"U izuzetnoj situaciji primenjuju se izuzetne mere". Ovako ekonomski španski dnevnik Expansion sažima mere koje danas najavljuje Evropska Komisija kao plan oporavka ekonomije EU. Francuski Les Echos otkriva uoči zvaničnog predstavljanja plana da će 1 odsto ukupnog društvenog dohotka EU, što znači 130 milijardi evra biti namenjeno dvogodišnjem sprovodjenju plana. Ključna ideja je podsticaj potrošnje. Komisija zato, izmedju ostalog predlaže, smanjivanje poreza kao i mere za oporavak gradjevinskog i automobilskog sektora.

Ove mere svakako će smanjiti priliv novca u državne budžete, čiji će se deficit u većini slučajeva povećati. Većina će preći granicu državnog deficita od 3 odsto društvenog dohotka. Ugovor iz Mastrihta postavio je ovu granicu deficita kao crvenu liniju za države članice EU i slučaju premašivanja predvideo primenu “posebnih mera”. Ova odredba ugovora iz Matsrihta mogla bi da bude suspendovana tokom dve godine, koliko će trajati primena plana za obnovu ekonomije.

Države EU usaglašavaće medjusobno sve mere koje preduzimaju ali neće biti ni zajedničke akcije ni zajedničkog posebnog investicionog fonda kako je to predlagao predsednik Sarkozi. Nemačka je odbila ideju o ulaganju novca u zajedničku spasilačku kasu, bojeći se da na taj način ne plaća dugove i ekonomske probleme drugih zemalja. Kancelarka Merkel uporno je odbijala francuski predlog tim pre što 10 odsto ukupnog redovnog budžeta potiče upravo iz Nemačke. Da se ipak ne bi stekao utisak o neslozi izmedju Berlina i Pariza, francuski predsednik Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel objavljuju u francuskom dnevniku Le Figaro zajednički tekst pod naslovom "Ne možemo da čekamo". Oni se zalažu za “brzu i efikasnu intervenciju”. Merkelova nije ponovila ono što je izjavila prethodnog dana - da brza akcija ne sme da znači brzopletost.

Britanski The Financial Times prenosi da mere koje će Brisel danas najaviti kod stručnjaka izazivaju sumnje. Pitanje je da li će one biti dovoljno efikasne.

Italija je zabrinuta zbog krize koju najavljuju sve medjunarodne ekonomske institucije - nezaposlenost je dostigla 8 odsto, a društevni dohodak opao, piše milanski Il Corriere della sera. Premijer Berluskoni namerava da otvori velika gradilišta kako bi pokrenuo ekonomiju i za to namerava da odvoji 16,6 milijardi evra. Za “fantazmagorični” most nad moreuzom u Mesini otišlo bi šest milijardi evra iz ovog budžeta, piše milanski dnevnik.

Isti list prenosi da publicista i pisac Alberto Saviano, koji je morao da napusti Italiju posle objavljivanja svoje knjige o mafiji i koji živi na tajnom mestu sa obezbedjenjem kao Salman Ruždi, neće postati počasni gradjanin svog rodnog gradića Bućinasko u Lombardiji. Iako su poslanici partije Zelenih predložili da Saviano bude počasni gradjanin zbog svog izuzetnog doprinosa otlrivanju istine - gradska uprava to nije prihvatila. Pripadnici Berluskonijeve stranke bili su protiv, što bi valjda trebalo da znači da je sve bilo po demokratskoj proceduri u ovoj regionu za koji se smatra da je čvrsto u mafijaškim rukama.

La Repubblica otvara bolnu temu za italijansku levicu. Osnivač italijanske levice Antonio Gramši uoči svoje smrti 1937. godine preobratio se se u katoličanstvo. “Čak i ako je tako to ništa ne menja. Problem je što nema dokaza da se to stvarno dogodilo”, prokomentarisao je direktor Instituta Gramši.

Venecuelanski dnevnik Tal Cual objavljuje tekst "Exagerado abrazo con rusos" Demetria Boersnera, bivšeg ambasadora i univerzitetskog profesora koji ocenjuje da se Rusija i Venecuela "preterano približavaju". Po njemu, vlada je spremna da potroši milijarde dolara za kupovinu ruskog oružja. Rusi naravno nemaju razloga da propuštaju priliku. Po profesoru, Venecuzela je za Ruse ono što je Amerikancima Gruzija, a predsednik Čavez je simetričan Sakašviliju.

Dnevnik Haaretz iz Tel Aviva otkriva da je izraelska vojska u neprilici jer treba da objasni zasto su njeni pripadnici ubijali Palestince koje su mogli samo da uhapse.

The Nation kao i svi svetski mediji izveštava o haosu u Tajlandu gde su pripadnici levičarskog Narodnog saveza za demokratiju u žutim majicama koje znače lojalnost kraljublokirali aerodrom u kome se nalazi privremena kancelarija premijera. Demonstranti traže pad vlade koju smatraju korumpiranom. Stotine zapadnih turista nalaze se u čekaonici aerodromske zgrade nadajući se da će konačno moći da se izbave i vrate se kućama.

Švajcarski Le Temps piše o Holandjaninu koji je odlučio da reaguje na vesti o smanjenoj moći spermatozoida kod evropskih muškaraca zbog sve većeg hemijskog zagadjenja. Prosto: otišao je u više agencija za veštačku oplodnju i dao svoju spermu. Rezultat: 46 već rodjene dece u Evropi i još deset koji su "na putu”.