Bauk finansijske krize kruži Evropom. Svi kontinentalni mediji od juče izveštavaju o samitu evropske četvorice (Francuska, Italija, Nemačka i Velika Britanija) u Parizu posvećenom finansijskoj krizi. U atmosferi krhkog jedinstva koji neki nazivaju "nejedinstvom" četvorica su došla do zaključka da ne treba slediti američki primer i stvoriti zajednički evropski državni fond iz kojeg bi se finansiralo spasavanje banaka u krizi.

Zaključak iz Pariza je da svaka zemlja članica EU donosi svoje odluke, ali da se to čini koordinirano sa Evropskom komisijom i Evropskom bankom. Da li će ovo biti dovoljno da se danas povrati poverenje i raspoloženje na evropskim berzama znaće se na kraju dana – niko se više ne usudjuje da daje prognoze.

Finansijska kriza u Evropskoj Uniji ukrstila se sa institucionalnom krizom. Naime, EU nije donela ustav uoči megaproširenja pre četiri godine kada je “progutala” čak deset novih članica. Zbog toga je princip jednoglasnog odlučivanja ostao isti. U EU od 27 članica kao u nekadašnjoj Evropskoj Zajednici od 12 članica, jedna zemlja može da blokira svaku odluku. Rezulat: EU je skoro paralisana, nije uspela da donese novi ustav ni iz dva pokušaja, izmedju ostalog ni da potpiše trgovinski ugovor sa Srbijom kako bi evropezovala Balkan...i - što bi moglo da bude mnogo dramatičnije – ne uspeva da usvoji zajedničku evropsku strategiju u uslovima teške finansijske krize kojoj se ne nazire ishod.

Ironično i udvorički o Sarkoziju
"Nikola Sarkozi je dobar prodavac", izveštava ironično ženevski dnevnik Le Temps, "Ako bi se njemu verovalo, samit koji je u subotu okupio u Parizu četiri evropske zemlje članice G8 – predstavlja potpuni uspeh ". Iza "uspešne" fasade, medjutim, krije se nejedinstvo zemalja EU – izveštava isti švajcarski dnevnik. U kontekstu finansijske krize, švajcarski dnevnik na nemačkom jeziku “Neue Züccher Zeitung” (NZZ) http://www.nzz.ch/ takodje takodje skreće pažnju na ličnu ulogu i ambicije Nikole Sarkozija, predsednika Francuske, trenutno predsedavajuće zemlje EU. “Za Sarkozija je finansijska kriza lični izazov”, piše NZZ.

"Pariski dnevnik "Frans soar" http://www.francesoir.fr/ izveštava o ovoj temi pod naslovom koji će se sigurno dopasti organizatoru "mini-samita" u Parizu – francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju. "G-4: demonstracija evropskog jedinstva". Sadržaj teksta je, medjutim, suprotan: list izveštava da su predlozi četvorice evropskih lidera naišli na različite reakcije ostalih članica Evropske Unije od kojih su mnoge nezadovoljne što nisu pozvane u Pariz.
Ipak nejedinstvo u EU

Španski konzervativni dnevnik ABC http://www.abc.es/ žali što su se u Parizu okupila samo četvorica da raspravljaju o pitanjima koja se tiču svih 27 članica EU. U svakom slučaju, sve odluke u EU moraju da se donesu jednoglasno pa će na sastanku šefova diplomatije polovinom oktobra zaključak iz Pariza o "koordiniranom delovanju" biti u središtu pažnje.

Londonski Times ilustruje evropsko nejedinstvo navodeći da je Nemačka ljuta jer je Irska, bez konsultovanja sa ostalim članicama EU, odlučila da garantuje uloge pojedinaca i preduzeća u bankama. Evropljani su takodje razjedinjeni kada je u pitanju podrška bankama iz zajedničkog fonda. Italija se zalaže za stvaranje ovakvog fonda ali Nemačka i Velika Britanija nisu oduševljene ovom idejom.

Španski "El Mundo" http://www.elmundo.es/ ocenjuje da zaključak pariskog mini-samita predstavlja "prekasan i nejedinstven odgovor Evrope u krizi".

“El Pais” http://www.elpais.com/global/ , španski dnevnik levog centra, izveštava da je Evropa odbila da donese zajednički spasilački plan. “Evropska Unija nema potrebne institucije da bi se suprotstavila krizi kao što je to slučaj sa SAD. Finansijska kriza izgleda dublja u SAD, ali u EU mnogo manja kriza može da izazive katastrofalne posledice jer ne postoji ni potreban sistem insitucija, ni politička volja", zaključuje "El Pais".

Italijanski dnevnik levog centra "La Repubblica" http://www.repubblica.it/index.html

ističe da su na samitu bili podudarni stavovi Berluskonija i Sarkozija o stvaranju zajedničkog evropskog fonda, ali da je "bitka unapred bila izgubljena jer su se Angela Merkel i Gordon Braun suprotstavili". Redak primer optimizma predstavlja itlaijanski ekonomski list "Il Sole – 24" http://www.ilsole24ore.com/ koji tvrdi da je "Evropa dobro odgovorila Americi" i da je rezultat pariskog samita "prevazišao sva očekivanja".

Nemački "Frankfurter Algemajne Cajtung" http://www.faz.net/s/homepage.html piše o "domino efektu" finansijske krize koja je krenula iz SAD i ironično govori o "pojasu za spasavanje" nemačke vlade bankama u panici. Vlada je dala državne garancije za sve štedne račune popjedinaca koji iznose ukupno oko 570 milijardi evra. Takodje, ubrizgala je 15 milijardi dodatnog kredita banci "Hypo Real Estate" koja je na ivici bankrota i koja prema poslednjim vestima ne uspeva da se spase uprkos ovoj državnoj pomoći. Uvodničar lista podržava vladine mere ali naglašava: spasavanje banaka ne znači spasavanje banakara – oni bi trebalo da plate za svoje greške.

Iako poštedjen krize u američkim razmerama, ostatak finansijskog sveta na planeti je uznemiren. U Aziji, zemlje članice Aseana kao što su Kina, Japan i Južna Koreja razmatraju mogućnost stvaranja ovakvog zajedničkog regionalnog fonda, ali će i u ovom delu sveta pregovori biti teški – izveštava južno korejanski Chosun Ilbo u izdanju na engleskom.

Fleš:

Biblijski maraton u Rimu: Tokom sedam dana u Rimu će se smenjivati 1200 vernika koji će javno čitati Bibliju. Znak za start ovog “biblijskog maratona” dat je juče u nedelju u Rimu - Corriere.

Bagdad muzej čeka otvaranje: Uprkos razaranjima iz zalivskog rata 2003, bagdadski muzej poseduje ogromnu kulturnu ostavštinu i blaga iz mesopotamske kulture, ali se vlasti ne usudjuju da ga ponovo otvore “iz bezbednosnih razloga” - Mail & Guardian.

Trgovina robljem u Keniji: Svake godine oko 20 hiljada Kenijaca padne u ruke trgovcima belim robljem - pokazalo je istraživanje kenijskog dnevnog lista Daily Nation.

Profesori prodaju pomfrit u Kamerunu: Nastavno osoblje u Kamerunu tako je loše plaćeno da se mnogi učitelji i profesori prihvataju dopunskih zanimanja pa posle predavanja, na primer, prodaju pomfrit – piše tamošnji dnevnik Daily Nation.

Olimpijsko “čišćenje” u Sočiju – Zbog priprema zimskih Olimpijskih igara 2014. godine stanovnici Sočija, udaljenog 45 km od Crnog mora, zamoljeni su da ustupe mesto budućem olimpijskom selu The Moscow Times

Poljaci napuštaju Irak: Poljski vojnici i zvanično su završili svoju misiju u ratu u Iraku. Oko 900 pripadnika poljskih vojnih snaga napustiće Irak do kraja meseca. Poljska armija učestvovala je u ratu u Iraku od početka američke intervencije u martu 2003. godine. Bilans: poginuo je 21 vojnik, a 70 ranjeno. Ukupno je u iračkom ratu učestvivalo 15 hiljada vojnika. http://wyborcza.pl/0,0.html