Finansijska berze jutros su zabeležile liniju “sunovrata” iako je juče bilo nade da će se poverenje investitora povratiti i finansijska tržišta oživeti. Australijska berza juče je imala najgori dan od 1987 godine posle pada od 8 odsto piše The Sydney Morning Herald. Panika je nastavila da vlada na azijskim tržištima. Tokijska berza dostigla tačku pada od pre 21 godinu i za čitavu nedelju zabeležila pad od 24 odsto. Japanski ministar finansija Šoići Nakagava otputovao je u Vašington na sastanak G7 gde će predložiti ustanovljavanje fondova za pomoć malim zemljama, izveštava Yomiuri Shimbun. Japan će predložiti da u fond bude uloženo 146 milijardi dolara. Iz tog budžeta finansirale bi se zemlje u razvoju i male države pogodjene berzanskom krizom.

Zapadne berze beleže negativne rekorde i nalaze se na najgorem nivou od 2003. godine. Kako kaže jedan francuski analitičar “mašina je definitivno u kvaru, tržišta više ne odredjuju cenu što je bila njihova uloga, treba izmisliti pravila iz početka”. Niko više nema sumnje da će se haos i panika u velikom kazinu kakav predstavlja mreža svetskih berzi preneti u takozvanu realnu ekonomiju i da će je takozvani mali ljudi bolno osetiti: biće masovnih otpuštanja bez obzira što političari, kao francuski predsednik Sarkozi, demagoški obećavaju zaštitu zaposlenih, recimo u automobilskoj industriji. Nikola Sarkozi, čovek koji je otvoreno zagovarao britanski liberalizam i samoregulaciju tržišta sada kao da je postao pobornik intervencionizma! Na neki način deviza “divljeg” liberalizma se potvrdila: tržište se zaista samoreguliše kada to niko drugi ne čini. Rezultat: ekonomski haos i panika. Predstoje teški dani za srednja i mala preduzeća, rekao je pre neki dan predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, odgovarajući na pitanja evropskih poslanika. Lideri G7 - najjačih ekonomija sveta - koji će se večeras sastati u Vašingtonu, deluju sve nemoćnije. Francuska Internet TV "France 24" objavila je intervju sa Dominik Stros Kanom, predsednikom Medjunarodnog monetarnog fonda koji je rekao da je MMF još pre nekoliko meseci savetovao SAD da primeni "spasilački plan". Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije finansijska kriza uzrok je povećanog broja samoubistava. U Los Andjelesu vlasti savetuju ljudima koji su se našli u teškoćama da potraže psihološku pomoć. Jedno je jasno, kao i obično najsiromašniji i prosečni gradjani platiće ceh avanturizma pre svega američkih bankara i spekulatora. U SAD je to već slučaj: penzioneri iz srednje klase na sve strane traže posao jer njihove penzije nisu dovoljne ni da plate osiguranje. Deluje nam nešto poznato ....

Financial Times piše jutros o besu britanskog premijera Gordona Brauna zato što je Island odlučio da nacionalizuje svoje glavne banke kako bi državu spasao od bankrotstva. Braun je zapretio da će London zauzvrat zapleniti sva dobra islandskih preduzeća. Britanske opštine, prihvatilišta i policija uložili su oko milijardu funti u islandske banke navodi britanski dnevnik levog centra Guardian. Financial Times ocenjuje da će razmirice i razlike nastaviti da se produbljuju čak i ako G7 večeras uspeju da nadju neko rešenje. Države još ne uspevaju da predlože efikasna rešenja, a cena spasilačkih mera svakim danom je sve veća, piše list. U uvodniku koji jutros objavljuje International Herald Tribune, Robert Reić, bivši državni sekretar za rad u Klintonovoj administraciji, i dalje veruje da jedini spas leži u intervenciji države koja zapravo treba da plati ceh avanturizma privatnih banaka i finansijskih fondova.

Finansijska kriza pogadja i NATO i to bi moglo da ima vrlo ozbiljne posledice po geostratešku sliku sveta. U Kanadi je tako izbila polemika na temu koliko košta kanadsko učešće u avganistanskom ratu. Intervencije u Iraku i Avganistanu gube oreol humanitarnih akcija u ime ljudskih prava. Britanski The Register piše danas o tome kako su vojnici, novinari i nevladine organizacije bili prisluškivani u Iraku. Financial Times ocenjuje da su teškoće da se savladaju talibani i matiraju Rusi u Gruziji postali tema o kojoj ministri odbrane zemalja NATO-a moraju da razmisle na sastanku u Budimpešti koji danas završava. "Već godinama članice NATO-a nalaze se izmedju svojih ambicija da se Alijansa proširi i smanjivanja budžeta. Planovi da vlade ubrizgavaju novac bankama i pritisak na budžete zabrinjavaju NATO", piše list. Funkcioneri NATO-a žale zbog odluke zemalja članica da smanjuju vojne budžete "bez obzira na zajedničke potrebe" što za posledicu ima nedovoljan broj vojnika u "operacijama" koje su u toku, izveštava FT.

Posle upozorenja da se situacija u Avganistanu pogoršava, a talibani nikako da budu savladani, Bela kuća je rešila da hitno preispita stvari, piše američka štampa citirajući neimenovane izvore iz vladine administracije. Oni govore o još neobjavljenom planu koji predstavlja poverljivi dokument a u kojem se konstatuje da je u Avganistanu reč o “silaznoj spirali”. Pariski Les Echos prenosi rezultate jedne vojne istrage po kojoj su 22. avgusta prilikom američkog vazdušnog napada poginula 33 civila u Avganistanu što je daleko više nego što je to službeno prethodno saopšteno.