnosti i sve snažnijom podrškom desnici. Socijaldemokrate će najverovatnije u nedelju dobiti najviše glasova, ali rezultati bi mogli da budu najgori koje je ta stranka ikada ostvarila.

Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na ogroman porast podrške populističkoj, antiimigracionoj politici ekstremne desnice. Partija slobode je, po mišljenju nekih austrijskih političkih analitičara, sada najproleterskija stranka u zemlji, što pokazuje i činjenica da upravo u radničkim kvartovima Beča ima mnogo pristalica.

Socijaldemokratija u Austriji, ističu analitičari, je u dubokoj krizi - oko svog identiteta, programa i budućnosti. Isto, napominje novinar Gardijana, može da se kaže za i gotovo sve stranke levog centra u Evropi - od britanskih laburista, do Nemačke, Francuske i Italije.

Na osam parlamentranih izbora tokom proteklih godinu dana - od Poljske do Irske i od Finske do Grčke, te stranke su poražene - samo u Španiji i Portugalu i dalje čvrsto drže vlast. Socijaldemokrate su gotovo svuda demoralisane i zbunjene, a njihovi lideri su bespomoćni i nesposobni da zacrtaju popularnu politiku o ključnim pitanjima, poput imigracije i problema koji proističu iz slobodnog tržišta i globalizovane ekonomije, piše Gardijan.

Čovek ptica

Tajms na naslovnoj strani objavljuje fotografiju Iva Rosija, švajcarskog pilota koji bi svojim neobičnim poduhvatom danas mogao da uđe u istoriju. Rosi namerava da preleti Lamanš, ali ne u avionu, već noseći samo fiksna krila sa četiri motora i tako postane, kako piše list, prvi čovek na mlazni pogon koji je preleteo razdaljinu od Francuske do Engleske.

Let od Kalea do Dovera uz brzinu do 185 kilometara na sat trajaće oko 13 minuta, a ako uspe Rosi će ostvariti svoj san iz detinjstva - da leti kao ptica.

Danas nemački Velt piše o rezultatima tzv. Burgerovog eksperimenta - novoj verziji Milgramovog eksperimenta. Pre 50 godina psiholog Stenli Milgram napravio je test za ispitivanje spremnosti ljudi da muče druge ljude. List Velt piše o testu kojim je pre pola veka psiholog Stenli Milgram ispitao kolika je spremnost ljudi da muče druge ljude po instrukcijama autoritarnih naredbodavaca. Dakle, ispitanicima je rečeno da učestvuju u eksperimentu sa učenjem i to kao učitelji. U susednoj prostoriji bio je učenik, vezan za električnu stolicu. Zadatak učitelja bio je da svaki pogrešan odgovor učenika, koga su mogli da čuju a ne i da vide, kazne elektrošokom. Sve su radili po instrukcijama osobe od autoriteta koja je predstavljena kao rukovodilac eksperimenta.

Nisu znali da je sve gluma

Ispitanici u ulozi učitelja nisu znali da je učenik koga su kažnjavali strujnim udarima bio zapravo deo eksperimenta i da do njega nije stizala nikakva struja – učenik je samo glumio trzaje. Udari struje su na početku bili slabi, a potom je vođa eksperimenta naređivao učiteljima da postepeno odvrću dugme na vrednosti od preko 100 volti. Na oko 120 volti, učenik je počinjao da stenje, na 150 volti bi rekao da više ne želi da učestvuje u probi, na 200 volti bi već urlao od bola. Od 330 volti naviše, više se nije oglašavao, što je slutilo na najgore.

Dve trećine ispitanika išlo do kraja

Isto tako su standardizovane i instrukcije šefa učiteljima. Počinjale su sa: "Molim, nastavite", zatim su se pretvarale u "morate obavezno da nastavite", i stizale do najvišeg stepena koji je glasio: "Nemate izbora, morate da nastavite". I tako su ispitanici u ulozi učitelja nastavljali da dele elektrošokove sirotom ispitaniku. Samo 35 odsto ispitanika prekinulo je jeziv eksperiment.

Ostali su bespogovorno mučili đaka strujom, neki su išli i do 450 volti. I to bez obzira da li su bili mladi ili stari, muškarci ili žene, pripadnici različitihi religija ili ateisti. Milgram je tada izneo svoje čuveno zapažanje: "Od pre nekog vremena sam se pitao da li bi neki opaki režim u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama mogao da nađe dovoljno moralno neuračunljivih koji bi bili potrebni da se održava sistem logora smrti, sličnih nacističkim. Sada počinjem da verujem da bi već u Njujorku moglo da se regrutuje dovoljno ljudi za tako nešto".

"Radim ono što se od mene traži"

Sada je jednu varijaciju tog eksperimenta izveo psiholog Džeri Burger sa univerziteta Santa Klara u Kaliforniji. I on je, kao i Milgram, ispitanike obavestio da će dobiti honorar bez obzira na to hoće li i koliko učestvovati u eksperimentu. Jedino mu univerzitetska komisija za etiku nije dozvolila da lažni strujni udari idu do 450 volti, već je morao da se zadovolji sa maksimumom od 150 volti. Posle eksperimenta, ispitanicima je objašnjeno šta se zapravo dešavalo i od njih je zatraženo da objasne svoje ponašanje. Grupe su se jasno izdiferencirale. Oni koji su odbili da dele elektrošokove isticali su svoju odgovornost u situaciji, a oni koji su nastavljali odgovornost su prebacivali na šefa eksperimenta. Najčešće objašnjenje glasilo je: "Radio/la sam samo ono što je od mene traženo".

Posle pola veka - čovek ostao isti

Ali, kako je ispao rezultat? Baš kao i kod Milgrama pre 50 godina! Dve trećine je po nalogu instruktora mučilo ljude, jedna trećina nije htela da to čini. Velt članak završava rečima iz Brehtove "Prosjačke opere": Čovek nije dobar.