"Gde se nalazi Verden", pita se uvodničar nemačkog levog dnevnika Tagešpiel  posle jučerašnjeg obeležavanja 11. novembra – dana kada je završen Prvi svetski rat i oružje ućutalo. List naglašava da su Nemačka i kancelarka Merkel bili uočljivo odsutni juče u Duamonu u Francuskoj gde su Francuzi sa Britancima, predsednik Sarkozi u prisustvu princa Čarlsa odali poštu SVIMA poginulima. Londonski Times ne propušta da zabeleži da je princ čak morao neko vreme da statira jer je francuski predsednik zakasnio na ceremoniju. Po prvi put jedan francuski šef države izričito je odao poštu i onima koji su bili streljani jer su se u rovovima pobunili, jer su bacili oružje odbivši da pucaju na vršnjake s druge strane. “Oni nisu bili izdajnici, ono što se dešavalo jednostavno je prevazilazilo njihove snage...”, rekao je izmedju ostalog Sarkozi prekinuvši tabu dug devet decenija. Svi francuski mediji preneli su svedočenje jednog britanskog veterana starog 112 godina koji govori o životu u rovu medju pacovima, u blatu, zadah krvi i tuleži isečenih delova ljudskog tela... “Verujem da će doći vreme kada ljudi više neće ratovati. Rat je užas”, kaže ovaj bivši vojnik Njenog Veličanstva koji još obilazi škole i priča djacima svoje potresno svedočenje “o paklu”. I dok se u Francuskoj upravo u ovom trenutku širi polemika da li u kalendaru ima suviše prazničnih dana i suviše komemoracija (11. novembar je neradni dan) – jedan novinar britanskog dnevnika Telegraph poručuje im s one strane Lamanša : “Sećati se onih koji su dali svoje živote – to je naša najvažnija tradicija”. Što se tiče rehabilitacije streljanih – London je to učinio već pre dve godine – piše The Independent. Ima i drugacicjih glasova: BBC se pita zašto bi se slavio 11 novebar dan okončanja nepijateljstava u Prvom svetskom ratu ako znamo da je to otvorilo vrata za sledeći rat koji je trajao od 1935 do 1945 godine.

Britanski DAILY MAIL donosi tužnu priču od 13-to godišnjoj devojčici koja je dobila pravo da umre. Zove se Hana Džons. Brojne terapije protiv leukemije izazvale su srčanu perforaciju zbog čega je neophodno bolničko lečenje. U intervjuu za londonski tabloid ona kaže da bi povratak u bolnicu kod nje izazvao loše uspomene i da želi da ostane kod kuće “medju svojima” ; “Dovoljno sam živela i više volim da ostanem u porodici makar to skratilo moj vek”, rekla je ona. Britanske vlasti su odustale od mera pravne prisile, izveštava list.

Evropski komesar Nili Kros tvrdi da belgijski premijer "laže" kada je reč o aferi vezanoj za banku Fortis, koja se našla pred propašću, zatim dobila velike novca da bi se sipostavilo da je tokom dužeg perioda davala falsifikovane izveštaje o svom navodno dobrom finansijskom stanju. Finansijska kriza nije više na pravim stranama ali se provlači kroz sve vrste tema. Ženevski Le Temps danas poriče ono što svi smatraju opštepoznatim – da je kriza “rodjena” u SAD. Nije tačno, tvrdi list i podseća da je Pariz svetski centar svih “finasijskih matematika”.

THE DETROIT NEWS izveštava da će Nancy Pelosi, predsednica američkog Parlamenta već od iduće nedelje tražiti da se izglasa plan o pomoći automobilskoj industriji. Ona će zahtevati hitne mere koje bi omogućile da industrija automobila može da dobije deo od 700 milijardi dolara koje je država odlučila da ubrizga bankama. Ova vest je na prvoj strani dnevnika iz Detroita, grada u kome su sedišta Dženeral Motorsa, Forda i Krajslera.

Parisien prenosi odlučnost francuskog premijera Fransoa Fijona da Francuzima “podigne moral”. On kaže da zato ne želi da upotrebljava reč “recesija” iako se za iduću godinu ne predvidja privredni rast. Takodje uverava da loše tumače novi zakon oni koji su se uplašili da će morati da rade do 70 godine. “Nije reč o tome da se ljudi obavežu da rade do 70 godine već da onima koji hoće da rade do 70 godine to bude omogućeno. Kao što znate, ima ljudi koji napune 65 godina i žele i dalje da rade", rekao je Fijon i dodao da zakonski amandman nedavno izglasan u Parlamentu podrazumeva da niko ne može da bude prinudjen da ide u penziju pre navršenih 70 godina . On je takodje rekao ne predvidja opšte uvodjenje rada nedeljom. "Naša je ideja da nekim sektorima privrede dozvolimo rad nedeljom, a ne da to bude opšte pravilo", istakao je francuski premijer dodavši da je ova tema “jabuka razdora” čak i u samoj vladajućoj stranci desnog centra.

Financial Times izveštava da su plate evropskih direktora preduzeća skoro dostigle američke. Prosečna godišnja zarada direktora 50 najvećih preduzeća u Evropi iznosi sada 5,6 miliona evra godišnje dok je u 2007 bila pet miliona dolara. S druge strane Atlantika plate njihovih kolega su “pale” sa prosečnih 13 miliona dolara na 9,7 miliona evra. List upozorava da je u trenutku istrazivanja o platama direktora dolar bio veoma slab prema evru tako da je pad američkih zarada relativan.

CHINA DAILY iz Pekinga piše o drugom danu štrajka taksista u gradu Saniji u oblanoj provinciji Hajnan. Oni su se pobunili protiv previsokih kazni i sve brojnijih ilegalnih taksista. Davdesetjedno lice je uhapšeno – izveštava list blizak režimu dodajući da su uhapšeni oni koji su napali taksiste koji nisu hteli da štrajkuju. Početkommeseca slični protesti dogodili su se u dve druge kineske provincije.

Posle svetskog skandala koji je izazvalo otkriće da se u mleku za bebe i drugoj hrani proizvedenom u Kini nalazi otrovna doza melamina, Asia Sentinel otkriva da kineska povlašćena klasa jede “bio” hranu. List prenosi da postoje posebne farme za čelnike Kineske komunističke partije na kojima se proizvodi isključivo zdrava hrana bez veštačkih dodataka, pesticida itd. Beijing Today vraća se na temu melamina u prehrambenim proizvodima. Žrtve otriovane hrane mogle bi da prodju bez ikakve odštete jer kineski sudovi nalaze načina da odvrate gradjane od podnošenja tužbi. Proizilazi da se čini sve kako bis e se afera "prigušila".