Od jutros azijske berze ruše se po principu domina. Tokijska berza doživela je totalni pad i izgubila 9,3 odsto vrednosti. Sve evropske berze su u znatnom padu - većina oko 5 odsto. U Moskvi, Bukureštu i Pragu berze su privremeno obustavile aktivnost. Nijedna državna mera i garancija nije doprinela da se situacija popravi jer i dalje vlada atmosfera nepoverenja i panike zbog čega je veoma malo onih koji se usudjuju da investiraju i kupuju na berzama. Oni malobrojni koji to ipak čine računaju da kupuju po najnižim cenama i da će posle oporavka berzi moći da prodaju po višestruko većoj ceni. Niko medjutim ne zna šta sledi: na TV ekranima jedan ekonomista smenjuje drugog i objašnjava šta se dešava. Većina priznaje da je sadašnja kriza neuporediva sa svim dosadašnjim pa i onom iz 1929. Mnogi tvrde da će kada se “ovo smiri” morati da se ustanove mehanizmi kontrole berzi, neka vrsta svetskog berzanskog žandarma. Stručnjaci smatraju da je kriza došla iz SAD zato jer su tamošnje banke delile kredite "šakom i kapom" ne proveravujući da li su njihovi klijenti sposobni i da ih vrate. Na taj način zapravo trošen je novac koji nije ni postojao što je u jednom trenutku izazvalo "vakuum": zaduženi nisu vraćali novac i ceo kreditni sistem se urušio. To je povuklo kolaps investicija na tržištu i berzama i hronični nedostatak gotovinskog novca, da bi na kraju zavladala opšta panika i nestalo poverenje koje je osnova za funkcionisanje svih berzi i investicija.

Čak je i tradicionalno antievropska Velika Britanija apelovala da se donese “evropski finansijski plan”. Uzalud! Jer “svi evropski lideri pozivaju na jedinstvo u finansijskoj krizi, ali svako nastavlja da radi po svome”, piše današnji “Le Monde”. List prenosi da su u utorak popodne ministri finansija postigli u Luksemburgu saglasnost da umesto dosadašnjih 20 hiljada evra, država garantuje štedišama 50 hiljada evra u slučaju propasti banke. “Bio je to maksimum oko koga je 27 država članica EU moglo da se složi”, zaključuje Le Monde i dodaje da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo predložio da zagarantovana suma iznosi sto hiljada evra. Istočnoevropske zemlje zajedno sa Danskom i Finskom usprotivile su se tvrdeći da bi toliki iznos za njih bio "pretežak". Posle sastanka u Luksemburgu u utorak uveče više zemalja, medju kojima Grčka, Holandija i Belgija, odlučilo je da podigne garancije na sto hiljada evra. Nemačka, Francuska i Irska izazvale najavile u da one garantuju svojim štedišama kompletno obeštećenje u slučaju propasti banke što je izazvalo gnev ostalih zemalja EU koje sada strahuju da bi njihov kapital mogao da se odliva ka državama koje daju potpunu garanciju.

Ministri finansija pokušali su da smanje napetost obećavši pomoć svim finansijskim institucijama i bankama koje se nadju u teškoćama kako bi se izbeglo njihovo bankrotstvo i širenje krize. Predsednik Evropske banke Žan Klod Triše izjavio je da čini sve što može kako bi obezbedio "keš" novac za tržišta ali je dodao da Evropska banka nije u mogućnosti da reši problem nelikvidnih banaka.

Kao u Evropi, ni s druge strane Atlantika državne mere nisu smirile haos na tržištima i u finansijama. New York Times izveštava da Fed (zadužen za nadzor berzi) nije uspeo da povrati poverenje i da je berza u Njujorku u padu koji iznosi pet odsto. Britanski Financial Times izveštava da je vlada Gordona Brauna odlučila da preduzme konkretne korake i pritekne u pomoć trima bankama: RBS, Barclays i Lloyds ubrizgavajući iznose od 35 do 50 milijardi funti. Londonski Guardian ocenjuje da je plan ministra finansija Alistera Darlinga dobar ali da je došao prekasno. Drugi londonski dnevnik umereno konzervativne orijentacije Times žestoko kritikuje ministra Darlinga ocenjujući da on nema kapacitet da kontroliše situaciju, da su ga dogadjaji prevazišli i da mu je plan loš.

Pariski Le Figaro donosi mišljenje stručnjaka koji savetuje gradjanima da ne prodaju obveznice za bedne sume već da sačekaju.

Francuski finansijski dnevnici La Tribune i Les Echos izveštavaju o padu cena nekretnina u Francuskoj za oko 2,9 odsto. "Posle rasta cena od 140 odsto, cene starih zgrada pale su po prvi put posle 1997 godine", piše La Tribune. Analitičari ovih listova kažu da je reč o posledici krize kreditnog sistema i sve redjiih kredita ali da to neće dugo trajati. Cene jedino u Parizu i okolini ostaju stabilne.

U današnjoj svetskoj štampi pored finansijske krize samo još predsednički izbori u SAD imaju težinu velikog dogadjaja. Džon Mekejn i Barak Obama po drugi put su se susreli u TV dvoboju. Prema New York Timesu obojica su obećali zabrinutim Amerikancima da imaju najbolji plan i najbolju viziju izlaska iz ekonomske situacije za koju priznaju da je najgora od Velike Depresije (tridesetih godina XX veka). List ocenjuje da "nema znakova da je (ova debata) nešto promenila u kampanji u kojoj Barak Obama izgleda ima prednost”. Izveštač američkog dnevnika Washington Post ocenjuje da je debata Obama-Mekejn bila “mlaka” i da nijedan od učesnika nije hteo da se izloži bilo kakvom riziku. Obama je hteo da sačuva prednost, a Mekejn je hteo da izbegne negativne poene u javnom mnenju “što bi za njega moglo da bude fatalno”. List ocenjuje da predsednički kandidati “hodaju po jajima”, da su veoma učtivi pred kamerama, iako su poslednjih dana preko štampe davali izjave koje nisu baš najučtivije.

Portugalija priznala Kosovo: Luis Amado, ministar spoljnih poslova Portugalije, izjavio je da je njegova odluka da prizna Kosovo "nepovratna". Portugalija tako postaje 22 zemlja Evropske Unije koja je priznala Kosovo. Odluka je doneta uoči debate u UN o nacrtu rezolucije koju je predložila Srbija s ciljem da od Medjunarodnog suda pravde dobije mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova, piše lisabonski Publico.

Mola Omar napustio Al-kaidu: U Meki su krajem septembra tokom poslednjih deset dana Ramazana održani pregovori izmedju avganistanske vlade i talibana. Bilo je potrebno dve godine da bi došlo do ovog susreta piše ASHARQ AL-AWSAT u izdanju na engleskom jeziku. Bilo je prisutno 17 članova avganistanske vlade i 11 talibana uključujući i njihovog predstavnika za štampu i lidera Molu Omara. List izveštava da je atmosfera bila prijateljska i najavljuje nove pregovore o Islamabadu.

Tajland na ivici anarhije: Dvoje poginulih i 380 ranjenih, bilans je jučerašnjih nereda u Bankoku. Policija je tražila pomoć vojske da bi održala red u prestonici. Od 26 avgusta hiljade demontranata traže ostavku vlade čiji predsednik Somćai Wongsawat odbija da uvede vanredno stanje i prenese vlast na oficire, piše Bangkok Post.

Brižit Bardo pisala Sari Palin "Opasniji ste od pit-bula":  Čuvena francuska filmska glumica Brižit Bardo uputila je pismo Sari Palin, republikanskoj kandidatkinji za podpredsedniuka SAD, poručivši joj da joj želi da “izgubi izbore” 4. novembra. “U ime poštovanja prema očuvanju prirode i čovekove okoline, želim da izgubite izbore jer će to biti dobitak za čovečanstvo”, napisala je Brižit Bardo, potpisavši se kao predsednica findacije za zaštitu životinja koja nosi njeno ime. “Vi lično predstavljate pravu opasnost, pravu pravcatu ekološku katastrofu negirajući čovekovu odgovornost za klimatsko otopljavanje, zalažući se za nošenje oružja i pravo da se prebije koga stignete, dajući izjave, koje su jedna gluplja od druge - vi predstavljate sramotu za ženski rod”, dodaje slavna glumica. Bržit Bardo dodaje da se Sara Palin bori za izgradnju naftnih bušotina na severnom polu, da se suprotstavlja zaštiti polarnih medveda čiji je opstanak ugrožen zbog otopljavanja. Podsećajući Saru Palin da u šali sebe predstavlja kao “pitbula sa karminom” Brižit Bardo na kraju moli američku kandidatkinju da ne pravi više slična poredjenja jer “nijedan pas, nijedan pit-bul nije tako opasan kao vi”, javlja agencija Frans-pres.

Indijski seljaci proterali prizvodjače automobila: Indiski proizvodjač najjeftinijeg autmobila na svetu morao je da napusti državu Bengal jer su tamošnji seljaci odbili da se fabrika gradi na njihovoj zemlji. Vlasnik Ratan Tata nije se mnogo mučio da nadje drugu lokaciju za fabriku jer mu je više indijskih država ponudilo svoju zemlju. Izbor je pao na državu Gudžarat, piše The Times of India.

Misteriozna bolest u južnoj Africi: U Južnoj Africi od polovine septembra troje ljudi je umrlo od misteriozne virusne bolesti. Simptomi su temperatura i krvarenje, a zdravstvene vlasti Južne Afrike ne kriju da su zabrinute. Oko 120 lica koja su bila u kontaktu sa preminulima nalaze se na posmatranju. Jedanaestoro njih smešteno je u karantin kako bi lekari za tri nedelje ocenili da li su zaraženi piše Cape Argus.