Globalna ekonomska kriza, slabljenje uticaja Rusije izazvano padom cene nafte i sastavljanje kabineta novoizabranog američkog predsednika, neke su od tema kojima jutrošnji londonski listovi posveću najveći prostor.

Loše vesti sa svih strana

Fajnenšel tajms piše da je finansijska tržišta obuzeo strah da bi uskoro mogla da nastupi još ozbiljnija ekonomska recesija. Ekonomske vesti sa svih strana sveta su gotovo u pravilu loša - od rasta stope nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama do pada japanskog izvoza i upozorenja kineskih zvaničnika da će veliki broj fabrika morati da se zatvori zbog smanjenog interesa za kinesku robu.

Čini se kao da je bilo juče kada nafte nije bilo dovoljno na tržištu, kada je pretila nestašica hrane a cene energenata i usluga skakale nebu pod oblake. Sada, zbog recesije, cene padaju, globalni kreditni sistem jedva diše, a pretnju više ne predstavlja inflacija nego deflacija.

Istrovremeno, piše Fajnenešel tajms, zbog ogromnog pada cene nafte nestao je osmeh sa lica autoritarnih lidera, poput ruskog premijera Putina i venecuelanskog predsednika Čavesa.

Samouverenost Moskve - prošlost

Tajms ističe da je zbog cene nafte ruski budžet, koji je do nedavno bio u velikom plusu, sada u minusu. Ta nova finansijska slabost Rusije mogla bi da oslabi moć Vladimira Putina, bilo da ostane na položaju premijera ili da se vrati u predsedničku fotelju. Na nedavnom ekonomskom samitu u Vašingtonu Rusija je gotovo sve vreme ćutala.

Kontrast u odnosu na nastup Kine nije mogao da bude veći. Peking je, za razliku od Moskve, shvatio da će dodatno poštovanje međunarodnih pravila i zauzimanje istaknutijeg položaja u institucijama biti i u njegovom interesu.

List primećuje i da se dostizanje rekordne cene nafte, ovog leta, poklopilo sa ruskom vojnom akcijom u Gruziji. Samouverenost koju je Rusija tada pokazala sada izgleda kao daleka prošlost, zaključuje Tajms.

Obama bira saradnike

Dopisnik Dejli telegrafa u Vašingtonu izveštava da novoizabrani američki predsednik Barak Obama oko sebe okuplja iskusne političare, pripremajući se da u januaru, kako kaže list, izađe na teren. Obamine pristalice ističu da njegova obećana politika promena koja mu je i obezbedila pobedu u trci za Belu kluću posle samo četiri godine provedene u Senatu, i dalje stoji, ali da će tu politiku najbolje sprovoditi upravo političari koji već imaju veliko iskustvo u Vašingtonu.

Novinar Dejli telegrafa primećuje i da su svi ljudi na ključnim položajima stariji i sa više sede kose na glavi od četrdesetsedmogodišnjeg budućeg predsednika.

Spor oko Hilari Klinton

Barak Obama je do sada sve svoje najbliže saradnike izabrao zadivljujućom odlučnošću i brzinom, naglašava autor uredničkog komentara u Indipendentu. Najveća neizvesnost i najžešća rasprava vodi se oko izbora državog sekretara, odnosno njegove želje da na tu funkciju postavi Hilari Klinton. Očigledno je, međutim, da bivša prva dama gaji sumnje u tom pogledu kao i da su brojne Obamine pristalice duboko nezadovoljne tim izborom jer se, kako napominju, njih dvoje ne slažu u mnogim ključnim aspektima spoljne politike.

Kada bi, na primer, po pitanju rata u Iraku ili pokretanja dijaloga sa Iranom između predsednika i šefa diplomatije došlo do otvorenih nesuglasica, Hilari Klinton bilo bi vrlo teško smeniti. Ako Obama zaista želi da promeni kurs svog prethodnika i pokaže novo lice svetu koji to od njega očekuje, bilo bi najbolje da za državnog sekretara izabere nekog drugog, a Hilari zadrži u Senatu u kojem ona ima veliku podršku i gde može da zadrži svoju nezavisnost, smatra uvodničar Indipendenta.

Predviđanja o budućoj ulozi SAD

Gardijan u članku na naslovnoj strani prenosi rezultate izveštaja vodeće američke obaveštajne organizacije u kojem se predviđa kraj američke dominacije na svetskoj političkoj sceni. Nacionalni obaveštajni savet u izveštaju pod naslovom "Globalni trendovi do 2025." upozorava da svet ulazi u nestabilan i nepredvidljiv period u kojem širenje demokratije zapadnog stila ne može da se uzme zdravo za gotovo. Sjedinjene Države više neće moći da vuku jednostrane poteze, a njihova moć će slabiti.

Takva predviđanja predstavljaju dramatičnu promenu u odnosu na ona izneta u prethodnom izveštaju, pre četiri godine, i, kako piše Gardijan, verovatno će delovati prilično otrežnjujuće na Baraka Obamu koji u januaru preuzima američko kormilo.

Ratni brodovi protiv pirata, tajne službe prognoziraju sunovrat Amerike, nedoumice oko hapšenja u Prištini posle bombaškog napada na Euleks u Prištini - teme su koje izdvajamo iz današnjih dnevnih nemačkih listova.

Nakon serije napada ispred obale Somalije, Nato planira akciju u čitavom Adenskom zalivu. Frankfurter algemajne cajtung piše da će Nato proširiti svoje akcije. Rusija, koja je i sama poslala ratni brod, podržava akciju Nato. U Berlinu se još uvek savetuju o zakonskim osnovama na osnovu kojih bi se i nemački ratni brodovi uključili u lov na pirate. Ministar odbrane Nemačke Franc Jozef Jung obećao je generalnom sekretaru UN-a Banu Ki Munu više podrške u lovu na morske pirate.

Bild onlajn piše o drastičnom gubitku uticaja SAD. Najtiražniji nemački tabloid se poziva na studiju "Global trends 2025“. Izveštaj je načinjen na osnovu strateških prognoza stručnjaka i tajnih agenata. Prema ovoj studiji posledice neće biti prijatne. Svetski poredak koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata 2025. više neće postojati. Špigel onlajn citira prognoze tajnih službi SAD: "U svetu će biti sve više nemira, sve više oružja, a sve manje hrane i vode. Svetska finansijska kriza će okrenuti svet naopako, američki dolar će izgubiti ulogu najjače monete na svetu, sve do jedne tačke - prvi među jednakima. Politički uticaj Amerike će opasti, predviđa ova studija, iako će SAD najverovatnije ostati najjači pojedinačni akter.“

Iz Zidojče cajtunga izdvajamo: Jedna antiteroristička jedinica Kosovske policije uhapsila je trojicu nemačkih državljana, koji su navodno povezani sa podmetanjem eksploziva u Kancelariji međunarodne uprave u Prištini. Policija smatra da su osumnjičeni bili u privatnoj poseti Kosovu, proteklog petka kada je na sedište šefa Međunarodne uprave i specijalnog opunomoćenika EU Pitera Fejta bačena eksplozivna naprava koja je izazvala materijalnu štetu. O identitetu mogućih počinilaca na početku nije bilo nikakvih podataka, ali su mediji u Prištini, pozivajući se na međunarodne izvore, preneli da se radi o saradnicima nemačke tajne službe.

Onaj ko je nepravedno osuđen u Nemačkoj, ubuduće će od države dobiti veću odštetu. Sa sadašnjih 11 evra po danu, odštetna suma je povećana na 25 evra. Odluku su, velikom većinom, doneli ministri pravosuđa nemačkih pokrajina. Novi zakon stupiće na snagu prvog januara iduće godine. Koliko je ljudi osuđeno za dela koja nisu počinili, nije navedeno. Od 2003. do 2007. na teritoriji nemačke odšteta je plaćana za prosečno za 70.000 dana. Udruženje nemačkih advokata kritikovalo je odluku zahtevajući 100 evra dnevno.

I jedna lepa priča u sumorni novembarski dan. Najvećim vatrometom svih vremena u Emiratima, na veštačkom ostrvu "Palm Jumeirah“ proslavljeno je otvaranje. Zidojče cajtung na prvoj strani donosi fotografiju raja u kojem će biti oko 30 novih hotela i primećuje da od kad se rezerve nafte smanjuju, šeici se sve više bave trgovinom i turizmom.