Britanski listovi i dalje su zaokupljeni finansijskom krizom u Americi i uticajem koji bi ona mogla da ima na predstojeće američke predsedničke izbore.

Finansijska kriza u Americi bacila je u zasenak predsedničke izbore u toj zemlji, piše Fajnenšl tajms. List navodi da predsednički kandidati Barak Obama i Džon Makejn još uvek nastoje da prilagode svoje kampanje novonastalim uslovima, ali da pogoršanje ekonomske situacije verovatno ide u prilog Obami, delimično zato što se vladajući Republikanci smatraju krivim za finansijsku krizu.

Ipak, razmere i iznenadnost aktuelne krize čine situaciju opasnom i za jednog i za drugog kandidata, konstatuje Fajnenšl tajms. Odlučujući faktori biće njihova spremnost da preuzmu odgovornost za njeno rešavanje i njihova sposobnost da uliju poverenje.

Bušov veto na bombardovanje Irana

Na prvoj strani Gardijana nalazimo naslov: Izrael tražio od SAD zeleno svetlo za bombardovanje Irana. U izveštaju koji sledi piše da je američki predsednik Buš prilikom susreta s izraelskim premijerom Ehudom Olmertom prošlog maja stavio veto na izraelsko bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu. U redakcijskom komentaru objavljenom tim povodom, list piše da ova informacija pokazuje koliko smo bili blizu izbijanje nove krize na Bliskom istoku.

Međutim, za jedanput predsednik Buš se oslonio na ispravne savete, a brinule su ga dve stvari: eventualna iranska odmazda i mogućnost da Izrael ne uspe da jednim napadom uništi iranski nuklearni program.

Izrael već dve godine uporno priča svakom ko hoće da sluša da iranski nuklearni program predstavlja egzistencijanu pretnju i da bi posledice odlaganja napada bile opasnije od eventualne iranske odmazde u regionu. Treba da budemo zahvalni što dosad nikog nije ubedio i što će do daljnjeg prevaladati pragmatizam američkog ministra odbrane, Roberta Gejtsa, piše Gardijan.

Izbori u Belorusiji

Na spoljnopolitičkim stranicama Dejli telegrafa nalazimo tekst posvećen predstojećim izborima u Belorusiji. List piše da je malo verovatno da će se ovo glasanje bitno razlikovati od ostalih održanih tokom 14 godina vladavine Aleksandra Lukašenka. Odziv birača će biti veliki i oni će uglavnom glasati za članove parlamenta verne predsedniku. Neki će to uraditi zato što se plaše da glasaju za nekog drugog, a drugi zato što ništa ne znaju o opoziciji zbog odsustva slobode medija. Ipak, nastavlja list, većina će glasati za vladajuću partiju jer veruju da je 54-godišnji predsednik zaslužan što je zemlja stabilna i što poslednjih deset godina beleži prilično jak ekonomski rast.

Evropska unija i Sjedinjene države su uvele sankcije protiv Belorusije zbog načina na koji su izbori vođeni 2006-e godine, ali to je bilo pre vojne intervencije Rusije u Gruziji. Na Zapadu su kritike na račun Lukašenka sada mnogo tiše, jer postoji ubeđenje da bi Belorusija mogla da se izvuče iz ruske sfere uticaja. Beloruski predsednik već je napravio neke ustupke Zapadu oslobađanjem opozicionog lidera i političkog zatvorenika Aleksandra Kozulina i pristankom da evropski posmatrači nesmetano prate izbore u nedelju. Čini se da je ovaj mali napredak ohrabrio Zapad, ali analitičari upozoravaju da je gospodin Lukašenko mnogo lukaviji nego što Evropljani i Amerikanci misle, piše Dejli telegraf.

Izumiranje evropskih žaba

I, na kraju, list Tajms koji upozorava da će mnoge vrste vodozemaca nestati do 2050 godine. Polovina evropskih vrsta vodozemaca mogla bi da nestane u sledećih četrdeset godina. Naučnici Zoološkog društva u Londonu kažu, navodi Tajms, da će više od 50% od 81 vrste vodozemaca, koliko ih ima u Evropi, izumreti zbog kombinovanog uticaja klimatskih promena, zagađenja, zaraza i gubitka životne sredine. Naučnici Zoološkog društva u Londonu takođe kažu da će, u kratkom roku, biti potrebno da se neke vrste veštački gaje jer bi izumrle u prirodi.

Dugoročno gledano, opstanak evropskih vodozemaca zavisiće od rešavanja problema klimatskih promena i pronalaženja lekova za zaraze koje ih pogađaju, piše Tajms.

Dramatični apeli i upozorenja zbog krize na tržištu finansija i dalje udarna tema u nemačkoj štampi, a veliku pažnju javnosti izazvao je i štrajk bolničkog osoblja kao i napetosti na političkoj sceni u Republici Srpskoj.

Džordž Buš je uputio dramatičan apel kongresu. Američki predsednik predlaže da se što je moguće pre donesu spasonosne mere u formi paketa od 700 milijardi dolara. Čitava privreda je u opasnosti, upozorio je Buš u obraćanju naciji preko televizije, piše Frankfurter algemajne cajtungu. Noje ciriher cajtung piše o sporazumu koji je u kongresu postignut oko finansijske pomoći, kao i da će Mekejn i Obama svoje izborne piruete izvoditi u duelu pred TV kamerama.

1929. i 2008. u Americi

"Svet više neće biti onakav kakav je bio pre krize", reči su nemačkog ministra finansija Pera Štajnbrika koji je ukazao na negativna dejstava finansijske krize po privredu i zahtevao da EU što pre preduzme odgovarajuće mere. Istovremeno, on je predočio građanima da će se niža stopa privrednog rasta odraziti i na tržište rada.

Zidojče cajtung pod naslovom "1929. i 2008." komentariše: "Naravno da ima razlike. Pre svega jer političari, kao i ekonomisti tvrde da su danas pametniji. Vlada, federalna banka državnih rezervi i naučnici znaju zbog čega je 1929, sve pošlo naopako, i neće ponoviti grešku. Možda je tako. Krupne greške su ipak počinjene. Delimično iste kao nekada, ali u mnogo čemu i različite. Odlučujuća greška je u tome što su Amerikanci više decenija živeli daleko izvan svojih mogućnosti."

"Svetu preti veoma ozbiljna finansijska kriza", citira Bild u onlajn izdanju reči američkog nobelovca i privrednog eksperta sa Kolumbija Univerziteta. Na pitanje "Bilda" može li biti još gore i da li se nalazimo pred krizom poput one 1929. godine, Edmund S. Pelps je odgovorio: "Može biti i gore. Mi smo u sredini jednog loma koji preti da se izrodi u veoma ozbiljnu krizu. Smanjenje kamata od strane centralne banke, proces može usporiti, ali ne i zaustaviti."

Moć i nemoć Dodika

Noje ciriher cajtung se bavi i prilikama u Republici Srpskoj. "Sva moć i nemoć u Banja Luci" naslov je teksta koji polemiše sa političkim šansama Milorada Dodika.Bildunterschrift:

"Slavljen kao nova nada, premijer Republike Srpske u Bosni, Milorad Dodik je pod sve većim pritiskom, koji se uoči lokalnih izbora pokazao na svim poljima. Iako mu mnogi prognoziraju neuspeh, Dodikove šanse da ponovo pobedi baziraju se na iracionalnom i duboko usađenom strahu Srba od političke dominacije bošnjačke populacije." List piše i da se drugi bosanski entitet, bošnjačko-hrvatska federacija, nalazi pred bankrotom.

Jestive pečurke i dvojnici

Jedan od najvećih štrajkova lekara i medicinskog osoblja u Berlinu pobudio je veliki odjek u javnosti.

U bolnici se više ne može raditi pod uslovima u kojima se sve smanjuje kaže jedna lekarka iz Hanovera koja je došla na demonstracije u Berlin. 130.000 zaposlenih u nemačkim bolnicama izašlo je na berlinske ulice sa zahtevima za spas bolnica od novih reformskih mera vlade u 2009. godini. Kelner štat ancajger piše da mere štednje za mnoge bolnice mogu značiti zatvaranje i da su ljudi žrtve ove igre. Finansijska „rupa“ je duboka. Za 2100 bolnica neophodno je 6,7 milijardi evra. Ministarka zdravlja Ula Šmit pak tvrdi, Nemačka ima veći broj bolesničkih kreveta od drugih zemalja i ta dodatna sredstva od 3 milijarde evra treba da zadovolje potrebe.

Počela je sezona berbe pečuraka. Stručnjaci upozoravaju da svaka jestiva gljiva ima svog otrovnog dvojnika, kao i da od oko 100, samo 20 vrsta sme da završi u loncu. Sakupljači moraju biti veoma oprezni, jer jestive sorte imaju dvojnike koji su otrovni, čitamo na naslovnoj strani Kelner štat ancajgera.