Mnogo je pitanja o pravcu u kojem se kreće američka ekonomija, a malo utešnih odgovora. Najava obnavljanja diplomatskih odnosa Sjedinjenih država i Irana. Opsežne mere bezbednosti u Kini pred početak Olimpijskih igara. Film "Globalno zagrevanje - velika podvala" u produkciji Kanala 4 prezentovao netačne podatke.

Loše vesti sa svih strana

Možda ste u medijima čuli da Fani i Fredi, dva američka giganta nežnih imena, mogu ozbiljno osakatiti američku privredu ukoliko im vlada ne pomogne velikom infuzijom novca poreskih obveznika. Načuli ste da nezaposlenost raste u Sjedinjenim državama, da cene nekretnina padaju, a da računi za energiju i cene prehrambenih proizvoda rastu. Uznemiravajuće glasine o krizi kolaju Vol stritom.

Nešto je ozbiljno pošlo loše sa američkom ekonomijom, smatra Njujork tajms. Ali, koliko je stanje zaista ozbiljno? "Pitanje koje stoji otvoreno je da li se suočavamo sa nekoliko teških godina ili, čak, sa lošom decenijom", izjavio je Kenet Rogof, profesor na Harvardu i nekadašnji glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda.

Da li je američka privreda u recesiji? Zvanično, nije. O tome odlučuje privatna institucija, Nacionalni biro za ekonomska istraživanja. Ipak, mnogi ekonomisti smatraju da je recesija počela već pre nekih šest meseci, i pored toga što je američka ekonomija nastavila rast, vrlo usporenim tempom, doduše. Biro recesiju definiše kao "značajan pad ekonomske aktivnosti koji traje duže od par meseci", tako da je jasno da se trenutno stanje američke ekonomije može opisati na ovaj način. Njujork tajms smatra da bi pad ekonomske aktivnosti, kako god ga nazvali, mogao biti najgori još od dve recesije sa početka osamdesetih godina, a svakako teži od kriza sa početka devedesetih godina i novog milenijuma.

I tržište nekretnina se suočava sa problemima. Prethodno su špekulanti digli cene do rekordnih nivoa, a onda je prenapumpani mehur sapunice pukao. Cene nekretnina su pale za 25 odsto, procene su da bi tek dalja korekcija naniže od 10 do 15 odsto vratila ovo tržište na realni nivo

Bankarski sektor je od početka krize otpisao više od 300 milijardi dolara dugova, eksperti predviđaju da će konačna cifra preći bilion dolara. Sa bumom na tržitu nekretnina banke su velikodušno davale stambene kredite. Krah na ovom tržištu se vratio kao bumerang - klijenti više nisu mogli da otplaćuju rate, a banke su se našle u posedu nekretnina čija je vrednost drastično opala. O razmerama krize dovoljno govore problemi sa kojima se suočavaju Fani Me i Fridi Mek, dve ogromne institucije koje garantuju skoro polovinu svih hipoteka na američkom tržištu vrednom 12 biliona dolara. Spasonosni paket koji vlada razmišlja da ponudi poreske obveznike bi mogao da košta skoro 300 milijardi dolara.

Ukupni gubici finansijskog sektora bi mogli dostići dva biliona dolara. Ovaj sektor je ključan za zdravo funkcionisanje ekonomije - on usmerava kapital tamo gde je potreban, što podstiče tražnju i rast. Finansijske institucije su trenutno vrlo oprezne, čvrsto drže svoje dolare, nevoljne da daju zajmove poslovnom sektoru i domaćinstvima.

Usporavanje ekonomije uvek znači i gubitak radnih mesta. Nezaposlenost je već porasla, a ovaj trend će se skoro sigurno nastaviti i u budućnosti. Prvo su pogođeni direktni protagonisti krize, finansijske institucije i građevinska preduzeća, ali sada se posledice osećaju u celoj ekonomiji. U poslednjih šest meseci 485.000 radnih mesta u privatnom sektoru je zatvoreno, dok je mnogim zaposlenima skraćeno radno vreme. Nezaposlenost je, ipak, i dalje na relativno niskom nivou od 5,5 odsto, što je značajno manje od 10 odsto koliko je iznosila tokom recesija osamdesedih godina.

Sudbina američke ekonomije sada leži na plećima potrošača u ovoj zemlji, navodi Njujork tajms. Potrošnja Amerikanaca čini skoro 70 odsto svih ekonomskih aktivnosti u zemlji. Kad Amerikanci troše, njihov novac cirkuliše kroz ekonomiju - stezanje kaiša guši rast.

"Ono što nas brine je da li će ekonomsko stanje postati loše kao sedamdesetih godina", pita se Rogof, prisećajući se ere skupe nafte i dvocifrene inflacije.

Ko je kriv? Spisak je podugačak. Federalne rezerve su poslednjih godina držale kamatne stope na rekordno niskom nivou, što je podstaklo špekulante da se upuste u komplikovane operacije na tržištu nekretnina. Cene nekretnina su skočile zbog rasta tražnje - mnogi su precenili svoje mogućnosti i kupili domove koje u slučaju viših kamatnih stopa ne bi mogli da priušte. Zajmodavci, lakomi za većim prinosima, davali su zajmove rizičnim kategorijama stanovništva i to pod vrlo egzotičnim uslovima: bez depozita, a čak nisu tražili da klijent ima stalne prihode ili posao. Kompanije sa Vol strita su zaradile na milijarde dolara prodajući rizične hartije od vrednosti čija su osnova bile hipoteke. Sada stižu posledice, zaključuje Njujork tajms.

Promena politike Bušove administracije prema Iranu

Francuski list Mond u današnjem broju komentariše najavu obnavljanja diplomtskog prisustva Sjedinjenih država u Iranu. Mond prenosi da Bušova administacija obnovu kontakata na visokom nivou smatra samo promenom "taktike" ali ne i "suštine" odnosa prema Iranu, ali da "tvrda struja" u Vašingtonu ne veruje u ova opravdanja.

"Ovo je kompletan zaokret", tvrdi Džon Bolton, bivši ambasador Sjedinjenih država pri Ujedinjenim nacijama. "Počelo je sa Severnom Korejom, a sada se isto dešava i sa Iranom. Kao da je hotel Obama počeo sa radom šest meseci ranije (aluzija na predstojeće predsedničke izbore u Sjedinjenim državama i "mekše" stavove koje u spoljnoj politici zagovara demokratski kandidat Barak Obama)".

Zvanični odnosi između dve države prekinuti su pre skoro 30 godina, posle iranske islamske revolucije 1979. godine i držanja 52 američkih diplomata kao taoca 444 dana. Bušova administracija je uporno odbijala da direktno kontaktira sa Iranom sve dok Teheran ne pristane na obustavljanje programa obogaćivanja uranijuma.

Najava da će Vilijam Berns, bivši američki ambasador u Rusiji, prisustvovati susretu čiji je cilj ubeđivanje Irana da odustane od navedenog programa, predstavlja značajan preokret. Berns će prisustvovati današnjem sastanku u Ženevi, ali samo u svojstvu slušaoca, ne i pregovarača, tvrde u Vašingtonu. Ipak, i samo prisustvo Bernsa predstavlja snažan simbolički gest, smatraju stručnjaci. Cilj susreta u Ženevi je izjašnjavanje Irana o paketu podsticajnih mera koji su Sjedinjene države i još pet zemalja - Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Rusija i Kina - ponudile ovoj zemlji ukoliko suspenduje program obogaćivanja uranijuma.

Britanski Gardijan ide korak dalje i tvrdi da će Bušova administracija uskoro objaviti otvaranje predstavništva Sjedinjenih država, prvog koraka u uspostavljanju diplomatskih odnosa. Američke diplomate će tako po prvi put posle 30 godina biti postavljene u Iranu, prenosi Mond.

Opsežne mere obezbeđenja guše olimpijski duh

Lokalne vlasti jednog mesta na zapadu Kine, vrlo blizu granice sa Kirgistanom, sprovele su 9. jula javno pogubljenje trojice muškaraca optuženih za terorističku zaveru čiji je cilj bilo ometanje Olimpijskih igara u Pekingu. Oni su opisani kao pripadnici Islamističkog pokreta Istočnog Turkestana, separatističke organizacije koja deluje u kineskom regionu Sinđang. Ova grupa se bori za nezavisnost Ujgura, manjinskih sunitskih muslimana koji žive u toj regiji.

Vašington post navodi da su javna pogubljenja dramatični primer masovne operacije koju sprovode kineske snage bezbednosti radi zaštite Olimpijskih igara od onog što Komunistička partija opisuje kao pretnju nasiljem. "Kako se približava početak Olimpijskih igara, čitav spektar antikineski raspoloženih snaga teži pravljenju problema i sabotaži", izjavio je Jang Huaning, zamenik ministra za javnu bezbednost.

Iako Olimpijske igre počinju tek za tri nedelje, mere predostrožnosti su već toliko opsežne da se neki posmatrači pitaju da li će duh zabave i prijateljstva koji bi trebalo da prati ovu manifestaciju opstati. Pored akcije protiv muslimansih ekstremista, uvedene su i nove vizne restrikcije, višestruki kontrolni punktovi i racije u barovima popularnim među strancima. Rezultat - atmosfera prinude.

Kineske vlasti, potpuno svesne utiska koji ove akcije odaju, izjavile su da je njihov najviši prioritet garantovanje bezbednosti sportista i gledalaca. Ako su bezbednosne mere zasmetale nekim strancima, dodato je u saopštenju, to je samo zato što oni nisu shvatili svu ozbiljnost situacije.

Pored 80.000 policajaca i pola miliona volontera, u toku Olimpijskih igara biće angažovano i 100.000 antiterorističkih snaga, a ceo događaj će nadgledati i 300.000 kamera postavljenih širom Pekinga.

Britanski Kanal 4 biće kažnjen zbog kontroverzog filma

Kako Gardijan navodi, britanski medijski regulator presudiće naredne nedelje da je Kanal 4 kriv za pogrešno predstavljanje stavova nekih od vodećih naučnika u kontroverznom filmu koji je globalno zagrevanje predstavio kao zaveru i prevaru. Posle istrage koja je trajala 15 meseci očekuje se da Ofkom, medijski regulator u Britaniji, kazni Kanal 4 zbog sadržaja prikazanog u filmu Globalno zagrevanje - velika podvala. U presudi će verovatno biti kritikovani neki aspekti kontroverznog filma, ali će biti utvrđeno da nije prekršen pravilnik o emitovanju, kao i da gledaoci nisu dovedeni u zabludu.

Film je oštro kritikovan od strane naučnika, koji tvrde da su dokazi o nepostojanju globalnog zagrevanja predstavljeni na netačan način, da su korišćeni diskreditovani argumenti kao i da je manipulisano podacima radi podržavanja pozicije koju je autor zagovarao. Poznati naučnici, ekperti za klimatske promene, žalili su se zbog načina predstavljanja njihovih shvatanja, uključujući tu i pripisivanja njima izjava koje nikad nisu dali.