Strana štampa izveštava o povlačenju ruskih snaga iz Gruzije. Posle 16 godina napretka, britanska ekonomija zabeležila nulti rast. Poslodavci u Sjedinjenim državama razmatraju uvođenje fleksibilnog radnog vremena. Politička pobeda Kine.

Rusija ostaje pri svojim ciljevima

Dok Rusija povlači svoje oružane snage iz Gruzije, postaje očigledno da Moskva nema nameru da podrži vraćanje na stanje s početka avgusta, pre nego što je teritorijalni sukob zaostao iz perioda raspada Sovjetske imperije prerastao u međunarodnu krizu, navodi Njujork tajms.

Ruske snage se povlače na sever, ali su zadržale oružanu kontolu nad punktovima duž glavnog puta u Gruziji, nad vojnom bazom u Senakiju i crnomorskoj luci Poti. Ruski zvaničnici naveli su da će oko 500 vojnika, koje oni nazivaju mirovnjacima, ostati na položajima u blizini Južne Osetije i Abhazije.

Američki list dodaje da se Kremlj sprema da i formalno prizna nezavisnost dve enklave u Gruziji, Južne Osetije i Abhazije, možda već i sledeće nedelje. Ovi koraci ukazuju da uprkos povlačenju svojih snaga Rusija ima nameru da održi pritisak na Gruziju, bliskog saveznika Sjedinjenih država. Krajnji cilj je svrgavanje predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija i postavljanje prema Rusiji manje neprijateljski nastrojenog režima, smatra ovaj list.

Kremlj šalje poruku da ne žali zbog akcije u Gruziji, iako je konflikt u ovoj zemlji doveo do najoštrijeg sukoba između Moskve i Vašingtona još od kraja Hladnog rata. Besni zbog ekspanzije NATO saveza na prostor Istočne Evrope, Rusi veruju da su konačno uzvratili udarac.

Ipak, druge opasnosti prete Moskvi. Za sada je Zapad oklevao da oštro kazni Rusiju, njenim uklanjanjem iz G8, na primer. Američki list smatra da bi aktivni pokušaji svrgavanja Sakašvilija ili preuzimanja delova Gruzije mogli ugroziti ekonomski oporavak Rusije. Finansijsko tržište u Rusiji je nervozno, akcije padaju a kapital beži iz zemlje.

Njujork tajms podseća da se konflikt razbuktao 7. avgusta, kada je gruzijska vojska napala Činvali, glavni grad Južne Osetije. Ovaj maleni planinski region je bio izvan efektivne gruzijske kontrole posle kratkog rata s početka devedesetih godina. Sakašvilijeva akcija se pretvorila u katastrofu za Gruziju. Ruske kopnene, vazdušne i pomorske snage napale su gruzijsku vojsku, ne ograničavajući svoje akcije samo na Južnu Osetiju. Žestoka reakcija Moskve je za samo par dana skršila otpor gruzijskih snaga.

Kraj rasta dugog 16 godina

Statistički podaci iz drugog kvartala ove godine pokazuju da je period ekonomskog buma u Britaniji, koji je trajao 16 godina, zvanično završen, piše Independent. Posle niza godina napretka, u prethodnom kvartalu zabeležen je praktično nulti ekonomski rast. Mnogi ekonomisti veruju da recesija, koja je u Britaniji definisana kao dva uzastopna kvartala ekonomskog pada, nije daleko i da može nastupiti krajem godine.

Čitava generacija Britanaca koja je premlada da bi se sećala recesije sa početka devedesetih sada se suočava sa ovim za nju nepoznatim fenomenom – rastuća nezaposlenost i inflacija uz stagnaciju ekonomske aktivnosti. Inflacija, koja sada iznosi 5 odsto godišnje, poslednji put je bila na ovom nivou jula 1991. godine, na početku recesije. Slično je i sa stopom ekonomskog rasta, koja je poslednji put bila na ovako niskom nivou u drugom kvartalu 1992. godine, kada je Britanija izlazila iz recesije.

Tehnički, britanska ekonomija jeste porasla u periodu između aprila i juna ove godine, ali samo za 0,04 odsto, što je minorno. Potrošnja domaćinstva je opala za 0,1 odsto, a najteže su pogođeni građevinski i finansijski sektor. Snažan izvoz i pad uvoza sprečili su da ekonomski rast u Britaniji postane negativan. Sve upućuje da će stvari biti još gore pre nego što se situacija poboljša. Poverenje potrošača je na najnižem nivou od 1974. godine, a sitaucija na tržištu nekretnina nije bila ovako loša 30 godina. Rast cena energenata gura inflaciju iznad 5 odsto, što dodatno usporava ekonomiju.

Privlačno fleksibilno radno vreme

Kako prenosi Vašington post, sve veći broj preduzeća širom Sjedinjenih Država razvija strategije koje bi smanjile troškove poslovanja i pokazale brigu prema o životnoj sredini. Svima je zajednička jedna poruka – zaposleni, ostanite u svojim domovima. I američki Kongres je prepoznao značaj ove inicijative, pa je dat predlog da se razmotri uvođenje novog radnog vremena: četiri dana nedeljno po deset sati.

Ovakva rešenja nisu nova, ali je interesovanje za fleksibilno radno vreme brzo poraslo u poslednjim mesecima, prvenstveno zbog poskupljenja goriva. Poslodavci koji žele da smanje troškove, pokažu svoju brigu prema životnoj sredini i privuku mlade radnike pod tepih guraju primedbe o smanjenoj produktivnosti i prihvataju nova rešenja.

Američka savezna država Juta prva se odlučila na ovaj korak. Veći deo od 17.000 zaposlenih u državnim službama prebačen je na obavezno desetočasovno radno vreme, s tim da je petak slobodan dan. Sličan eksperiment se sprovodi i na Havajima. Ideja je da se ređim odlaskom na radna mesta smanje troškovi i stres dugog putovanja do radnog mesta – efekti su dobri i po zaposlene i po životnu sredinu. Čak i giganti poput Krajslera razmatraju uvođenje četvorodnevne radne nedelje. Fabrike bi time bile zatvorene tri dana nedeljno, umesto dodadašnja dva, čime bi kompanija uštedela milione dolara na režijskim troškovima.

Petodnevna radna nedelja je deo američke kulture već nekih 100 godina, ali su pokušaji uvođenja fleksibilnosti u ovaj domen napravljeni još tokom sedamdesetih. Statistika rada pokazuje da je 2004. godine skoro 28 odsto zaposlenih, ili više od 27 miliona ljudi, imalo neku vrstu fleksibilnog radnog vremena. Mogućnost biranja vremena početka i završetka radnog vremena, sve dok je ispunjen ukupan broj radnih sati mesečno, jedan je od oblika fleksibilnosti. Nova tendencija je uvođenje petka kao slobodnog dana.

Iako iza ovih inicijativa stoji želja za smanjenjem troškova, mnoge kompanije razmatraju uvođenje fleksibilnog radnog vremena kao načina privlačenja mlade radne snage. Drugi poslodavci su motivisani željom da se smanji zagađenje okoline i potrošnja energije. Istraživanja pokazuju da većina zaposlenih podržava uvođenje ovih promena. I klijenti mogu biti zadovoljni – iako gube petak, produženo radno vreme ostalim radnim danima to može nadoknaditi. Ipak, ostaju neka otvorena pitanja. Jednom uvedeno fleksibilno radno vreme je teško kasnije ukinuti, a ostaje otvoreno pitanje da li u ovakvim uslovima opada produktivnost zaposlenih.

Olimpijske igre – politička pobeda Kine

Cela planeta je pritisla Peking – organizacija Olimpijskih igara morala je biti besprekorna. Kina je, naravno, konačni pobednik. Uspešno kupi medalje, ali je osvojila još jednu – za organizaciju. Igre su se pokazale kao kulminacija tri decenije „mirnog uspona“ Kine, što se i bio njen krajnji cilj, piše francuski list Figaro.

Simbolički, nijedan drugi događaj nije mogao kao ovaj, na kome se okupilo na hiljade sportista iz celog sveta, da izbriše sliku „azijskog bolesnika“ koja je dugo pratila Kinu. A pre samo par meseci ceo svet je sumnjao. Nemiri u Tibetu, problematičan defile olimpijske baklje, zemljotres u provinciji Sečuan – sve je to sada prošlost za Kineze. Zapanjujuće je kako su kritike utihnule sa dizanjem zavese 8. avgusta. Čak ni problem zagađenja u Pekingu više nije aktuelan, a sporadični incidenti tek podsete da problem ljudskih prava u ovoj zemlji i dalje postoji.

U političkom smislu, ceo ovaj događaj ima dve ciljne grupe: Kineze i svet. Na unutrašnjem planu Igre su ojačale Komunističku partiju Kine – ona se nije obrukala, pokazavši efikasnost i kompetentnost u organozovanju jednog događaja globalnih razmera. Kriza sa defileom baklje i zemljotres u Sečuanu ojačali su nacionalno zajedništvo i legitimitet komunističke vlasti. Korisnici interneta u Kini, njih 250 miliona, inače vrlo kritični prema lokalnim kadrovima partije, sada su se udružili protiv napada spolja.

Na međunarodnom frontu Kina je pokazala da je ozbiljan igrač u svim „disciplinama“. Već se popela na podijum kao treća najveća ekonomija na svetu. Njeni državni fondovi, banke i diplomate su osvojili Ameriku, Evropu i Afriku. Pokazala je da može biti modernizovana a da ostane jedinstvena u političkom smislu. Na diplomatskom frontu, Kina pokazuje zube, i u timu sa Rusijom se bori protiv dominacije Zapada, zaključuje Figaro.