Danas i sutra u Briselu se održava samit Evropske Unije. Na dnevnom redu ovoga puta neće biti hronično prisutne Srbije i Balkana. U središtu pažnje naravno - finansijska kriza za koju evropski lideri u euforiji forsiranog optimizma tvrde da su je izbegli zahvaljujući svojoj slozi i sposobnosti da reše teškoće. U komentaru toliko pohvalnom da može da se poredi sa severnokorejskim pohvalama velikom i večnom vodji, pariski dnevnik desnog centra Le Figaro opisuje predsednika Nikolu Sarkozija ni manje ni više nego kao spasioca. Zahvaljujući njegovom aktivizmu EU se uspešno uhvatila u koštac sa Rusijom i krizom u Gruziji, a sada evo i sa finansijskom krizom iz koje Francuska, kao predsedavajuća zemlja, izvodi Evropu "ujedinjeniju nego ikada". Komentator propušta da se seti da su takozvano rešenje za ekonomsku krizu dogovorili lideri Velike Britanije i 15 zemalja čija je moneta evro. U Briselu će danas lideri istočnoevropskih zemalja morati da postave pitanje zašto oni nigde nisu bili pozvani - Evropa u krizi kao da se smanjila na petnaestoricu iz evrozone. Osim toga postaviće se hitno pitanje ponovnog izglasavanja evropskog ustava tj Lisabonskog ugovora koje su Irci već odbili na referndumu. Ideja je i dalje da se ponovo organizuje referendum kako bi Irci ovoga puta dali "pravi" odgovor. Irci su na isti način išli na popravni i kada je izglasavan ugovor iz Nice pre desetak godina. I položili su.

Figaro ipak donosi i izveštaj pod naslovom "Kriza nije iza nas". To su reči trezvenog francuskog premijera Fransoa Fijona koji očigledno nema medijskog savetnika pa bez forsiranog optimizma najavljuje zastoj ekonomskog rasta sledeće dve godine, povećanje nezaposlenosti i državni deficit. Očekuje se bar oko 46 hiljada novih imena na listi zavoda za zapošljavanje u toku 2009-2010. godine. List izveštava da su banke pohvalile plan države da odvoji 360 milijardi evra za spašavanje banaka. Banke u krizi dobijale bi iz ovog budžeta državnu garanciju za koju bi plaćale posebnu cenu. Sve francuske banke su do sada izjavile da su "dobrog zdravlja" i da im ovakav državni lek za sada ne treba.

Da je kriza prešla s reči na delo i da je samo reči ne mogu rešiti govori i podatak da su azijska tržišta u padu uprkos svim merama i namerama. Vrednosti i najsolidnijih preduzeća su pale, SAD su u recesiji - kako je rekla jedna službenica američke Centralne banke.

U SAD, otadžbini liberalizma, federalna američka država ući će sa svojim kapitalom u vlasništvo banaka medju kojima Citigroup et Goldman Sachs. Financial Times ističe da je ova spasilačka mera od 250 milijardi dolara znatno veća od sume sa kojom britanska država ulazi u nacionalizaciju svojih banaka. List zaključuje da nije baš izvesno da će poreske platiše platiše imati razumevanja za autora plana, sekretara državnog trezora Hanka Paulsona. Da bi ih ubedio, moraće da dokaže da država korisno ulaže novac. U tom kontekstu New York Times se pribojava da država u stvari igra ulogu prostog investitora koji nema nikakvog uticaja na način na koji banke funkcionišu. Kako ističe Washington Post "ta vladina rekapitalizacija podrazumeva nalaženje ravnoteže izmedju izmedju interesa banaka i njihovih akcionara, poreskih plastiša (kao investitora) i opšteg interesa".

Američki brokeri berze na Menhetnu ovih dana su prolazili kroz košmar. Dva američka blogera Ješ Hemerly i Chris Riebschlager odlučili su da zabeleže šta se dogadjalo. "Sad Guys on Trading Floors" prikazuje "face" koje su "slagali” brokeri kada su loše vesti sa berze sustizale jedna drugu.

Posledica krize: stezanje kaiša na sve strane. U Bitaniji medju prvima na redu je ministarstvo pravosudja. Kako piše londonski Times koji se dokopao poverljivih vladinih dokumenata, u toku sledeće dve godine jedna desetina radnih mesta biće zatvorena kako bi se uštedelo 1,1 milijarda evra.

Times takodje izveštava da je Vinston Čerčil platio generalu Franku milione dolara kako bi sprečio Španiju da udje u rat na strani Hitlera.

Bangkok Post izveštava da je Tajland na ivici rata sa Kambodžom i da je rasporedio trupe u graničnoj zoni oko hindu hrama Preah Vihear oko kojeg se dve zemlje decenijama spore. Time je Tajland odgovorio na ultimatum kambodžanskog premijera Hun Sena koji je zapretio “ratom velikih razmera” ukoliko se Tajlandjani ne povuku.

Turski Zaman piše da se ministar pravosudja Mehmet Ali Sahin javno izvinio zbog smrti levičarskog aktiviste Englina Cebera koji je podlegao povredama od mučenja zadobijenim u zatvoru. Sahin je rekao da je 19 čuvara suspendovano. Udruženja za ljudska prava pozdravile su ministrov gest koji u Turskoj nije ni uobičajen ni očekivan.

Na predlog Severne Lige, ksenofobne partije koja učestvuje u italijanskoj vladinoj koaliciji, parlament u Rimu usvojio je zakon koji legalizuje osnivanje razreda za strance u italijanskim školama. Opozicija kritikuje ovaj zakon kao segregacionistički, a vlada se brani da je reč o meri koja će olakšati integraciju dece koja ne znaju dobro italijanski. Zakon je izglasan sa malom razlikom 265 poslanika je glasalo za, a 246 protiv – izveštava Corriere della Sera.