"Novac je ništa, postojana je samo božija reč", poručio je papa Benedikt XVI u razgovoru za današnje izdanje rimskog dnevnika "La Republika", govoreći po prvi put javno o finansijskoj krizi koja je zahvatila svet. Da papa možda ima pravo što meša božije i finansijsko pokazuje čudo koje se dogodilo rano jutros: u Londonu, Frankfurtu i Parizu evropske berze su po otvaranju zabeležile rast posle jučerašnjeg crnog ponedeljka na svim evropskim berzama, kada su i najžešći zagovornici takozvane liberalne ekonomije, zahvaćeni panikom, zavapili tražeći donedavno preziranu intervenciju države. Sat vremena kasnije, nova potvrda papine teorije o nepostojanosti novca - berze u Frankfurtu i Londonu ponovo su bile u padu... I kruna svega: evro je pao i vredi 1,35 dolara, što je najniža vrednost od avgusta 2007 godine.

"La Republika" takodje izveštava da je italijanski premijer Silvio Berluskoni seo juče u avion i odleteo za Berlin kako bi još jednom pokušao da ubedi nemačku kancelarku Angelu Merkel da pristane na stvaranje zajedničkog evropskog fonda iz kojeg bi se finansirale banke i finansijske institucije zapale u krizu. Uzalud! Kavalijere nije uspeo da šarmira Angleu Merkel čiji ugled upravo i počiva na njenoj reputaciji da je izuzetno odgovorna i nema nameru da ulaže nemački novac u kasu u koju će verovatno više morati da dâ nego što će moći da uzme.

U opštoj gužvi, malo je onih koji se pitaju šta je sa bankarima i spekulatorima koji su prosto rečeno napunili džepove i sada traže da ih država finansira ukoliko ne želi da cenu plate pojedinačne štediše i preduzeća što bi izazvalo potpuni ekonomski kolaps. Milanski "Korijere dela sera" razgovarao je sa Alesandrom Profumom čija je banka Unicredit meta spekulatora iako joj je prošle nedelje ubrizgano 6,6 milijardi evra. "Nikada nisam video ovakvu krizu. Možda nije trebalo da kupimo banku Capitalia kada je njena cena bila maksimalna", priznaje on. Isti list izveštava i o jednom starom finansijskom skandalu, bankrotu najvećeg italijanskog proizvodjača mlečnih proizvoda "Parmalat". Zbog bankrota "vrednog" 14 milijardi evra vlasnik Kalisto Tanci (Calisto Tanzi) našao se pred sudijama, a tužilac traži kaznu od 13 godina zatvora.

Ugledni britanski "Fajnenšel tajms" izveštava o kritikama koje pljušte protiv Nemačke zbog odluke da finansijski dopinguje svoje banke koje su se našle u katastrofalnoj situaciji.

Francuska štampa izveštava o nemoći državne i evropske administracije u odnosu na finansijsku krizu. Finansijski dnevnik iz Pariza "La Tribune" piše: "Novo kotrljanje nizbrdo na berzama od Džakarte do Sao Paola, od Pariza do Vol Strita, pokazalo je da je istina ono što smo ovih dana predosećali: državne intervencije su nedelotvorne". Drugi pariski finansijski dnevnik "Lezeko" pored državne nemoći, naglašava i značaj evropskog medjudržavnog nejedinstva: "Usvajanje plana Paulson u SAD nije dalo očekivani pozitivni šok-efekat. /.../ Kao i Americi - i Evropi očigledno nedostaje celovito rešenje... tim pre što iza fasadnog jedinstva zapravo svako radi za sebe". I drugi francuski dnevnici govore o "fasadnom jedinstvu Evrope" uprkos tome što je francuski predsednik Sarkozi juče novinarima ispred Jelisejske palate skoro svečano ponovio da je "Evropa jedinstvena u vodjenju krize". Pariski "L Figaro" piše o načinu na koji predsednik Sarkozi saopštava javnosti svoje odluke u vezi sa finansijskom krizom u trenutku kada njegova zemlja predsedava Evropskom Unijom. "Predsednik mora da dozira svoje inervencije u javnosti i da nadje meru izmedju preterane dramatizacije i potrebe da pruži osećaj sigurnosti gradjanima", piše list.

Najkritičniji naslovi u odnosu na evrpsko nejedinstvo osvanuli su jutros na stranicama švajcarske štampe. Ženevski "L Tan" u uvodniku tvrdi da je evropska neaktivnost doprinela opštem utisku da je kriza izmakla kontroli i da kako bi se reklo nema pilota u avionu. Svaka zemlja radi po svome u svom ćošku rešavajući slučaj po slučaj dok finansijski svet očekuje neki jasniji signal, piše list. Drugi ženevski dnevnik "Tribine de Ženev" govori o "svetskom haosu", a levičarski ženevski "L Kurije" posvećuje tekst Nemačkoj koju smatra poslednjom evropskom branom pred domino-efektom pada banaka.

Švajcarski dnevnici na nemačkom jeziku bave se temom zaštitnih mera za švajcarske štediše. U najbogatijoj zemlji na svetu kroz čije banke prolazi polovina privatnog kapitala u svetu, štediše su manje zaštićene nego u zemljama EU. Švajcarski dnevnik na nemačkom Blick jutros objavljuje članak u kome kaže da je švajcarska država spremna da garantuje samo 30 hiljada franaka (19.300 €) po štediši što je daleko za garancija koje daju Danci, Nemci, Grci, Irci ili Austrijanci. Poredjenja radi navodi list, francuske i italijanske štediše imaju zagarantovanih oko 70 hiljada evra.

Američki predsednički kandidat Barak Obama spada u one kojima kriza paradokasalno ide na ruku: što je finansijski haos veći, veće su i njegove šanse da kao demokratski kandidat pobedi svog republikanskog riovala Džona Mekkejna. Wall Street Journal piše da Obamima prednost nastavlja da raste i da mu sada prilaze takozvani nezavisni glasači koji su do poslednjeg trenutka neopredeljeni. Trećina ispitanih glasača smatra da Obama donosi promene dok samo četvrtina veruje da je to slučaj republikanskog kandidata. List izveštava da Obama sa 49 odsto naklonjenih birača ima šest poena prednosti nas Mekkejnom.

Neki se pitaju da li će u vestima uvek marginalizovana Australija dati primer kako da se izadje iz krize. Sidnejski dnevnik “Australijen” prenosi da je australijska država smanjila kamatne stope duplo više nego što se očekivalo da su velike banke već pozitivno reagovale na ovaj potez. Smanjenje kamatnih stopa “dalo je malo kiseonika” azijskim berzama koje su tako mogle da smanje spektakularne gubitke zabeležene tokom jučerašnjeg “crnog ponedeljka”. Investitori računaju da će druge zemlje slediti ovaj primer.

"Ahmadinedžad krade narodni novac": Tahmasb Mazaheri, bivši guverner centralne iranske banke, juče je žestoko kritikovao ekonomsku politiku iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada zbog odluke da se siromašnim gradjanima masovno daju krediti. Mazaheri smtra da će ova mera samo izazvati inflaciju koja u Iranu već iznosi 25 odsto. "Centralna banka je opljačkana, opljačkan je narodni novac", rekao je bivši guverner povodom masovnih kredita prenosi danas teheranski list "Rozna". Mazaheri je smenjen pre dve nedelje jer je odbio da primeni populističke ekonomske mere predsednika Ahmadinedžada.

Turska vojska traži ovlašćenja za borbu protiv Kurda: Turska avijacija ponovo je bombardovala pobunjeničke baze Kurda na severu Iraka. Reč je o odgovoru na kurdski napad od 3. okotbra kada je ubijeno 15 turskih vojnika. Generalštab u Ankari žali se da ima sužena ovlašćenja za borbu protiv terorizma jer je vlada obavezna da se drži reformi koje nameće proces integracije turske u Evropsku Uniju. List "Zaman" (Vreme) prenosi u engleskom izdanju analizu blisku vlasti u Ankari.

Rasizam u Italiji: Italijanski policajci pretukli su mladića poreklom iz Gane, tvrdi šampionka u bezbolu Frančeska Zagara, a prenosi rimska "Republika".

Ponovo školske kecelje u Italiji: Vlada je odobrila dekret kojim se kao obaveza djaka u Italiji ponovo uvode školske kecelje – izveštava levičarski dnevnik "Unita" kritikujući Berluskonijevu administraciju zbog mera štednje u oblasti obrazovanja.

Zemlja posle nestanka ljudske vrste: Ženevski dnevnik "L Tan" posvećuje tekst ovoj temi prenoseći podatak da je ugrožen opstanak 38 odsto životinjskih vrsta. Medju njima najviše je sisara. List prenosi ideje iz jednog dokumentarnog filma koji upozorava da će priroda "preuzeti svoja prava" koja je od nje prisvojio čovek. "Hiljadu godina posle nestanka ljudske vrste zemlja će izgledati sasvim drugačije, vratiće se flora i fauna. U Atlantskom okeanu biće toliko kornjača da ćemo moći da ga predjemo hodajući po njihovim oklopima", piše ekološki raspoloženi autor zaboravljajući da neće biti nikoga ko bi gazio po kornjačama.