Da li je konzervativac, francuski predsednik i predsedavajući EU Nikola Sarkozy - zapravo socijalista?, pitaju se ovih dana novinari. Sarkozi naime radi ono što je za vreme predsedničke kampanje najavljivao da je najgore na svetu - državnim novcem stimuliše preduzeća da zaposle nezaposlene. Levičarski Liberation oštro kritikuje predsednika optužujući ga da je "otkrio rupu u saksiji" i da zapravo koristi socijalistički izum da bi sačuvao kapitalizam. Financial Times vidi u Sarkozijevom pribegavanju levičarskim metodama samo pragmatični gest pragmatičnog predsednika. Desni Le Figaro, uvek blagonaklon prema predsedniku, govori o odgovornosti koju svi socijalni partneri imaju u odnosu na predstojeću eksploziju nezaposlenosti. Le Parisien zaključuje da je u svakom slučaju neosporno da su neophodne "stare levičarske mere" koje podrazumevaju da preduzeća prave ugovore sa nezaposlenima i za to dobijaju novac od države. Oko 330 hiljada ovakvih ugovora biće sklopljeno u toku iduće godine u Francuskoj.

Evro je posle spektakularnog pada u odnosu na dolar i švajcarski franak, jutros malo dobio na vrednosti. Švajcarska televizija RTSR kao i svi tamošnji dnevni listovi izveštava da su se Švajcarci ponovo vratili u samoposluge u pograničnim mestima u evrozoni u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj! Razlog: ovih dana evro je rekordno pao u odnosu na švajcarski franak i dostigao odnos iz septembra 2001 godine, piše ženevski Le Temps. Vest je loša za švajcarske izvoznike čije su cene automatski skočile. Pad evra mogao bi da ima i posledice na švajcarski turizam. Stranci koji su planirali da provedu zimske praznike u Alpima moraće da se preračunaju. Stručnjaci podsećaju da čak ni atentati od 11. septembra 2001. godine nisu imali toliko efekta na vrednost evra. Evropska zajednička valuta izgubila je u toku jedne nedelje 10 centi po evru, odnosno 5 odsto svoje vrednosti. Slično poniranje evra zabeleženo je i u odnosu na dolar.

The Times piše da "Zapad smerno traži pomoć od Dalekog Istoka kako bi se izvukao iz postojeće finansijske krize". Britanski predsednik je juče pozvao Kinu i zemlje Zaliva da povećaju finansijske mogućnosti MMF-a kako bi ova medjunarodna organizacija pritekla u pomoć zemljama u krizi kao što je to učinjeno već sa Islandom, Ukrajinom i Madjarskom. Stručnjaci strahuju da 250 milijardi dolara koliko MMF ima u kasi nisu dovoljni da bi MMF odgovorio na sve pozive u pomoć.

Budimpeštanski Nepszabadsag izveštava da su Evropska Unija i Svetska banka doneli plan o spašavanju Madjarske koja se našla pred bankrotstvom. Ukupno 25,1 milijardi dolara biće ubrizgano u madjarsku privredu: MMF će dati kredit od 15,7 milijardi dolara, Svetska banka oko 1,3 milijarde dolara i EU 12,5 milijardi evra.

Belgijski Le Soir izveštava da sud u Briselu vodi istragu protiv vodećih ljudi banke Fortis koji su osumnjičeni da su lagali svojim akcionarima kakvo je realno stanje banke. List je objavio ekskluzivna dokumenta koja pokazuju da je već 2007 godine, kada je banka bila u belgijsko-holandskom vlasništvu, čelnicima banke bilo poznato da je Fortis u dramatičnoj situaciji jer je za velike sume kupio gomilu bezvrednih papira vezanih za američke hipoteke. Banka Fortis propala je početkom ovog meseca.

The Wall Street Journal govori o metodama koje Majkrosoft upotrebljava u Africi da bi "matirao" konkurenciju. List piše da je besplatni Linux uveden u mnoge afričke škole zbog čega Majkrosoft pribegava radikalnim metodama - kao svoje predstavnike u afričkim zemljama angažuje članove porodica ljudi na vlasti. Takav je slučaj u Nigeriji, ali stvari slično stoje i u Senegalu i Maliju.

“What could go wrong", pita se američki USA Today koji se uoči predstojećih predsedničkih izbora brine zbog glasačkih mašina. Nije više reč o dobrom starom glasačkom papiru već o elektronskim mašinama koje su promenjene u brojnim državama kao što su Florida i Pensilvanija. Na stotine hiljada novih glasača upisano je u biračke spiskove i list se pita da li će sva glasačka mesta biti spremna.

Der Standard piše da je Martin Graf, poklonik Trećeg Rajha, postao predsednik austrijskog parlamenta. Dobio je 109 od 156 glasova. Ovo mesto koje je ima pre svega počasni karakter pripada obično članu treće po redu stranke u zemlji, a to je ovoga puta Liberalna stranka Austrije, čiji je lider Jorg Hajder nedavno poginuo u saobraćajnoj nesreći. Martin Graf pripada neonacističkoj korporaciji Burschenschaft Olympia. "Njegov izbor prlja sliku o Austriji i demokratsku kulturu naše zemlje" piše Der Standard.

Nemački Die Welt objavljuje poučnu priču “Babyboom in Gelderland” - Bejbibum u Gelderlandu. U ovom mirnom holandskom gradiću natalitet je povećan za 44 odsto i sasvim je sigurno da će škola obadanište i škola kroz nekoliko godina morati da raspišu konkurs za nove učitelje. Kako objasniti ovako spektakularni broj beba u Gelderlandu? Prosto - nestankom struje. Početkom godine jedan vojni helihopter oštetio je električne instalacije iznad grada. Struja je nestala: uveče nije bilo ni TV programa, ni grejanja. Stanovnici Gelderlanda su se snalazili kako su znali i umeli. To nije prvi put da prekidi struje izazivaju brojne trudnoće. Slično se desilo 1965. godine u Kanadi, 1977. u Njujorku i krajem decembra 1999. u Francuskoj.

Argentinski La Nacion piše o izboru Dijega Maradone za trenera argentinske reprezentacije. “Dolazi nova godina za argentinski fudbal", piše list. Prvi zadatak Maradone biće da odvede argentinsku reprezentaciju na Svetsko prvenstvo 2010. godine. La Nacion dodaje da je Maradonin san godinama bio da postane trener reprezentacije sa kojom je postigao tolike uspehe dok je bio aktivan igrač.