Nakon nesreće koja se početkom ove godine odigrala na londonskom aerodromu odlučeno je da se sprovedu nove mere predostrožnosti. Rusi i Englezi konačno su se dogovorili oko daljeg rukovodstva naftnog koncerna TNK-BP. Senator Džon Mekejn prihvatio je nominaciju, a Barak Obama dao je intervju za Foks televiziju i na taj način ukrao deo pažnje trenutno usmerene na republikance.

Nove mere predostrožnosti na dugim letovima

Avio kompanije se sve više podstiču da u svoje avione na dugim linijama implementiraju nove mere predostrožnosti, a nakon što su istražitelji otkrili da je uzrok lošeg sletanja Boinga 777 na londonskom Hitrou aerodromu najverovatnije led u sistemu za gorivo, prenosi Independent u današnjem broju.

Problem je ustanovljen u izveštaju napisanom nakon pomenute nesreće, u kojoj je, 17. januara ove godine, bio uključen avion Britiš ervejza na liniji od Šangaja do Londona.

Odeljenje za istraživanje avionskih nesreća (AAIB) urgiralo je kod evropskih i američkih regulatora da započnu sa sprovođenjem privremenih mera na svim Boinzima 777 sa Rols-Rojsovim Trent 800 motorima, a u cilju izbegavanja sličnih nesreća.

Isto odeljenje zalaže se da avioindustrije osiguraju da će sistem za gorivo uspeti da se izbori sa potencijalnim ledom koji bi mogao da se pojavi pri niskim temperaturama. Independent navodi da bi najnovije otkriće moglo da rezultira i letovima na visinama nižim od uobičajenih, sa ciljem da se izbegne formiranje ledenih kristala unutar rezervoara za gorivo.

Britanske novine podsećaju da je let BA038 bio na par sekundi od pravilnog sletanja kada je ostao bez napajanja. Srećom, samo je jedna osoba zadobila prelom noge, dok je osam drugih putnika lakše povređeno. Ipak, u pitanju je najozbiljnija nesreća koja se odigrala na londonskom aerodromu u poslednjih 30 godina.

Stručnjaci iz AAIB veruju da je formiranjem leda onemogućeno dovoljno brzo snabdevanje gorivom Rojs-Rolsovih Trent mašina. U izveštaju AAIB zaključeno je: „Istraga je dokazala da je dotok goriva u oba motora bio drastično smanjen – najverovatnije zbog leda formiranog u sistemu za gorivo. Led je prema svemu sudeći formiran od vode usred neuobičajeno hladnog vazduha.“

Iako se Boingovo gorivo nije zaledilo, njegova temperatura pala je na -34 celzijusovih stepena i na tom nivou ostala nekih 80 minuta, navodi se u Independentu. Istražitelji su saopštili da je problem mogao iskrsnuti zbog dužine vremena tokom koga je temperatura goriva bila ispod nule, što se poklopilo sa iznenadnom promenom u zahtevu za protokom goriva, do koje je došlo u pokušaju sletanja na pistu.

Rusi i Englezi okončali bitku oko naftnog koncerna

Britiš petroleum postigao je juče dogovor sa svojim ruskim kolegama u vezi sa rekonstruisanjem njihove zajedničke firme TNK-BP. U dogovor je uključena investicija u vrednosti od 45 milijardi dolara, navodi se u holandskim novinama Folkskrant. Na ovaj način okončan je „rat“ koji su ruski partneri proteklih meseci vodili sa menadžerima iz Britiš petroleuma.

Sklapanje dogovora bilo je od velike važnosti s obzirom na činjenicu da TNK-BP predvodi jedne od najvećih inostranih investicija u energetskom sektoru, delimično nacionalizovanom od strane Rusa. Tokom proteklih par meseci pozicija BP stručnjaka znatno je otežana, pre svega posredstvom poreske službe i inspekcije rada.

Polovina osoblja sa Zapada izgubilo je pravo na plaćeni smeštaj, dok je Bob Dadli svrgnut sa mesta generalnog direktora. BP je tom prilikom optužio svoje ruske partnere zbog običaja sprovođenja kriminalnih akcija, koje su tokom devedesetih godina prošlog veka zauzimale bitno mestu unutar ruskih granica, prenosi Folkskrant, ali koje i dan danas često isplivaju na površinu.

Ishod višemesečne borbe jeste dogovor između BP i AAR, firme koja predvodi interese četvorice ruskih milijardera koji zajedno poseduju 50% akcija, baš kao i sam BP. Glavni menadžeri BP, svi do jednog, zamenjeni su novim ljudima, a u cilju stvaranja veće ravnoteže postavljena su tri „nezavisna“ direktora, pored izjednačenog broja menadžera iz BP i AAR.

Dominacija BP menadžera koji ne govore ruskim jezikom bila je, prenosi Folkskrant, već neko vreme trn u oku ruskim oligarsima. Potezi koje su Rusi tim povodom povlačili ukazivali su na mogućnost da upravo Kremlj stoji iza tih akcija, sa ciljem da dobije što veću kontrolu nad pomenutom firmom.

Činjenica da BP neće ispasti iz igre pozdravljena je od strane finansijskih analitičara. „BP je dobio znatno bolju poziciju nego što je većina verovala da će biti slučaj“, prenosi Folkskrant izjavu koju je top menadžer iz naftne industrije dao za Fajnenšel tajms.

Akcije BP skočile su juče za skoro 5%, dok je TNK-BP zabeležio rast od nekih 20 procenata.

Obećanja Džona Mekejna

Senator Džon Mekejn i zvanično je juče prihvatio republikansku predsedničku nominaciju sa obećanjem da će zemlju pomeriti iznad uskih interesa pojedinaca, prenosi Njujork tajms. Mekejn je tom prilikom održao govor u kome je znatno stišao ton kada su optužbe upućene Barak Obami u pitanju, čime je bilo obeleženo prvih par večeri nacionalne konvencije u Sent Polu.

U samom centru arene, okružen hiljadama republikanskih delegata, Džon Mekejn je jasno dao do znanja da neće odustati od borbe protiv Barak Obame, koja je juče i zvanično počela.

Mekejn je naglasio da mu je njegov izbor guvernerke Sare Pelin za kandidatkinju na mesto potpredsednice omogućio da nastupi kao autsajder protiv Vašingtona, i pored činjenice da je više od 25 godina bio član Kongresa.

„Samo da upozorim staru, rasipničku, neradničku, „ja-na-prvom-zemlja-na-drugom-mestu“ gomilu: došlo je vreme promena“, reči su senatora Džona Mekejna.

Obama skreće pažnju na sebe

Intervjuom koji je dao za Foks televiziju, Obama je uspeo delimično da ukrade pažnju koja je trenutno usmerena na nacionalnu konvenciju republikanaca, prenose španske novine El Mundo. On je tom prilikom izneo mišljenje po kome Iran ne pripada istoj mreži kojoj pripadaju Al Kaida i talibani.

Demokratski kandidat na mesto predsednika Sjedinjenih država, Barak Obama, oštri protivnik rata u Iraku, saopštio je da je vojni juriš američke vlasti iz januara 2007. godine „sproveden na način koji niko nije mogao da očekuje“.

Obama, koji se zalagao protiv povećanja broja trupa u Iraku, dao je ovu izjavu u povećem intervjuu koji je sa njim obavio novinar Bil O’Reli sa Foks televizije. Juče je, prenose španske novine, prikazan smao deo tog intervjua. Ostatak će biti emitovan sledeće nedelje.

Ovo je prvi put od početka predsedničke kampanje da je Barak Obama ponudio televizijski intervju pomenutoj TV stanici, koja je jasno stavila do znanja da je naklonjena republikancima i njihovom predsedničkom kandidatu.

U delu intervjua koji je juče emitovan, novinar je demokratskog kandidata ispitao povodom rata protiv terorizma, usmerenog protiv Al Kaide i talibana, u Iranu, Iraku i Pakistanu.

Tokom intervjua Bil O’Reli pokušao je da natera Barak Obamu da prizna da je 2007. godine pogrešio kada je glasao protiv proširenja američkih trupa u Iraku sa 130.000 na 168.000 vojnika. Obama, međutim, ni u jednom momentu nije priznao da je pogrešio, već je naglasio da je povećanje broja vojnika „rezultiralo na način kome se niko nije nadao“. „Istina je da se nivo nasilja tom prilikom povećao“, Obamine su reči.

Demokratski kandidat branio je, prenosi El Mundo, svoju odluku da se suprostavi proširenju trupa iz razloga što „smo svedoci petogodišnjeg katastrofalnog rukovodstva rata u Iraku.“