Situacija na finansijskim tržištima konačno se koliko-toliko stabilizovali. Da li je, međutim, zaista došlo vreme da se odahne, pitanje je koje postavlja Independent. Sredstvo kojim se vlade nekih od vodećih nacija služe radi postizanja trenutne stabilizacije jeste ukidanje prodaje na kratko, za koju mnogi finansijski stručnjaci veruju da uliva strah i obara vrednost akcija. Problemom hiljada Egipćana koji u predgrađu Kaira žive, bukvalno, na samoj ivici, bavi se Njujork tajms.

Kratak predah

Nakon ovonedeljnih potresa na svetskim finansijskim tržištima, FTSE 100 indeks zabeležio je najveći oporavak ikada, a sve u znaku „velikog izvlačenja“ američkih banaka iz krize, prenosi Independent. Međutim, da li sada zaista možemo da se opustimo?

Britanska berza prošla je kroz svoj najveći rast pribeležen u jednom danu ikada. Nakon nedelje velikog haosa na finansijskim tržištima, trenutne cene akcija počele su da ulivaju nadu da bi uskoro moglo da se pronađe rešenje kreditne krize koja je ozbiljno ugrozila svetsku ekonomiju.

Predsednik Džordž Buš najavio je najobuhvatniju i najskuplju intervenciju američke vlade na finansijskim tržištima u istoriji Sjedinjenih država, a sa obe strane Atlantika investitori su nagrnuli na špekulante koji su, šireći paniku, znatno uticali na smanjenje vrednosti akcija širom sveta. Ostaje, ipak, pitanje da li će velika intervencija američke vlade biti dovoljna da se konačno izađe iz kreditne krize.

Independent dalje prenosi da je nekih 120 milijardi funti dodato na vrednost FTSE 100 indeksa najvećih britanskih kompanija, što predstavlja rast od 8,8%. Britanska berza oporavila se na taj način od svih gubitaka zabeleženih ove nedelje.

U pitanju je neobičan završetak drame tokom koje su nestale jedne od najvećih svetskih investicionih banaka. Dalje, nacionalizovana je najveća osiguravajuća institucija Sjedinjenih država, a što se Velike Britanije tiče, tu su HBOS i Llojds TSB o kojima se toliko pričalo ove nedelje.

Kako u Britaniji, tako su i u Sjedinjenim državama cene akcija skočile u ranim jutarnjim satima. Sve to zahvaljujući programu podrške širokih razmera, za koji su zvaničnici Državne blagajne SAD rekli da će „poreske obveznike koštati nekoliko stotina milijardi dolara“. Američka Vlada će, prenosi Independent, otkupiti „toksične“ hipotekarne hartije koje su „zatrovale“ finansije banaka, osiguraće 3 biliona dolara aktiva držanih u fondovima tržišta novca i slediće primer Velike Britanije i zabraniti prodaju na kratko.

Na Vol Stritu, kao i u Londonu, šefovi banaka požalili su se da je prodaja na kratko od strane hedž fondova – neka vrsta klađenja na pad cena akcija – doprinela širenju straha, što je ozbiljno ugrozilo poverenje u finansijske institucije. Čak 799 američkih kompanija, koje ne bi podnele dalji pad akcija, oštro je protestvovalo juče.

Na Londonskoj berzi, na kojoj je prodaja na kratko zabranjena u četvrtak, Kraljevska banka Škotske zabeležila je rast od 32%, a Barklis i HBOS od 29%. „Današnji dan najneverovatniji je od svih kroz koje smo prošli tokom ove fascinantne finansijske nedelje“, rekao je Entoni Greč, tržišni strateg pri londonskoj trgovinskoj firmi IG Indeks.

A Džordž Buš, prenosi opet Independent reči američkog predsednika, rekao je da je cena spašavanja finansijskog sistema u svakom slučaju manja od cene koja bi trebalo da bude plaćena u slučaju da se odlučimo za suprotnu politiku. „Ovo su jedinstveni izazovi na koje odgovaramo preduzimanjem jedinstvenih mera.“

Nemačka takođe uvodi zabranu prodaje na kratko

Folkskrant prenosi da finansijske vlasti u Nemačkoj takođe uvode zabranu prodaje na kratko. Holandske novine podsećaju da je ista zabrana već uvedena u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim državama, Irskoj, Francuskoj i još par zemalja, a u cilju zaštite fondova od velikih i bespotrebnih gubitaka.

Zabrana prodaje na kratko u Nemačkoj važi za akcije jedanaest velikih finansijskih institucija, među kojima se nalazi i Dojče banka, a stupiće na snagu danas i najverovatnije da će trajati do kraja godine.

Prodaja na kratko, navode holandske novine, podrazumeva praksu prodaje pre svega finansijskih instrumenata koje sam prodavac ne poseduje, u nadi da će ih kasnije otkupiti po nižoj ceni. Ono što se prodaje uglavnom se „pozajmljuje“ od, na primer, penzionih fondova i banaka za odgovarajući period prodaje i ponovne kupovine. Jedan od glavnih aspekata prodaje na kratko podrazumeva špekulacije povodom pada vrednosti određenih akcija.

Sumnja se da su pojedinci iskoristili svoje pozicije i svojim učešćima u prodaji na kratko uticali na kurs akcija banaka, šireći glasine o lošim finansijskim pozicijama pojedinih preduzeća.

Na hiljade stanovnika Kaira i dalje živi na ivici – bukvalno

Stanovnici glavnog grada Egipta žive na ivicama stena, deca se igraju na istim, opasnim mestima koja nestaju pod njihovim nogama, a roditelji strahuju za njihove živote, prenosi Njujork tajms.

„Kada bi nam barem dali šatore pa da živimo u njima“, rekla je Samah Abdel Kader (45), bolničarka koja sa svoje dvoje dece bukvalno živi na ivici provalije.

Policijski kordon redovno prolazi kroz kritično naselje, navodi se u Njujork tajmsu, kako bi se proterali novinski reporteri, strani posmatrači i članovi humanitarnih organizacija. „Prava kriza“, prasnuo je jedan od članova sigurnosnih snaga upitan za razlog opkoljavanja naselja. Prava kriza za Vladu Egipta, najverovatnije je ono što je on mislio.

Početkom septembra ove godine veliki komad stene se obrušio, nakon čega je, do sada, iskopano čak 101 telo, ali pravi ishod tragedije ostaje skriven ispod masivnog kamenja na mestu na kome je ono palo i na kome se i dalje nalazi.

Vlada Egipta se trenutno suočava sa sledećim pitanjima: šta sa svim tim nastradalim ljudima čija tela tek treba da budu iskopana? Šta sa nekoliko hiljada ljudi koji još uvek žive u podnožju stena? Šta sa onima koji žive na stenama? A šta sa reputacijom same Vlade?

„Stalno je prisutan strah da bi svakog momenta moglo doći do novog obrušavanja“, rekao je general iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je preuzelo rukovodstvo u aktuelnoj, kao i u svim drugim krizama. General nije želeo da otkrije svoj identitet, ali je, iznenađujuće, izrazio svoju frustraciju zbog postojećeg sistema zbog kog je toliko ljudi ostavljeno na cedilu.

„Tolika bezobzirnost“, rekao je general i dodao: „Svi snosimo ogromnu odgovornost.“

Stanovnici pomenutog naselja, uznemireni zbog izolacije u kojoj se nalaze, organizuju ture koritseći se mobilnim telefonima u cilju izbegavanja pripadnika policije, kako bi svim znatiželjnim posetiocima omogućili da se uvere u stravične uslove u kojima žive, navodi se u Njujork tajmsu.