Iskušenja američkog finansijskog plana pomoći uzdrmanim bankama u Kongresu i govor Gordona Brauna na konferenciji britanskih Laburista. To su teme koje ubedljivo dominiraju naslovnim stranama vodećih britanskih dnevnika.

Fajnenšl Tajms (FT) piše da Bela kuća nastoji iz petnih žila da progura kroz Kongres svoj rekordno skupi paket finansijske pomoći uzdrmanim bankama u zemlji, i da se okomila na republikanske kongresmene koji su izrazili sumnju u njegovu prihvatljivost - i čak ga opisali kao Bušov "finansijski socijalizam". Zato je administracija upozorila juče da bi američka privreda mogla da stane, ako Kongres odbije plan vredan sedamsto milijardi dolara.

Jasan znak da raste zabrinutost administracije zbog nedovoljne podrške njenih, republikanskih kongresmena, piše FT, je slanje potpredsednika Dika Čejnija na Kapitol Hil sa zadatkom da pridobije podršku sumnjičavih konresmena.

Sumnjičavi kongresmeni

Tajms povodom početka kongresnih saslušanja o predloženom paketu pomoći piše da su prvi ljudi američke centralne banke i ministarstva finansija juče obrazlagali plan pred sumnjičavim kongresmenima iz odbora za finansije. Urednik privredne rubrike lista Dejvid Vigton, zaključuje svoj komentar ocenom da postoji opasnost i od zakasnelog i od preranog usvajanja Bušovog paketa u Kongresu, ali da je u svakom slučaju reč o odluci koja nije važna samo za one koji će platiti njegovu primenu, tj. američke poreske obveznike, već za sve nas.

Govor karijere "crvenog Gordona"

Više listova izveštava o govoru Gordona Brauna na konferenciji britanskih Laburista u Mančesteru citirajući njegovu poruku da "Ovo nije vreme za šegrte", upućenu i opozicionom lideru Dejvidu Kameronu i pretendentu na mesto novog laburističkog lidera Dejvidu Milibandu.

Gardijan ističe da se Braun predstavio "u krupnom planu i vrlo lično" govoreći o svojoj ženi, roditeljima i detinjstvu. List dodaje da je britanski premijer priznao svoje greške i ujedno izrazio uverenje da je u stanju da ponudi stabilnost u ekonomski teškim vremenima.

Komentator Gardijana piše o "crvenom Gordonu" kao o lideru o kojem su Laburisti sanjali.

Pitanje Braunove smene ostaje

Tajmsov uvodničar piše da je pitanje Braunove smene dominiralo u privatnim razgovorima na konferenciji Laburista i da ga ništa što se desilo na glavnoj bini, nije potisnulo u drugi plan.

Indipendent izdvaja u prvi plan odlučnost s kojom se Braun obratio protivnicima i unutar stranke i izvan nje, kao i ulogu Braunove supruge Sare u njegovom "govoru karijere".

FT smatra da je premijer Braun govorom u Mančesteru kupio sebi vreme pokazujući pred delegatima strast, ali i da je priznao da je državna kasa osiromašena dok javnu potrošnju očekuju nova smanjenja.

ANC u krizi, nervi kao strune

Indipendent je za vodeću spoljnopolitičku temu izabrao krizu vladajućeg Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) u Južnoj Africi, posle ostavke predsednika Taba Mbekija. Jedanaest ministara, tj. trećina vlade je juče takođe podnela ostavke i nervi su napeti kao strune u zemlji koja pokreće privredu cele Afrike, dok se produbljuje najteža politička kriza u Južnoj Africi od kraja aparthejda pre 14 godina.

Među onima koji su podneli ostavke je i ministar zadužen za organizaciju svetskog fudbalskog prvenstva 2010. godine, a svi ministri koji su napustili položaje su se oglušili o poziv lidera ANC-a Jakoba Zume da nastave sa radom i tako omoguće miran prenos vlasti posle smene predsednika Mbekija, piše Indipendent.

Stezanje kaiša i u pauzi za ručak

Gardijan piše da Francuzi ove jeseni stežu kaiš, i da je došlo vreme da se oproste od dugih pauza za ručak. Ekonomska kriza preti da uništi francusku tradiciju ručka od tri obroka u restoranu, objašnjava Gardijan navodeći podatak da je oko tri hiljade tradicionalnih restorana, kafea i barova bankrotiralo u prva tri meseca ove godine, dok sindikati očekuju nove stečaje a Francuzi sve teže spajaju kraj s krajem.

Masakr u školi i libijski nuklearni program
Nemačka štampa umnogome posvećuje pažnju ubilačkom pohodu Finca Matija Juhanija Sarija u jednoj zanatskoj školi u Finskoj. Ali, na stranicama nemačkih listova ima govora i o libijskom nuklearnom programu.

Nemačke firme i inženjeri su u mnogo većoj meri nego što je to do sada bilo poznato pomagali Libiji da dok je bila pod sankcijama sprovede program nuklearnog naoružavanja. Pre nego što je vođa libijske revolucije pukovnik Moamer El Gadafi 2000. godine od švercera nuklearnog materijala Abdula Kadira Kana naručio kompletno postrojenje za obogaćivanje uranijuma, njegovi ljudi su decenijama širom sveta kupovali sve što je od atomske opreme moglo da im dođe pod ruku. Između 1983. i 1985. oni su u više zemalja pokušali da nabave uranijum ili plutonijum. Prema informacijama Zidojče cajtunga, u Nemačkoj je za to bio zadužen Iračanin u egzilu Ihsan Barbuti.

Projekti "701", "702" i "303"

Barbuti je 1984. uspeo da izdejstvuje kupovinu jedne nemačke fabrike otrovnih gasova koja je instalirana u libijskom gradiću Rabti. Dve godine kasnije, on je od jedne nemačke firme naručio planove izrade kompletnog postrojenja za preradu nuklearnih materijala. Javnost je za to saznala tek (sada) pre dve nedelje, od Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču. U jednom izveštaju te agencije govori se o planovima izgradnje takvog postrojenja koje počiva na nemačkoj tehnologiji.

Pomenuta agencija je, tragajući za autorima planova, najpre pokušavala da nađe postojeća postrojenja sagrađena po istom principu, ali bez uspeha. Inženjeri nemačke firme su, doduše, koristili postojeću tehnologiju kao ishodište, ali su za nalogodavce iz Libije konstruisali kompletno novo postrojenje. A onda su više od godinu dana potrošili na izradu detaljnih planova i njihovo prebacivanje na mikrofilm. Ti mikrofilmovi sa materijalima koje su libijski naručioci krstili "Projektima" "701", "702"“ i "303" do Libije su stigli preko Brazila. Do tih saznanja nuklelarni detektivi iz Beča dospeli su na osnovu indicija koje im je na raspolaganje stavio jedan od dobro upućenih stručnjaka.

Zidojče cajtung prenosi i da su detektivi Međunarodne agencije za atomsku energiju u svojoj istrazi odmakli daleko dalje od Nemačke obaveštajne službe. Ova je čak uspela da nađe jednog od inženjera koji je 1986. godine učestvovao u crtanju planova. Ali neće da saopšti njegovo ime. U svakom slučaju, krajem osamdesetih godina, policija je stegla obruč oko Gadafijevog agenta Ihsana Barbutija, koji je ubrzo zatim, 1990. godine, i umro, ponevši sa sobom u grob veći deo tajne koju bečka atomska agencija danas pokušava da odgonetne.

Jednostavni odgovori ne razjašnjavaju kompleksna dela

O ubilačkom pohodu Finca Matija Juhanija Sarija, čitamo u komentaru koji sažima većinu teza iznetih u drugim komentarima, iz Frankfurter rundšaua.

"Bilo bi to lepo rasterećenje kada bismo posle ovog masakra mogli da kažemo: krivi su videospotovi koji glorifikuju nasilje. Krivi su suviše labavi zakoni o izdavanju i nošenju oružja. Kriv je školski sistem koji od mladih pravi potencijalne atentatore – čak i u Finskoj, hvaljenoj zemlji pobednika na testu PISA, u kojoj bi sve trabalo da je na svom mestu. Ali, upravo ovaj poslednji podatak pokazuje da jednostavni odgovori ne mogu da razjasne kompleksna dela.

Ako pogledamo ko su bili atentatori u školama i fakultetima Erfurta, Emsdetena, Bleksburga ili finske Tusule, jedno je jasno: to su u pravilu mladi ljudi koji se osećaju kao gubitnici. Zbog toga nije slučajno što kao poprišta svojih akcija biraju mesta na kojima su i sami podbacili. Počiniocima je još jedna stvar zajednička: mnogi intenzivno igraju računarske igrice pune nasilja, a neki su čak svoja zlodela najavili i na internetu.

Pooštrene kontrole igara punih nasilja jednako su nam potrebne kao i pooštreni zakoni o nošenju oružja i ciljano psihološko savetovanje u školama. Ali, treba, nažalost, uvideti i da ovakvi školski atentati jednostavno ne mogu kompletno da se preduprede."