Dok se zavese spuštaju u Pekingu, pažnja javnosti se okreće ka sledećem organizatoru Olimpijskih igara – Londonu. Obama izabrao potpredsednika. Rusija plaća cenu sukoba sa Gruzijom. Manji strah od inflacije u Sjedinjenim državama. Raste stopa pijanstva kod maloletnika u Francuskoj.

Uspeh britanskog sporta u Pekingu

Britanci su na Olimpijskim igrama dotakli dno 1996. godine u Atlanti, kada su sportisti iz ove zemlje osvojili samo jednu zlatnu medalju, ostavši iza takvih sportskih „sila“ kao što su Kazahstan i Severna Koreja. Posle Igara u Pekingu veličanstvena dobrodošlica biće priređena britanskim sportistima – oni su do današnjeg dana osvojili 47 medalja, od toga 19 zlatnih, čime su zauzeli četvrto mesto u ukupnom skoru, prenosi Vašington post.

Očekuje se da će na desetine hiljada ljudi dočekati sportiste, usput proslavljajući i predaju organizacije narednih Igara Londonu. Boris Džonson, gradonačelnik Londona, prihvatiće olimpijsku zastavu tokom ceremonije zatvaranja Igara u Pekingu. Pridružiće mu se i Džimi Pejdž, legendarni gitarista grupe Led Cepelin, kao i fudbalska zvezda Dejvid Bekam.

Još od 1908. godine britanski sportisti nisu postigli ovakav uspeh. Tada je London po prvi put bio domaćin Igara, i sportisti iz ove zemlje osvojili su rekordnih 146 medalja, uključujući tu i 56 zlata. Pokušaj uskrsnuća nekada ponosne olimpijske tradicije usledio je posle poniženja u Atlanti. Vlada je od 1997. godine uložila na stotine miliona dolara u trening Olimpijaca. Rezultati su bili brzo vidljivi – 28 medalja u Sidneju 2000. godine i 30 na Igrama u Atini 2004. godine. Ipak, najzačajnija promena dogodila se 2005. godine, kada je Međunarodni olimpijski komitet dodelio Londonu organizaciju igara 2012. godine. Tada je i postavljen cilj koji je već ostvaren – 2012. godine Britanija treba da bude četvrta u ukupnom skoru. Deseta na Olimpijskim igrama u Atini, ispred Britanije su sada samo Kina, Sjedinjene države i Rusija.

Veliki broj medalja Britanija je osvojila u tkz. „sedećim sportovima“ – biciklizmu, jedrenju i veslanju. Britanski biciklisti su počistili konkurenciju sa puta, osvojivši 7 od 10 zlatnih medalja u ovoj disciplini. U jedrenju su osvojili šest medalja, uključujući tu i četiri zlata. Sportisti tvrde da je izdašno finansiranje glavni faktor uspeha, pošto su im kvalitetna oprema i državne stipendije omogućili da svo svoje vreme posvete treninzima. Iz fonda britanske državne lutrije izdvojeno je rekordnih 470 miliona dolara za pripremu sportista za Peking. Za naredne Igre biće izdvojeno 800 miliona.

Britanci su bili uspešni i u drugim sportovima – osvojili su prvu medalju u gimnastici, kao i prvo zlato u plivanju posle 48 godina. Za neke u Britaniji, ukus olimpijskog uspeha predstavlja oštar kontrast danima kada su iz ove zemlje slali sportiste poput Edija „Orla“ Edvardsa, koji se na Zimskim olimpijskim igrama 1988. godine proslavio kao najgori sportista. Neuspeh je interesantniji i zabavniji od uspeha. Uspeh i više košta. Procene su da će Britanija potrošiti najmanje 18.6 milijardi dolara za izgradnju olimpijskih objekata u Londonu. Peking je potrošio duplo više – 40 milijardi dolara – ali gradonačelnik Londona Džonson nije zastrašen. Uprkos manjem budžetu, Džonson smatra da će Britanci zahvaljujući svojoj „urođenoj pameti, talentu za blefiranje i fantastičnoj genijalnosti“ organizovati podjednako impresivne Igre.

Obama izabrao svog kandidata za potpredsednika

Senator Barak Obama predstavio je juče svog kandidata za potpredsednika, senatora iz Delavera Džozefa Bajdena. Njujork tajms navodi da izbor Bajdena jača Obaminu kandidaturu za predsednika Sjedinjenih država upravo na polju gde je najslabiji – spoljnoj politici.

Bajden služi svoj šesti mandat kao senator Delavera, a najpoznatiji je po svojoj stručnosti u oblasti spoljnih poslova, kao i vičnosti u političkoj borbi. Bajden ima više od 30 godina iskustva u politici i aktuelni je predsednik Komiteta za spoljnu politiku američkog Senata. Njegova jedina mana je što je tokom preliminarnih izbora u Demokratskoj partiji govorio za Obamu da nema dovoljno iskustva da vodi Sjedinjene države.

Obama je predstavio Bajdena kao katolika iz radničke porodice, koji je istrajao uprkos ličnoj tragediji – pogibiji supruge i ćerke u saobraćajnoj nesreći. Izbor Bajdena je ključna Obamina odluka koja odražava bojazan njegovog tima da turneja po inostranstvu nije bila dovoljna da ubedi glasače u njegovo uskustvo, posebno u oblasti nacionalne bezbednosti. Obama je svoj izbor objavio u vreme kada je zbog konflikta u Gruziji fokus kampanje prebačen sa ekonomije na spoljnu politiku i kada se kandidat republikanaca Džon Mekejn pokazuje ozbiljnijm protivnikom nego što je u početku izgledalo. Mekejnov tim je juče, čak i pre početka mitinga na kome je objavljen kandidat za potpredsednika demokrata, pustio u etar televizijski spot u kome Bajden kritikuje Obamu tokom preliminarnih izbora.

Bajden se tokom mitinga na kome je objavljen njegov izbor osvrnuo i na republikanskog kandidata. „Mekejn je moj prijatelj, poznajem ga 35 godina. Ali, moram reći da sam razočaran ponašanjem svog prijatelja poslednjih meseci. On se prepustio dominantnom desnom krilu svoje partije, usvojio je politiku koju je ranije oštro osuđivao.“ Bajden je prozvao Mekejna zbog posedovanja najmanje sedam kuća i odbijanja da objavi svoje finansijsko stanje. Jasno je da prijateljstva u politici nisu duboka, komentariše Njujork tajms.

Tržište kažnjava Rusiju

Rat u Gruziji uzdrmao je finansijsku stabilnost Rusije, glavno dostignuće „Putinove ere“ (2000-2008), navodi francuski list Mond. Tokom borbi za kontolu nad separatističkom provincijom Južna Osetija zlatne i devizne rezerve Ruske centralne banke opale su za 11,1 milijarde dolara, što je 2,7 odsto ukupnih rezervi. Iako su ruske rezerve treće na svetu, perspektiva poremećenih odnosa Rusije i Zapada uplašila je investitore, pa je iz ove zemlje samo u jednom danu, 8. avgusta, povučeno rekordnih 6 milijardi dolara kapitala. Indeks Moskovske berze pao je na najniži nivo u poslednje dve godine.

Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin izjavio je da je od početka sukoba iz zemlje otišlo 7 milijardi dolara, ali je prema nekim procenama ova brojka znatno viša – 15 milijardi prema procenama ruskog dnevnika Komersant. Ovaj odliv kapitala bi bio veći od onog tokom finansijske krize iz avgusta 1998. godine, kada je 12 milijardi dolara kapitala napustilo Rusiju za manje od nedelju dana.

Ni tržišta nisu bila imuna. Suočena sa problemom inflacije, globalnom recesijom i batom vojničkih čizama na Kavkazu, Moskovska berza je izgubila trećinu vrednosti u poređenju sa stanjem sredinom maja. U jednoj nedelji akcije Gazproma, Lukoila i Rosnefta, perjanica ruske ekonomije, izgubile su redom 28, 30 i 25 odsto vrednosti. Ipak, dok god je cena nafte visoka, pred ruskom ekonomijom leži svetla budućnost.

Ben Bernanki manje zabrinut zbog inflacije

Šef američke Uprave federalnih reuzervi (Fed) Ben Bernanki izjavio je da je ohrabren padom cena sirove nafte u poslednje vreme i jačanjem kursa dolara prema vodećim stranim valutama. Bernanki je dodao da će se inflacija u Sjedinjenim državama smiriti krajem ove godine ukoliko se stabilizuje cena nafte i ostalih sirovina, prenosi Fajnanšel tajms.

Bernanki je u govoru na međunarodnom simpozijumu bankara u Džekosn Holu u državi Vajoming dodao da se američka centralna banka suočava sa jednom od najizazovnijih ekonomskih situacija. Kriza koje je posle sloma tržišta drugorazrednih hipotekarnih kredita zahvatila ceo finansijski sistem još nije prošla, upozorio je Bernanki, što se vidi po usporenom ekonomskom rastu i većoj nezaposlenosti.

Fed je u početku bio oprezan da ne preuveliča tendenciju smanjenja cene nafte na svetskom tržištu posle rekordnog nivoa od 147 dolara za barel, ali izgleda da američka centralna banka polako usvaja shvatanje da se situacija možda stabilizovala.

Ova izjava nagoveštava nameru Feda da zadrži baznu kamatnu stopu na trenutnom nivou od dva odsto. Kamatna stopa će ostati niska ako rizici po ekonomski rast ostanu visoki a inflatorni pritisci popuste.

Pijana francuska omladina

Kako prenosi Liberasion, dve studije pokazuju zabrinjavajuću tendenciju banalizacije pijanstva kod maloletnika u Francuskoj. Iz ministarstva zdravlja najavljuju odlučnu akciju, ali stručnjaci upozoravaju da je neadekvatna preventiva pravi problem.

Liberasion priču o opijanju kod maloletnika počinje primerom dvoje tinejdžera koji već imaju poduže iskustvo sa alkoholom. Njihovi vikendi su obojeni ispijanjem velike količine alkohola, rupama u sećanju, povraćanjem i mamurlukom sutradan. Dve studije su samo potvrdile priču ovo dvoje tinejdžera. Prema prvom istraživanju, iako je nivo potrošnje aklohola među mladima opao, broj pijanih maloletnika je povećan. Između 2004. i 2007. za 50 odsto je povećan broj hospitalizovanih tinejdžera mlađih od 15 godina u pijanom stanju.

Ovi podaci su naterali vladu da više pažnje posveti problemu maloletničkog pijanstva. Sredinom jula Rozelon Bašelo, ministarka zdravlja, najavila je tri mere koje će vlada preduzeti u borbi protiv masovnog alokoholizma u populaciji mladih. Tu spadaju zabrana prodaje alkohola maloletnicima, zabrana konzumiranja istog pored škola, kao i zatvaranje „otvorenih barova“, gde se piće toči u velikim količinama.

Francuski list navodi da omladina ne smatra najavljene mere ozbiljnim pošto put do alkohola uvek postoji. I stručnjaci se slažu da mere neće biti dovoljne, ističući značaj edukacije i prevencije. Oni, ipak, dodaju, da Francuska nije suočena sa problemom hroničnog alkoholizma, karakterističnog za anglo-saksonske zemlje, čiji se stanovnici posle napornog radnog dana često opuštaju pijančeći. Veliki deo krivice snosi i industrija alkoholnih pića, koja proizvodnjom pića koja su mešavina alkohola i sode banalizuju problem pijanstva među mladima. Roditelji su u svemu ovom pomalo izgubljeni. I oni sami su voleli da se zabavljaju uz alkohol, pa ih i ne brine kada se njihova deca opijaju.