Stanovništvo Velike Britanije sve starije, gruzijska kriza i dalje uzrok podeljenosti unutar UN, novi bombaški napadi talibana i sporazum o povlačenju američkih trupa iz Iraka do 2011. godine vesti su koje su se danas našle na naslovnim stranama stranih novina.
Populacijska vremenska bomba

U Velikoj Britaniji trenutno živi više penzionera nego mladih ispod 16 godina što ima veliki uticaj na Nacionalni zdravstveni servis (NHS) i penzioni fond.

Dramatično saznanje o britanskoj sve starijoj populaciji objavljeno je juče, a u vezi sa njim očekuje se da će u budućnosti iskrsnuti problem manjka penzija, da će na NHS pasti veći teret i da će se starosna granica za odlazak u penziju pomeriti naviše.

Istraživanje koje je sprovela Kancelarija za nacionalnu statistiku upozorava Britance na činjenicu da će se uskoro suočiti sa razdobljem u kome stariji od 80 godina čine najbrže rastuću sekciju populacije.

Godine 1971. četvrtina nacije bila je mlađa od 16 godina, dok ih je samo 15% bilo u godinama zrelim za penziju. Trenutno u Britaniji ima 11.561.500 najstarijih građana, tačnije 19% čitave populacije. Najbitnija stavka pomenutog istraživanja predstavlja činjenica da penzionera ima za 52.000 više od mladih ispod 16 godina. Godišnja stopa rasta broja ljudi spremnih za penziju, koja je u periodu od 26 godina bila ispod 1 procenta, tokom poslednje godine udvostručila se na 2%.

Stariji od 80 godina predstavljaju najbrže rastući sektor - trenutno čine 4,5% populacije, a godine 1981. bilo ih je 2,8%. Istraživanje je ukazalo na to da će ministri u budućnosti morati ozbiljnije da se pozabave populacionim planiranjem. Povećano finansiranje Nacionalnog zdravstvenog servisa glavni je način na koji se ljudima omogućava da izaberu da rade duže i vode nezavistan život.

Poslovni lideri rekli su, prenosi Independent, da se nova pojava u društvu poklopila sa činjenicom da ljudi ne štede dovoljno pre odlaska u penziju što je povećalo potrebu da se radi i nakon ulaska u godine neophodnih za penzionisanje – 60 kod žena i 65 kog muškaraca.

Zvanične statistike koje su juče objavljene iznose broj od oko 61 miliona Britanaca koliko ih trenutno živi na ostrvu. Period brzog rasta dopunjen je opadajućom smrtnom stopom i sve češćim imigracijama, prenosi Independent. Porast broja pnezionera dobrim delom posledica je broja ženske dece rođene u posleratnom periodu bejbibuma, koje su 2007. godine dostigle penzione godine.

Gruzija podelila UN

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zatvorio je juče poslednje zasedanje čija je glavna tačka bila Gruzija, bez da je prethodno doneo ikakvu rezoluciju, navodi se u Folkskrantu. Petnaest članova Saveta bezbednosti još jednom nije uspelo da se usaglasi o prekidu neprijateljstva i početku ozbiljnih dijaloga.

Rusija je u sredu predložila rezoluciju kojom se podržava mirovni plan u šest tačaka prihvaćen od strane Moskve i Tbilisija uz posredstvo francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Taj nacrt usledio je pošto je Francuska u utorak predložila rezoluciju kojom se traži hitno povlačenje ruskih snaga iz Gruzije.

Ruski ambasador pri UN, Vitalij Čurkin, izjavio je da je predlog Moskve spreman za glasanje, navodeći da preostaje samo da se usvoji rezolucija. On, međutim, nije naveo kada će zatražiti glasanje o predlogu rezolucije.

Zapadne diplomate sumnjaju da će Čurkin to uopšte uraditi, s obzirom na to da Moskva nema podršku većine u Savetu bezbednosti.

Države Zapada navode da podržavaju mirovni plan u šest tačaka, ali da to ipak nije dovoljno za prihvatenje rezolucije jer se u njoj ne spominje teritorijalni integritet Gruzije. Ne pominje se, takođe, gde će biti razmeštene ruske trupe. Ono što se Rusiji najpre zamera jeste činjenica da do sada nije izvela značajnije povlačnje trupa iz Gruzije.

Zamenik ambasadora SAD, Alehandro Volf, ocenio je da šest tačaka, bez ikakvog naznaka pridržavanja tih šest tačaka, postavljaju pitanje zašto bi Savet bezbednosti prihvatio tako nešto. Britanski ambasador Džon Sojers ocenio je sa svoje strane da ima još mnogo posla koji treba da se obavi.

Predstavnici SAD, Velike Britanije i Francuske naveli su da većina članova Saveta bezbednosti želi da se rezolucija o sukobu u Gruziji usvoji jednoglasno.

Diplomate ocenjuju da će Francuska morati da poradi na novoj rezoluciji zasnovanoj na planu u šest tačaka, ali i da će uključiti ono što nedostaje ruskom predlogu, tačnije posebno spominjanje teritorijalnog integriteta Gruzije.

Moskva smatra, navode holandske novine, da je Gruzija napadom na Južnu Osetiju sama lišila sebe prava da upravlja kako tom oblašću tako i Abhazijom.

Poginulo 64 osobe u napadu u Pakistanu

Dva bombaša samoubice ubili su juče barem 64 osobe ispred pakistanskog najvećeg kompleksa fabrike oružja. U pitanju je najsmrtonosniji napad od strane talibana u veoma dugom periodu, prenosi Njujork tajms.

Talibani su saopštili da napadi predstavljaju odgovor na žestoku pakistansku vojnu kampanju. Pobunjenici su upozorili da će biti još napada ukoliko vlada nastavi sa sprovođenjem svoje kampanje. Njujork tajms prenosi da je usred takvih pretnji nekih 200.000 ljudi napustilo domove u strahu za svoj život.

Sledivši povlačenje predsednika Preveza Mušarafa od pre četiri dana, napad dvojice bombaša samoubice uverili su u odlučnost talibana da odbrane svoja uporišta u oblastima Pakistana u kojima ne vladaju nikakvi zakoni, bez obzira na to ko u Islamabadu drži vlast u svojim rukama.

Mušaraf je, podseća Njujork tajms, bio poprilično nepopularan zbog česte upotrebe prekomerne sile u pomenutim kritičnim oblastima, zbog čega je tokom prethodne godine organizovana serija bombaških napada.

Trenutno aktuelna građanska vlada, izabrana u februaru, obećala je sprovođenje pregovora kako bi se izbegli dalji napadi. Ove godine je vojska delimično povukla svoje snage iz pobunjeničkih uporišta i počev od tada nisu vođene borbe žešće od onih koje se trenutno vode u Badžauru. Najnoviji napadi ukazuju da talibani ne mare mnogo kada je izbor pakistanskog predsednika u pitanju. Njihov prvenstveni cilj jeste odbrana i proširenje teritorije na kojoj su podigli uporišta.

Sjedinjene države pristale na povlačenje trupa iz Iraka do 2011. godine

Američki i irački pregovorači pristali su na povlačenje trupa Sjedinjenih država iz ove zemlje Bliskog istoka do kraja 2011. godine, navodi se u današnjem izdanju Vašington posta. Irački zvaničnici izjavili su da su sada „veoma blizu“ rešavanju preostalih pitanja koja se tiču boravka američkih trupa u njihovoj zemlji.

Ono oko čega obe strane tek treba da se dogovore, između ostalog, jeste i to da li će iračkom pravosuđu biti dopušteno da se pozabave pripadnicima američkih trupa ukoliko se posumnja da su počinili nekio od težih zločina.

Kondoliza Rajs i premijer Nuri al-Maliki proveli su u Bagdadu skoro tri sata vodeći pregovore na pomenuto pitanje. Sporazum treba da bude kompletiran i odobren od strane obe vlade pre nego što krajem godine istekne mandat UN, navodi se u Vašington postu.

Pitanje imuniteta članova američkih trupa i Ministarstva odbrane kada je irački pravosudni sistem u pitanju, zahtevan od strane Vašingtona a odbijen od strane Bagdada, ostaje, podsećaju američke novine još jednom, nerešeno pitanje. Zvaničnici su izjavili da tek treba da se napravi jasna distinkcija između aktivnosti na i van dužnosti.