Fantastična završnica Vimbldona. Sarkozi loše vodi predsedavanje Francuske Evropskom unijom. Penzioni fondovi profitiraju od poskupljenja nafte.

Nadal - novi kralj

Svi događaji od početka Vimbldona bili su samo uvod za ovaj meč. Bilo je, naravno, tu i drugih zanimljivosti - porazi najbolje rangiranih teniserki, pobeda Venus Vilijams u ženskoj konkurenciji kojom je potvrdila da je najbolja igračica na travi, kao i uspon Laure Robson, nove zvezde britanskog tenisa, u juniorskoj kategoriji. Ali, većina nas je čekala ovaj momenat - meč između dva najbolja tenisera današnjice.

Rafael Nadal je pobedio branioca titule Rodžera Federera sa 3:2 u setovima (6-4, 6-4, 6-7, 6-7, 9-7) u najdužem finalu u istoriji Vimbldona, koje je trajalo 4 sata i 46 minuta. Independent jučerašnji meč naziva najboljim ikad odigranim.

Federer se nadao da će osvojiti rekordnu šestu titulu na Vimbldonu, i to sa jakim razlogom - šest godina Švajcarac nije izgubio meč na travi. Snove mu je srušio Nadal, drugi nosilac, koji je postao prvi Španac koji je osvojio titulu na Vimbldonu još od 1966. godine.

Federer je pretrpeo bolan poraz, ali je u izjavi posle finala naveo da je ponosan što je igrao u takvom meču: "Nije na meni da odredim da li je ovo najbolji meč ikad odigran na Vimbldonu ili ikad. To mogu da urade oni koji su gledali meč i čiji je to posao, ali ja mogu da kažem da sam ponosan što sam igrao u ovom finalu i što je Rafa igrao tako dobro".

Meč je dva puta bio prekidan zbog pljuskova. Tokom većeg dela izgledalo je kao da je linija koja razdvaja sport od duboke ljudske drame pređena pošto se Federer povratio iz nečeg što bi se najbliže moglo opisati kao kriza samopouzdanja. Na trenutke, čovek koji je dominirao "belim sportom" u poslednjih pet godina izgledao je kao u agoniji. Njegova neodlučnost i izbor udaraca kao da su beznadežno pomutili svo njegovo imeće, pa je mlađi protivnik samouvereno poveo sa dva seta.

Izgledalo je tada da je Federerova era gotova, ali se onda desilo nešto magično, navodi Independent. Federer je počeo da igra kao da mu je jučerašnje finale najvažnije u karijeri. Najuzbudljiviji momenat usledio je kada je višestruki pobednik Vimbldona uspeo da spase meč loptu u taj-brejku četvrtog seta. To je uradio bekhend udarcem uz samu liniju za koji neki ljubitelji tenisa smatraju da će biti večno upamćen u analima ove igre.

I pored fantastične Federerove borbe juče, ne treba zaboraviti svu težinu Nadalovog poduhvata. Prošlog meseca osvojio je Rolan Garos, lako pobedivši Federera u tri seta. To je bilo i očekivano s obzirom da je "kralj šljake", ali je sinoć pobedio Federera na njegovom terenu . travi. "Jako sam ponosan, igrao sam protiv najboljeg tenisera u istoriji i pobedio sam ga. Meč koji smo odigrali je neverovatan i čestitam mu zbog toga", velikodušno je izjavio brilijantni mladi teniser koji je iscrpeo Federera do njegovih krajnih granica.

"Kvariša" Sarkozi

Mesecima su političari i zvaničnici iz Francuske obećavali da će predsedavanje njihove zemlje Evropskom unijom biti obeleženo upornošću i skromnošću. Ipak, izgleda da je neko zaboravio da predsednika Sarkozija podseti na drugi deo obećanja, navodi se u uredničkom komentaru današnjeg Fajnanšel tajmsa.

Sarkozi je kao predsednik Evropskog saveta vrlo brzo razočarao. Ovu funkciju je preuzeo nedavno, 1. jula, ali je već u ranoj fazi pokazao da nije dorastao standardima koje ostale članice očekuju da "vođa" Evropske unije ispuni. Umesto neutralnog stava neophodnog za vršenje ove funkcije, Sarkozi je francusko predsedavanje započeo napadima na Evropsku komisiju i Evropsku centralnu banku, navodeći ove organe kao glavne krivce za izloženost građana Evropske unije ćudima globalizacije.

Fajnanšel tajms navodi da otvorenim govorom o problemima koje se drugi lideri ne usuđuju da pokrenu Sarkozi želi da "povrati političku supstancu u sistem Evropske unije kojim dominiraju bezlične birokrate". Sarkozi je kritikovao Pitera Mandelsona, evropskog komesara za trgovinu, zbog sporazuma koji će, kako tvrdi francuski predsednik, Evropsku uniju koštati 100.000 radnih mesta i dovesti do opadanja poljoprivredne proizvodnje za 20 odsto. Potom se obrušio i na Evropsku centralnu banku zbog povećanja kamatne stope, navodeći da je ovom merom smanjenje inflacije postavljeno kao važniji cilj od ekonomskog rasta.

Bez obzira na validnost Sarkozijevih argumenata - a oni su više nego problematični - nije posao predsednika Evropskog saveta da "pljuje" po institucijama Evropske unije, smatra urednik britanskog lista. Sarkoziju treba odati priznanje za pokušaj da normalizuje položaj Francuske u Evropi, napuštajući de Golove iluzije o veličini i izbegavajući federalističku retoriku o stvaranju političke unije. On je pragmatičan čovek koji želi da pokrene Evropu, ali mu "šepurenje" neće puno pomoći u ostvarenju tog cilja.

Odličan finansijski rezultat penzionih fondova u Sjedinjenim državama.

Ne profitiraju samo proizvođači nafte i multinacionalne kompanije od sve skuplje nafte koja prazni novčanike potrošača širom sveta. Rast cene "crnog zlata" koristi i penzionim fondovima na koje milioni Amerikanaca računaju po odlasku u penziju, piše današnji Vašington post.

Fond zaposlenih u javnim službama Kalifornije, najveći penzioni fond na svetu, investirao je 1,1 milijardu u naftu i druge proizvode na robnim tržištima početkom prošle godine i od tada zabeležio rast od čak 68 odsto. I ostali penzioni fondovi žele deo naftnog kolača, ali ulažu i u retke metale, kukuruz i uranijum, robu koja takođe postiže rekordne cene na tržištu.

Ovi fondovi su deo plimskog talasa investicionih dolara koji je preplavio robna tržišta širom sveta i, kako tvrde kritičari, doprineo skoku cena. Investitori, poput penzionih fondova i špekulanata sa Vol strita, značajno su povećali svoja ulaganja na robnim tržištima od 2003. godine, sa 13 na 260 milijardi dolara, vršeći ogroman pritisak na njih. Oni trguju finansijskim derivatima, posebno fjučersima, koji određuju cenu dobara u budućnosti.

Decenijama su penzioni fondovi izbegavali ovakve investicije pošto su one smatrane osetljivim i rizičnim i pretežno su se oslanjali na akcije i obveznice kao glavni deo svog portfolija. Situacija se promenila posle kraha na tržištu akcija 2001. godine, posle čega su menadžeri shvatili da je neophodno da diverzifikuju svoje portfolije i tako smanje rizik u slučaju izbijanja nove krize.