Nakon što je Barak Obama još jednom preuzeo vođstvo u predsedničkoj trci, Džon Mekejn se odlučio na povratak staroj dobroj taktici osude demokratskog predsednika. Evropski lideri najavili su saradnju u borbi protiv kreditne krize. Sjedinjene države otvorile su novi regionalni štab u Africi. Zimbabveu preti nova kriza - nestašica hrane. Već je prijavljen veliki broj dece koja su umrla od gladi.

Obama u pokretu

Manje od mesec dana pred kraj maratonske trke ka Beloj kući, u situaciji u kojoj Barak Obama vodi u odlučujućim državama, Džon Mekejn i njegovi savetnici pripremaju se za novu rundu izričito personalnih napada na demokratskog kandidata, prenosi Independent u današnjem broju. Usred kreditne krize i rastuće nepopularnosti još uvek aktuelnog predsednika Džordža Buša, a obe činjenice utiču na smanjenje podrške upućene republikanskom kandidatu, Mekejn planira da se fokusira na pitanje "ko je Obama?", kako bi ispitao njegov karakter, "liberalne" poglede i "suviše rizične" predloge.

Novi, još agresivniji stav, Džon Mekejn najverovatnije planira da zauzme već u utorak, za kada je u Nešvilu zakazana još jedna debata predsedničkih kandidata. Stariji članovi republikanske partije od samog početka su verovali da je najsigurniji put ka pobedi Džona Mekejna protiv njegovog harizmatičnog i dobro organizovanog protivnika pretvaranje predsedničke kampanje u referendum o Obaminom karakteru i spremnosti da zauzme mesto u Beloj kući. Zvaničnici iz republikanskog tabora najavili su: "Spremamo se za malo grublju igru." Ta "grublja igra" u sebe uključuje i izrazito negativnu televizijsku kampanju, za koju republikanci veruju da će stati na put Obaminom jurišu ka predsedničkom tronu.

Nešto slično je Hilari Klinton uradila pred preliminarne izbore u Pensilvaniji. Tada je glavni adut protivničkog tabora bio Obamin odnos sa radikalnim pastorom Džeremajom Rajtom, što je momentalno obustavilo veliki broj glasova namenjenih crnom predsedničkom kandidatu. Ovoga puta će najverovatnije u prvi plan biti istaknuto prijateljstvo Barak Obame i čikaškog preduzetnika Antonija "Toni" Rezka koji je okrivljen za korupciju.

Najružnija strana nove taktike trebalo bi, međutim, da bude, navodi Independent, dovođenje u vezu senatora iz Ilinoisa sa terorizmom, a na osnovu poznanstva Barak Obame i američkog teroriste koje datira još iz šezdesetih godina prošlog veka. Republikanci će istaći da je Obama svoju političku karijeru započeo u društvu sa Bil Ajersom, koji je, zajedno sa svojom ženom Bernadin Dorn, bio član Veder Andergraund pokreta, okrivljenog za ubistva nekoliko policajaca u bombaškim napadima od pre četiri decenije.

Mekejn takođe ističe Obamin "nepravičan stav" povodom oporezivanja i upozorava da bi u slučaju izbora njegovog protivnika za novog predsednika Sjedinjenih država došlo do obeščašćenja američke vojske koja bi bila primorana da odustane od borbe protiv terorizma.

Saradnja evropskih lidera

Lideri četiri evropske ekonomske sile ujediniće se u zajedničkoj borbi protiv aktuelne kreditne krize, prenose holandske novine Folkskrant. Kao jedan od prvih koraka planirano je internacionalno zasedanje na kome će se pokrenuti pitanje trenutnog haosa u finansijskom svetu. Sve ovo ugovoreno je na sastanku četvorice vođa nedavno održanom u glavnom gradu Francuske.

Francuski predsednik Nikolas Sarkozi, domaćin, saopštio je da će najveće evropske ekonomske sile ubuduće tesno sarađivati, a u cilju pružanja pomoći ugroženim finansijskim institucijama. Do kreiranja više stotina milijardi vrednog fonda, kao što je slučaj u Sjedinjenim državama, ipak neće doći. Plan se sastoji u sledećem: svaka zemlja obavezna je da uz pomoć svojih sredstava da podršku sopstvenim finansijskim sektorima, ali uz pregovore sa ostalim zemljama. Sve četiri zemlje, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, složile su se da bi oni koji su doveli do aktuelne krize, a to su pre svega direktori propadajućih banaka, "morali biti kažnjeni".

Sastanku sa Sarkozijem prisustvovali su nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski premijer Gordon Braun i njegov italijanski kolega Silvio Berluskoni. Tu su još bili i predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše, kao i predsedavajući Evropske komisije Hoze Manuel Baroso.

Afrika u okrilju Pentagona

Postojanje Afrike tokom poslednjih par decenija teško da može da se odvoji od Sjedinjenih američkih država, piše Njujork tajms u današnjem izdanju.

Odgovornost američkih vojnih poduhvata širom prostranog afričkog kontinenta u poslednje vreme, međutim, bilo je neumešno podeljeno između tri regionalna borbena štaba: jednog namenjenog Evropi, drugog Pacifiku i trećeg Bliskom Istoku. Prema svemu sudeći, komandanti američkih vojnih snaga trenutni prioritet vide u očiglednim opasnostima poput starog Sovjetskog saveza koji ponovno oživljava unutar granica Rusije, sve naprednije Kine i nuklearne Severne Koreje, ili nemirima u okolini Persijskog zaliva, navodi se u američkim novinama.

Počev od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, nova mišljenja preovlada su među starijim zvaničnicima Pentagona i vojnim komandantima: zemlje bez vlada, ili pogrešno vođenje države, čiji su osiromašeni stanovnici osetljivi na ideologiju nasilnog ekstremizma, predstavljaju rastući rizik američkoj sigurnosti.

Prošle nedelje, u maloj sali za konferencije negde među drugim prostorijama Pentagona, američki ministar odbrane Robert M. Gejts i admiral Majk Mulen, zvanično su predstavili najnoviji regionalni štab pod imenom Komanda Afrike, odgovoran za poduhvate američkih vojnih snaga na prostoru afričkog kontinenta. Trenutno se u Africi nalazi oko 2.000 američkih borbenih trupa, zajedno sa generalom Vilijam E. Vardom. Sudeći prema rečima zvaničnika, međutim, cilj Komande Afrike nije permanentna koncentracija snaga na ovom kontinentu, prenosi Njujork tajms. "Baze? Garnizoni? Nije reč o tome", rekao je u jednom intervjuu general Vard. "Mi se trudimo da sprečimo izbijanje konflikta."

I pored izjava te vrste zastupljeno je mišljenje da američka politika usmerena prema Africi prolazi kroz proces izrazite militarizacije.

Nestašica hrane - nova kriza u Zimbabveu

Šest meseci nakon izbora Zimbabveu još uvek nedostaje funkcionalna vlada, prenosi Gardijan, i trenutno se nalazi pred pravom humanitarnom katastrofom. Kao posledica najgore žetve pšenice još od rata vođenog za nezavisnost od Velike Britanije, nastupila je nestašica hleba, a ista sudbina očekuje se da zadesi i zalihe šećera. Humanitarna agencija američke vlade (USAID) upozorava da bi ova afrička zemlja do sledećeg meseca mogla da ostane i bez kukuruza, osnovne hrane stanovnika Zimbabvea.

"U velikoj smo nevolji", rekao je Jabulani Gvaringa iz Unije farmera Zimbabvea (ZFU). "Na tržištu nema ni semena, ni veštačkog đubriva ni drugih potrebnih hemikalija."

Jedan od zvaničnika evropske diplomatije saopštio je: "Već smo primili par izveštaja o deci koja umiru od gladi." U najsiromašnijim provincijama kao što je Severni Metabeleland, narod je počeo sa trampom onoga čega poseduje za korpu kukuruza: za jednu kravu može se dobiti šest korpi, dok četiri živa pileta ili jedna koza vrede samo jednu korpu.

Predsednik Robert Mugabe i dalje pregovora sa vođom opozicije Morganom Cvangiraijem oko konačne podele vlasti, dok situacija u poljoprivrednom sektoru postaje sve alarmantnija, prenosi Gardijan.