I ruske vlasti i evropski lideri zasnivaju svoj stav povodom konflikta u Gruziji pozvajući se na Kosovo. List Vlast navodi niz argumenata koje Zapad koristi protiv toga da se Kosovo smatra presedanom. Na primer, Južna Osetija ne može da pretenduje na status nezavisne države zbog male teritorije, malobrojnog stanovništva i niskog standarda. Dejstva ruskih trupa u Južnoj Osetiji 2008. ne mogu se uporediti sa bombardovanjem Jugoslavije 1999., zato što je tamo vazdušna operacija praćena okupacijom teritorije Jugoslavije od strane kopnenih straga. Ni jedan od argumenata ipak sam po sebi ne stoji. Evropa ima nekoliko suverenih država manjih po površini i broju stanovnika. A za niz zemalja Afrike čiji suverenitet i nezavisnost niko ne podvrgava sumnji, nivo južnoosetinskog unutrašnjeg bruto proizvoda po glavi stanovnika izgleda kao neostvariv san. A činjenica da su strane kopnene snage ulazile u Gruziju, a ne u Srbiju, teško da daje Kosovu odlučujuću prednost po pitanju nezavisnost, piše list.

Kako postaje jasno iz analitičkog članka, glavni argument Zapada je ne suština situacije na nepriznatim teritorijama, već okolnosti same procedure priznanja njihove nezavisnosti. Konflikt na Balkanu bio je praktično od samog početka internacionalan. Ulogu takozvanih mirotvoraca koji su bombardovali Beograd igrale su trupe zemalja koje nisu jugoslovenski susedi. To znači da te zemlje nisu mogle da se osumnjiče za namere da anektiraju teritoriju pobunjene provincije. U očima Zapada ruski mirotvorci nisu mirotvorci, pošto predstavljaju jednu od strana u sukobu. A svedočanstva o etničkim čišćenjima i drugim zločinima protiv čovečnosti koja su sakupile ruski organi reda i pravobranilačke organizacije na teritoriji Južne Osetije i Abhazije ne izazivaju poverenja zato što nisu sakupljena od strane formalno neutralne instutucije, već s zaninteresovane strane. Diplomatski napori za rešavanje kosovskog konflikta su se realizovali u okviru UN, OEBS-a i drugih međunarodnih institucija, dok je zakavkaske sukobe Rusija pokušavala da rešava na bilateralnom i četvorostranom niovu.

Sve što se dogodilo još jednom je podvuklo da forma u međunarodnim odnosima igra ništa manje važnu ulogu, čak i veću ulogu, nego suština problema, zaključuje list Vlast.

List Komersant smatra da su pregovori ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua u Beogradu postavili sve tačke nad i u dugom razmatranju rusko-sprskog energetskog sporazuma.

Ruskom ministru, piše Komersant, na konferenciji za štampu bilo je postavljeno pitanje koje je on sam nazvao agresivnim: Da li je Rusija negde kupila jeftinije naftnu kompaniju? Ako je vrlo jeftino, nije trebalo prodavati. Vi ste ocenili, predložili cenu, mi smo se saglasili, odbrusio je Šojgu. I sam je postavio pitanje: A zašto je NIS pre 6 godina prodao Lukojlu benzinske pumpe na Kosovu kojima danas nema pristupa?

Isto tako oštro, po informacijama iz srpskih izvora lista Komersant, tekli su i sami pregovori. Već na samom početku Sergej Šojgu je izrazio nezadovoljstvo što je u Srbiji započeta kampanja revizije cene za NIS i što je podstiču neki visoki državni činovnici. Tim povodom, po rečima izvora izdanja, ruski ministar je podsetio da prodaja NIS-a ide u paketu sa izgradnjom gasovoda za koji je Srbija krajnje zainteresovana, da je Rusija otpisala preko milijardu dinara srpskog duga za gas, što je preko 12 miliona evra, i zaključila sa Beogradom sporazum o bescarinskom uvozu srpske produkcije, kao i da je pružala diplomatsku podršku u Kosovskom pitanju.

Ovi argumenti, po svemu sudeći, bili su srpskom rukovodstvu ubedljivi, smatra Komersant.

Bez obzira na to što je integraciju u EU srpsko rukovodstvo proglasilo za glavni prioritet Srbije, iz čitavog niza razloga ono je za sada zainteresovano za očuvanje razvijenih odnosa sa Rusijom. A neuspeh dogovora postignutih u januaru, čijim garantom Moskva smatra srpskog predsednika Borisa Tadića, mogao bi da dovede u pitanje odnose sa Moskvom ne samo u oblasti ekonoije, rezimira list.

Komersant se obraća i ekonomskim aspektima energetskog sporazuma. Pošto je parlament Srbije konačno utvrdio sporazum, Gasprom neft je našla da je dodatni protokol, u kome je dogovorena konkretna cena NIS utvrđen. Na to je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić ne samo izjavio da ratifikacija sporazuma ne znači utvrđivanje protokola, već je i saopštio kompaniji Gasprom neft da će morati da kupuje akcije od malih akcionera po ceni koju je utvrdila vlada, što će uvećati obim isplate za preko 400 miliona evra.
U vezi sa tim od završene posete ruske delegacije na čelu sa rukovodiocem Ministarstva za vanredne situacije Sergejom Šojguom posebne uspehe niko nije očekivao. Time je neobičnije da je situaciju on projasnio izjavivši da je Srbija potvrdila spremnost da poštuje parametre dogovorene cene. To su potvrdili i predstavnici srpskog ministarstva za enegetiku. I postalo je jasno da pitanje nije u ceni, već u snazi gasovoda, piše Komersant.

U međuvladinom sporazumu bilo je reči o najmanje 10 milijardi kubnih metara. Srbi odavno nagoveštavaju da bi želeli da konkretizuju koliko je to tačno. A ministar Dinkić je nedavno izjavio da treba da bude reči o 18 milijardi kubnih metara. U decembru 2006. Gasprom i Srbijagas su potpisali memorandum o uzajamnom razumevanju po pitanju izgradnje gasovoda na teritoriji zemlje snage 18-20 milijardi kubnih metara. Sada me Gasrpom, piše analitičar ruskog izdanja, ubeđuje da je računato na kapacitet srpske deonice Južnog toka ne manje, ali ne i više od 10 milijardi.

Potražnja za gasom u samoj Srbiji 2007. godine je procenjena na 2,5 milijarde kubnih metara, do 2015 ona bi, po proračunima, skočila do 3,5 milijarde. Srbija za sada nije tranzitna zemlja, zato je teško proračunati prihode od tranzita u apsolutnim vrednostima. Pri tranzitnoj stopi od jednog evra za hiljadu kubnih metara na sto kilometara za 6 godina Srbija bi "izvukla" od kompanije Gasrpom neft, tačnije od istog tog Gasproma 200 miliona evra na čijoj uplati insistira. Radi se o malom - naći tržište za plasman gasa u severnom pravcu Južnog toka.

Prelged štampe završavaju fragmenti izintervjua sa bivšim zamenikom predsednika SRS Tomislavom Nikolićem, koji je dao listu RBK Dejli. Govoreći o politici svoje nove partije, gospodin Nikolić je rekao: "Prošle nedelje na moju molbu primio me je ambasador RF u Srbiji Aleksandar Konuzin. Saopštio sam mu da će naša stranka smatrati rusiju svojim glavnim političkim partnerom, kao i glavnim ekonomskim partnerom i zaštitnikom naše zemlje. Naša strategija je maksimalno široka i dinamična saradnja sa RF u svim oblastima. Kontakti sa Evropom treba da budu veoma pažljivi, ali za Rusiju vrata Srbije treba da budu otvorena uvek, bez obzira na to što smo opozicija, naša stranka podržava svaku inicijativu aktualne vlade usmerenu na zbližavanje sa Moskvom".

Dokumenta koja su potpisali rukovodioci Rusije i Srbije ne mogu da budu revidirani, takvo je mišljenje gospodina Nikolića u pogledu energetskog sporazuma između naših zemalja. Onima koji misli da takvi dokumenti podležu reviziji, u srpskoj politici nije mesto. Oni mogu da budu u njoj, naravno, kao predstavnici Zapada, ali ne smeju se puštati da koordiniraju saradnju sa RF. Očigledno je da energetski sporazum niko ne može da dovodi u sumnju ili da pokušava da denonsira. Pokušaji da se Moskva i Beograd na toj osnovi posvađaju osuđeni su na propast, zaključuje bivši lider SRS u intervjuu ruskom izdanju RBK Dejli.