Kriza na finansijskim tržištima širom sveta i dalje je tema broj jedan u svim stranim medijima: Llojds TSB preuzima HBOS, jednu od najvećih hipotekarnih banaka Velike Britanije; ruske berze od juče su zatvorene zbog drastičnog pada vrednosti indeksa ove nedelje; Holanđani pišu o stvaranju novog socijalizma, a Amerikanci o novoj ulozi Federalnih rezervi.

145.000 zaposlenih pod znakom pitanja

Llojds TSB, jedna od vodećih finansijskih institucija sa sedištem u Londonu, pristala je na 12,2 milijarde funti vredno preuzimanje HBOS, holding kompanije Banke Škotske. Dogovorom bi trebalo da bude stvoren novi bankarski gigant sa otprilike trećinom hipotekarnog i kreditnog tržišta. Na čelu će se nalaziti, prenosi Independent, trenutni predsedavajući i izvršni direktor Llojds TSB grupe. Predsedavajući HBOS, Denis Stivenson, rekao je: "Ovo je dobra transakcija za HBOS i njene akcionare".

Analitičari su, međutim, procenili da bi transakcijom moglo da bude ugroženo 40.000 poslova, iliti 145.000 zaposlenih na tim radnim mestima. HBOS, navodi Independent, broji 75.000 radnika, dok ostatak radi pri Llojds TSB. U ugovoru se navodi da bi znatan deo troškova trebalo da bude smanjen. Preuzimanje HBOS od strane Llojds TSB rezultiralo bi, navodi se, u "sinergiji troškova" u iznosu od milijardu funti do 2011. godine, što predstavlja 10% kombinovanih troškova. Dalje, trebalo bi da dođe do "eliminacije dupliranih odseka", kao i do "spajanja funkcija na samom vrhu".

Dogovor je sklopljen, podsećaju britanske novine, nakon ovonedeljne navale na akcije HBOS grupe čija je cena pala za čak 70%.

Ruske berze zatvorene

Moskovske berze i jutros su bile zatvorena, nakon što je zbog naglog pada vrednosti indeksa trgovina na tržištu akcija i obveznica juče bila prekinuta, prenose holandske novine Folkskrant. Jedan od zvaničnika sa RTS, jedne od najvećih moskovskih berza, saopštio je da još uvek nije stiglo odobrenje od nadležnih finansijskih organa da trgovina ponovo bude pokrenuta.

Ruske berze, navode holandske novine, doživele su ove nedelje najveći pad vrednosti indeksa još od finansijske krize 1998. godine. Činjenica je da su finansijska tržišta širom sveta zahvaćena globalnom kreditnom krizom, kao i situacijom u kojoj se ovog ponedeljka našao Leman Braders, ali, prema svemu sudeći, trenutno je najteže u Rusiji.

Pored pomenutih poteškoća, ruska tržišta zahvaćena su i padom cene nafte zabeleženim tokom prethodnih par dana, kao i gruzijskom krizom.

Zbog manjka likvidnosti ruski ministar finansija najavio je juče da će posredstvom izvesnog broja državnih banaka nekih 44 milijardi dolara u skorije vreme biti ubrizgano u tržište novca, prenosi Folkskrant.

Novi socijalizam

Iste novine prenose u tekstu pod zvučnim naslovom "Implozija kapitalizma" činjenicu da su, prema svemu sudeći, jedino vlade u stanju da spasu ugrožene finansijske institucije. U tom slučaju treba se zapitati nad mogućnošću stvaranja novog socijalizma.

Da li spašavanje osiguravajuće korporacije AIG najavljuje kraj američkog kapitalističkog sistema? Ovo pitanje postavio je juče na svom blogu profesor Vilem Bauter, a nakon što su Federalne rezerve injekcijom od 85 milijardi dolara spasile AIG od propasti, koju, opet, nije uspeo da izbegne Leman Braders. "Da li sanjam", zapitao se Bauter nakon što je čuo za potez koji su povukle Federalne rezerve. "Vau, ove je neverovatno", glasi skroman komentar čuvenog ekonomskog kolumniste Pola Krugmana. A nakon vesti o preuzimanju HBOS banke profesor Arnaud Bout prokomentarisao je: "Šta? Zar najveća hipotekarna banka Velike Britanije? Možemo reći da je kriza sada veoma blizu".

Operacija spašavanja AIG predstavlja jedinstven slučaj u Sjedinjenim državama. Novčanom injekcijom vlada se, zapravo, odlučila da nacionalizuje pomenutu instituciju, što za samu Bušovu administraciju predstavlja korak dalje. Na samom početku kreditne krize, u jesen 2007. godine, izbor Federalnih rezervi pao je na smanjenje kamatnih stopa i jeftinu pozajmicu novca. Nakon što se to ispostavilo nedovoljnim, proleća ove godine vlada je, uz određene državne garancije, posredovala u preuzimanju Ber Sternsa. Spašavanjem hipotekarnih banaka Feni Me i Fredi Mek vlada je ta koja je pre deset dana postala njihov vlasnik. Ipak, upozorili su vladini zvaničnici, takvi potezi biće izbegavani u budućnosti, što upravo predstavlja glavni razlok prepuštanja Leman Bradersa njihovoj sudbini.

Kada je AIG u pitanju, američke vlasti smatrale su svojom obavezom pružanje pomoći ugroženoj osiguravajućoj instituciji. Državna intervencija dovela je međutim, prenosi Folkskrant, do ogromnih implikacija. Ukoliko vlada pruži pomoć izvesnim bankama i osiguravajućim institucijama koje se suočavaju sa ozbiljnim problemima, da li će one ikada naučiti da preuzmu odgovornost na sebe, a samim tim i da u budućnosti budu obazrivije? Pomoć koja se danas pruža ugroženim institucijama mogla bi u budućnosti da izazove nove, verovatno još veće probleme. "U pitanju je igra u kojoj jedni dobijaju, dok poreski obveznici gube", piše kolumnista Pol Krugman.

"Nije li zato pametnije da se finansijski svet većim delom nacionalizuje", pita se Bauter. "U pitanju je izrazito skup proces, ali ukoliko su rizici od nestabilnosti toliko veliki, zar to nije cena koju bi trebalo svi da platimo?"

Krugman i Bout ne bi išli toliko daleko, ali slažu se u pogledu uvođenja drastičnih mera. Bauter, opet, sa svoje strane, smatra nagli uliv socijalizma u finansijski sistem neizbežnim, prenose holandske novine.

Investitor poslednjeg utočišta – nova uloga Federalnih rezervi

Moćne Federalne rezerve izgleda da su dosegle svoje granice, prenosi Njujork tajms, kako u pogledu obima problema koje je upitana da reši, tako i u pogledu svojih finansijskih moći.

Centralna banka Sjedinjenih država transformisala se tako preko noći u Fed Inc. preuzevši AIG, a nakon što je već ubrizgala na stotine milijardi dolara kako bi pomogla "obolelim" finansijskim institucijama. Umesto da se ograniči na sprovođene odgovarajuće monetarne politike, Federalne rezerve sada brinu brigu osiguravajućih konglomerata, investicionih banaka, pa čak i menadžera hedž fondova.

"U pitanju je jedinstven slučaj. Fed nikada ranije nisu postupile na sličan način", rekao je Alan Melcer, profesor ekonomskih nauka sa Karnedži-Melon Univerziteta i autor poveće istorije Federalnih rezervi. "Fed su oduvek zastupale stav tipa 'to se nas ne tiče'. Nikada se do sada nije postavila kao 'agencija za sve potrebe'."

Federalne rezerve su često bile nazivane poslednjim utočištem - institucijom koja će pozajmiti novac kada sve druge opcije padnu u vodu. Međutim, sticanjem 80% AIG u zamenu za pozajmicu od 85 milijardi dolara, kao i posedovanjem 29 milijardi dolara u hartijama od vrednost koje su nekada pripadale Ber Sternsu, Federalne rezerve su sada postale i investitor poslednjeg utočišta, prenosi Njujork tajms.

Sve to moglo bi Centralnu banku Sjedinjenih država da dovede u izrazito komplikovanu i kontradiktornu poziciju. Fed će sada biti odgovorne kako za stabilizaciju finansijskog sistema, tako i za minimalizovanje iznosa koji će poreski obveznici morati da plate. Te odgovornosti će najverovatnije dovesti do konflikta, još većeg od tradicionalne tenzije koja postoji između dvostrukog mandata Federalnih rezervi - održavanje niske inflacije i promocija potpunog zaposlenja.