O trenutnoj krizi koja potresa Rusiju pišu holandske novine. Tema bombaškog napada na hotel u centru Islamabada i dalje se nalazi na naslovnim stranama stranih novina - još uvek niko nije preuzeo odgovornost, ali veruje se da je u pitanju odmazda zbog vojnih akcija protiv militanata u plemenskim područjima Pakistana. Sarkozi je spreman za ovonedeljno generalno zasedanje Ujedinjenih nacija. Broj dece u popravnim domovima u Engleskoj i Velsu drastično je porastao tokom poslednje decenije.

Posledice krize u Gruziji ili nešto drugo?

Plaća li Rusija cenu za nedavno minuli rat sa Gruzijom i način na koji Putin upravlja zemljom? Sada kada je i Rusija zapala u ozbiljnu finansijsku krizu, ova misao postaje na Zapadu sve popularnija.

Sudeći prema rečima Vilijama Bernsa iz američkog Ministarstva inostranih poslova, gruzijska kriza jeste delimično odgovorna za krah na ruskim berzama, prenosi Folkskrant, koje su tokom prošle nedelje izgubile 25% svoje vrednosti. U svetlu ovih dešavanja Berns ukazuje na činjenicu da je dobar deo stranog kapitala povučen iz Rusije. "Samo 8. avgusta, kada je rat počeo, povučeno je nekih sedam milijardi dolara", reči su Vilijama Bernsa. Ukupno je, preciziraju holandske novine, od početka avgusta pa do danas iz Rusije otišao kapital u iznosu od oko 30 milijardi eura.

Poznate poslovne novine takođe su ukazale na vezu između rata u Gruziji, smanjenog interesovanja stranih investitora i finansijske krize koja je zahvatila Rusiju. Tako se Fajnenšel tajms koristi terminom "cena Putina", dok Vol strit džurnal govori o "računu ispisanom za osam godina pod Putinom". "Investitori su konačno postali svesni ugroženih prava vlasništva i slabo poštovanog koncepta pravne države u Rusiji."

Povlačenje kapitala, gubitak poverenja investitora i isušivanje kreditnih pozajmica - sve to dovelo je prošle nedelje do prave krize u Moskvi.

Prema mišljenju Putina, međutim, aktuelna kriza "nije ni na kakav način" povezana sa ratom u Gruziji. I dok Putin najavljuje proširenje vojnog budžeta za 27%, predsednik Medvedev izjavljuje da ne podržava "militarizaciju ekonomije" i da trenutna kriza ipak delom proističe iz gruzijske krize.

Sudeći, opet, prema rečima Davida Aserkova, glavnog stratega velike ruske investicione banke Renesans kapital, Gruzija igra "malu ulogu" u dešavanjima koja danas potresaju Rusiju. "Bitnije mesto zauzima pad cena nafte i drugih sirovih materijala koje Rusija izvozi. Direktna veza između Gruzije i trenutne finansijske krize prosto je politizovana. Normalno, investitori su se povukli, ali tako su istovremeno ustupili mesto drugoj vrsti investitora - onima koji smatraju da su trenutne cene akcija jeftine. Veći rizik često podrazumeva i veću dobit."

Pritisak na pakistanskog predsednika

Spasilačke službe Pakistana su i u nedelju nastavile sa iskopavanjima na mestu bombaškog napada koji se desio u subotu ispred hotela Meriot u samom centru Islamabada, prenosi Njujork tajms, dok su vlasti nemili događaj nazvale "napadom na demokratiju". "Naši neprijatelji ne žele procvat demokratije u Pakistanu", rekao je na konferenciji za štampu Rehman Malik, stariji zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, i dodao da je napadom planirana sabotaža pakistanskog integriteta i ekonomije.

Bombaški napad, možda i najrazorniji od svih napada militanata do sada vođenih u cilju destabilizacije Pakistana, odigrao se u momentu izrazito kritičnom za novog predsednika Asif Ali Zardarija. I dok se Zardari obavezuje da će nastaviti borbu protiv militanata, ostaje nejasno da li će se radi ostvarenja tog obećanja suočiti sa političkim otporom Pakistanaca, koji celu stvar znatno otežava.

Unutar pakistanskog društva, naime, oduvek je preovladavalo mišljenje da bi upotreba sile nad militantima mogla da prouzrokuje njihovu odmazdu nad civilima. Iako još uvek niko nije preuzeo odgovornost za bombaški napad ispred hotela Meriot, dobar deo Pakistanaca veruje da je on tesno povezan sa trenutnom kampanjom koju pakistanska vojska sprovodi u plemenskom području Badžauru.

Zardari takođe ulaže napore kako bi izbegao ispunjenje direktne naredbe Bušove vlade, a iz razloga što su Pakistanci uglavnom protiv intervencije Amerikanaca. Tako je nakon izveštaja o ulasku pripadnika američkih specijalnih snaga na teritoriju Pakistana ranije ovog meseca, došlo je do burnih reakcija.

Novoizabrani predsednik Zardari otputovao je u subotu za Njujork gde će se sa Džordžom Bušom ove nedelje sastati na generalnom zasedanju Ujedinjenih nacija, prenose američke novine.

Sarkozi brani ulogu Evropske unije

Figaro najavljuje da će francuski predsednik Sarkozi danas i sutra učestvovati na generalnom zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde je doputovao još u subotu. Pretpostavlja se da će Sarkozi između ostalog, iako finansijska kriza koja potresa Sjedinjene države nije predviđena za generalno zasedanje, sam pokrenuti pomenutu temu. Kao trenutni predsedavajući EU, Sarkozi će takođe naglasiti važnost udela Evropske unije u regulisanju globalnih kriza, između ostalog i krize u Gruziji. Drugi primer jeste borba protiv globalnog zagrevanja i bitna uloga zemalja članica Evropske unije kao pokretačke mašine u pregovorima povodom smanjenja emisije štetnih gasova.

Na današnjem sastanku, posvećenom razvoju afričkog kontinenta, Sarkozi će podsetiti da Francuska i EU ostaju posvećene Africi i borbi protiv siromaštva, što predstavlja jedan od najvećih problema afričkih naroda. Tokom ručka sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, Sarkozi će pokrenuti pitanje regionalnih kriza, kao što je Darfur, ali i problem velikog broja pirata u blizini obale Somalije.

Broj pritvorenih mlađih od14 godina najveći na ostrvu

Sve je više mladih uzrasta od 10 do 14 godina koji završavaju u zatvorima Engleske i Velsa - više nego u bilo kojoj drugoj zemlji zapadne Evrope, prenosi Gardijan.

Petostruki rast broja dece u pritvoru tokom poslednje decenije doveo je do stvaranja "skupe i neefikasne" strategije kriminalne pravde. Broj manjih prekršaja počinjenih od strane mladih ispod 14 godina porastao je, dok nije zabeležem rast broja ozbiljnih prekršaja. Direktna posledica ovog problema jeste "otpisivanje" dece stare samo 12 ili 13 godina od strane društva u kojem žive.

Britanija predstavlja izolovani slučaj, jer ni u jednoj drugoj zemlji zapadne Evrope nije pribeležen toliki rast pritvorene dece pomenutog uzrasta.

Godišnji trošak držanja deteta u popravnom domu iznosi 185.000 funti. Istim novcem moglo bi, na primer, da se omogući školovanje deteta na Itonu u periodu od šest godina, navodi se u Gardijanu.

Pre 1994. godine deca mlađa od 15 godina mogla su u Engleskoj i Velsu da budu osuđena na pritvor samo u slučaju većih krivičnih prekršaja, kao što su silovanje, fizički napad i provala. Sukcesivne promene u zakonodavstvu dovele su, međutim, do znatno većeg broja maloletnika u popravnim domovima, a iz razloga što je sada za izricanje takve presude neophodno počiniti samo manji prekršaj.

Što se tiče ostatka Evrope, jedino se u Rusiji i Ukrajini u popravnim domovima drži veći broj dece nego u Engleskoj i Velsu.