Udarna tema svih današnjih londonskih listova su pravi zemljotres na američkom finansijskom tržištu i njegove globalne posledice.

Drama bez presedana

Fajnenšel tajms ističe da je drama kroz koju prolaze ugledne američke finansijske institucije bez presedana. Kriza bankarskog sistema samo delimično može da se poredi sa Velikom depresijom iz tridesetih godina prošlog veka, kada je Ameriku pogodio talas za talasom panike koja je uništila male institucije podložne uticajima tržišnih sila. Sadašnja kriza leži, međutim, u samom srcu finansijskog sistema. A rizik je dvostruk - da vlasti preduzmu neadekvatnu akciju ili da, pak, preduzmu akciju koja ima negativne dugoročne posledice. Procenjivanje tih rizika je proces u kojem istorija ne može da ponudi ama baš nikakvu konkretnu lekciju.

Pored toga, napominje Fajnenšel tajms, danas je situacija bitno drugačija od one iz polovine sedamdesetih i ranih devedesetih godina 20. veka, kada su glavni pokretači finansijskih tržišta - pohlepa i strah - izazvali najveću krizu na tržištu kredita i nekretnina u istoriji. Naime, finansijski debalans u svetu je tako velik da je globalna priveda izuzetno ranjiva, pa bi svaki poremećaj u finansiranju američkog deficita od oko 5 odsto bruto nacionalnog dohotka mogao da izazove veliki pad globalnog privrednog rasta, naglašava list.

Finansije i kapitalizam

Tajms povodom krize bankarskog sistema koja je, kako napominje, zahvatila čitav svet, razmatra odnos između burnih događaja u finansijskom sektoru i kapitalizma. Propast ugledne investicione banke Liman braders na paradoksalan način pokazuje da tržišni mehanizmi i dalje funkcionišu. Uz opasku da ovo verovatno nije najbolji trenutak da se to kaže, uvodničar lista konstatuje da su bankari možda rešenje, a ne uzrok, aktuelne turbulencije.

Propast te banke je bolna i zabrinjavajuća, ali to što se s njom dogodilo je prava suprotnost katastrofi. Tržište se uvek pobrine da oni koji prave greške za njih na kraju i plate. To je možda okrutno, ali na taj način kapitalizam funkcioniše.

Zbog toga, tvrdi autor redakcijskog komentara u Tajmsu, jedina stvar koja sada nije potrebna jeste da vlada u svemu tome interveniše.

Krivci će proći nekažnjeno

Gardijan se bavi istim pitanjem ali zauzima potpuno suprotan stav.

Ko su ti ljudi koji su obećavali da više neće biti ekonomskih kriza i koji su se predstavljali kao gospodari svemira i gde su oni sada, pitanje je koje postavlja komentator Gardijana. Da su greške zbog kojih su propala finansijska tržišta u svetu počinili političari i da su one dovele do ratova, ti političari bi sada visili. Za svoje greške bi odgovarali i generali i sudije i hirurzi. No, ljudi koji su odgovorni za naše finansije jednostavno mogu da se izgube i da im se zametne svaki trag. Oni neće odgovarati pred Haškim sudom.

A vlade u Britaniji i Americi istovremeno nacionalizuju banke i troše novac poreskih obveznika kapom i šakom, piše Gardijan.

Posle Iraka - Avganistan

Indipendent jedan od svojih uredničkih komentara posvećuje novom zadatku američkog generala Petreusa - borbi protiv talibana u Avganistanu.

Dosadašnji komandant američkih snaga u Iraku uvek je bio skroman u pogledu svojih uspeha i, za razliku od predsednika Buša, odbijao je da u Iraku proglasi pobedu. Pitanje je, međutim, da li će značajne stvari koje je tokom godinu i po dana postigao u Iraku moći da ponovi i u Avganistanu.

Više od četiri hiljade američkih vojnika ove zime biće prebačeno u Avganistan, što je i dalje vrlo malo s obzirom na to da američki komandanti ističu da im je neophodno dodatnih 40 do 60 hiljada vojnika kako bi porazili talibane. Generalu Petreusu zato neće biti nimalo lako da dobije konačnu bitku u zemlji koja je u svojoj istoriji, kako navodi Indipendent, imala iskustava sa bezbroj osvajača.

Trgovina oružjem

Gardijan prenosi izveštaj Amnesti internešenela u kojem se upozorava da u Irak ulaze ogromne količine oružja iz Sjedinjenih Država i Britanije koje nisu efikasne u praćenju u čije ruke ono dospeva, iako su sve strane u tamošnjem sukobu odgovorne za kršenje ljudskih prava. Tako je, na primer, iz Bosne u Irak isporučeno gotovo 64 hiljada Kalašnjikova.

U izveštaju posvećenom globalnoj trgovini oružjem između ostalog se napominje i da Kina, Rusija, Ukrajina i Srbija šalju velike isporuke oružja Burmi, uprkos činjenci da se u toj zemji, kako ističu UN, sistematski krše ljudska prava.

Potresi na svetskim finansijskim tržištima, kriza vlade u Ukrajini, konferencija EU o Romima, francuska akcija protiv pirata neke su od tema današnjih komentara u nemačkim listovima.

List Noje osnabriker cajtung povodom bankrotstva američke investicione banke Leman braders piše: "Posledica je bio potres, ali sićušan u poređenju sa potresom koji bi moglo da izazove bankrotstvo jedne od najvećih osiguravajućih kompanija u svetu American International Group, AIG. Skraćenica jedva da je poznata u Evropi, ali kompanija je svuda prisutna, te bi se i posledice bankrotstva svuda osetile. Prvo bi desetine hiljada ljudi ostale bez posla, a zatim bi žrtve uragana ostale bez obeštećenja, a svetski koncerni bez osiguranja od rizika. U krajnjem slučaju za neke to bi mogao biti i kraj. I nemački investitori mogli bi da otpišu milijarde dolara. Prema svemu sudeći AIG će opstati, ali će spasavanje biti senzacionalno skupo“.

Konačan slom "narandžaste koalicije"

Minhenski dnevnik Zidojče cajtung komentariše političku krizu u Ukrajini. "Konačan slom 'narandžaste koalicije' u Kijevu došao je u najgorem mogućem trenutku za Ukrajinu. Posle ruskog napada na Gruziju celo područje Crnog mora je u centru pažnje. Ukrajina bi mogla biti sledeća država čiju bi spoljnu politiku Moskva mogla da pokuša da kontroliše. A u Kijevu vlada politički haos, celo rukovodstvo zemlje je paralisano. Predsednik Viktor Juščenko i premijerka Julia Timoščenko, koji su se pre četiri godine još zajednički borili protiv sistema oligarhije, sada se međusobno blokiraju. Od toga koristi imaju samo one snage u Ukrajini koje nisu zainteresovane ni za približavanje Zapadu, ni za demokratizaciju zemlje“.

EU o Romima

O sastanku o Romima koji je EU organizovala u Briselu berlinski Tagescajtung izveštava: "Za Rome na istoku Evrope posle raspada Sovjetskog Saveza nije se pogoršala samo ekonomska situacija. Otkako su istočnoevropske zemlje ušle u EU porasla je seksualna zloubotreba romske dece, ona se eksploatišu i kao perači automobila, prosjaci, lopovi u organizovanim bandama. Evropi bez granica potrebni su zakoni protiv diskriminacije koji bi se primenjivali u svim članicama. Naravno, odavno postoje smernice EU protiv diskriminacije. Problem je u njihovom sprovođenju, a tu se Evropska komisija zadovoljava upozorenjima".

O istoj temi list Štutgarter nahrihten piše: "Veseo je život ciganski, glasi stih jedne pesmice. Stvarnost je, istina, drugačija od pesme. I dalje opstaje iskrivljena, rasistički obojena slika o najvećoj manjini na kontinentu kao izvoru kriminala. Samo uzgred se registruje da su siromaštvo, nezaposlenost, diskriminacija i neobrazovanost problem deset miliona Roma i Sinta i drugih grupa koje od proširenja 2004. žive u EU. Na sastanku u Briselu bar je skrenuta pažnja na tu senku na rubu našeg društva. A samo bolje obrazovanje može da spreči da se romska deca eksploatišu kao prosjaci i lopovi".

Pirati u 21. veku

Najzad, list Noje osnabriker cajtung piše o akciji spasavanja francuskih talaca iz ruku pirata. "Francuski predsednik Nikola Sarkozi nije državnik koji bi dozvolio da ga ucenjuju somalijski pirati. Njegovo naređenje da specijalci oslobode taoce trebalo bi da bude jasna poruka i vladi u Berlinu. Do sada je Nemačka plaćala ogromne sume otmičarima njenih građana – u Avganistanu, Iraku, ali i Somaliji. Sarkozi je sada najavio rat bar piratima na rogu Afrike. Pritom je misija mogla da se završi i neuspehom. Uprkos svim merama predostrožnosti postoji rizik po živote talaca. Međutim, pored zaštite žrtava mora postojati i spremnost da se onemoguće pirati. I krajnje je vreme da nemačka vlada odobri ratnoj mornarici da se angažuje na tome. Samo ove godine kod roga Afrike već je oteto tridesetak brodova“.