Indipendent je došao u posed prelimiranog zaključka istraživanja o tome kako se u atmosferu ispuštaju milioni tona metana, gasa koji je 20 puta štetnije od ugljen-dioksida. Naučnici su, prema pisanju lista, otkrili ogromne količine metana ispod Arktika koji se stvara prirodnim putem i koji se akumulirao hiljadama godina. Problem je u tome što je poslednjih decenija došlo do porasta temperatura, što se led na Arktičkom okeanu topi i što postoji mogućnost većeg oslobađanja štetnog gasa metana u atmosferu. Poslednjih dana čak, uočeno je da se pojedini delovi Arktika penušaju od mehurića metana nakon što se, kako se pretpostavlja, istopio njegov omotač. Ove anomalije uočene su na Istočno-sibirskom moru.

Indipendent prenosi upozorenje naučnika da oslobađanje većih količina ovog gasa može da ubrza globalno otopljavanje i dovede do mnogo gorih posledica nego što se pretpostavlja.

Promene na Vol Stritu

Gardijan analizira dešavanja na Vol Stritu i psoledice događaja u poslednjih nekoliko dana među kojima je i odluka da nestanu i dve poslednje tzv. investicione američke banke - Morgan Stenli i Goldman Saks.

Promena statusa Morgana Stenlija i Goldmana Saksa, piše Gardijan, zapravo vraća stanje na Vol Stritu pre 1933. godine kada je uvedeno pravilo podele banaka na komercijlane i investicione. Tada su rizičnije investicione banke odvojene od onih komercijlanih čiji je zadatak bio da pružaju bezbednije uslove zaduživanja običnim ljudima posle Velike ekonomske krize.

List prenosi ocene pojedinih stručnjaka o tome kako je promena na Vol Stritu u 21. veku pozitivna, mada neki od njih žale za nestankom velikih i nezavisnih investicionih banaka poput Morgana Stenlija i Goldmana Saksa, koje će sada uvesti mnogo strože kriterijume u pogledu rizika koje eventualno njihovi klijenti mogu da preuzimaju na tržištu, kao i u pogledu sume koju od banke mogu da pozajme.

Tajms je u svom poslovnom dodatku posvetio tekst japanskim bankama koje su preuzele američke Morgan Stneli i Goldman Saks. Tajms piše da su se japanske banke vratile u igru nakon što su pre više od decenije bile prinuđene da ublaže svoje internacionalne ambicije koje su sada u mogućnosti da utole zato što su relativno neozleđeno izašle iz krize u Japanu tokom 90-tih godina.

List piše i o mogućim kulturološkim razlikama u poslovanju američkih banaka pod japanskim poslovodstvom uz zaključak da neće proći još dugo dok se na tom tržištu u igru ubace i Kinezi.

Nemačka štampa piše o mutaciji na genu osnivača Gugla koji kod 35-godišnjeg Sergeja Brina može da izazove Parkinsonovu bolest, o dementnoj Margaret Tačer, ali veliku pažnju posvećuje i "blamaži“ Hajdi Klum.

Sergej Brin, 35-godišnji osnivač firme Gugl, otkrio je neprijatne stvari o svom genetskom kodu. Za mnoge ljude bi, prenosi u svom tekstu Frankfurter algemajne cajtung, bilo veoma škakljivo pitanje žele li da na osnovu genetske analize otkriju kakve sve bolesti, možda i opasne, mogu da ih ugroze. Ne i za Brina, čije poslovanje počiva na ljudskoj žeđi za informacijama. Tako se on podvrgao genetskoj analizi i otkrio da na jednom genu ima mutaciju koja je obično odgovorna za nastajanje parkinsonove bolesti. Brin je tu informaciju objavio i u sopstvenom blogu u kome otvoreno reklamira firmu koja vrši pomenute genetske analize. U pitanju je firma pod nazivom: „23 i ja“, 23 jer 23 para naših hromozoma sadrži informacije o biološkom nasleđu. Poenta je u tome što je šef te firme En Vojcicki, Brinova supruga. Za test naplaćuje 399 dolara, a u tu firmu Gugl je prošle godine uložio 3,9 miliona dolara. "Sada ja bolje od gotovo svakog drugog čoveka znam od čega bih mogao da obolim", poručuje Sergej Brin.

Komercijalizacija skleroze bivših državnika

A Margaret Tačer je toliko posenilila da ima dana kada ne može da dovrši rečenicu, jer ne može da se seti kako je počela. Pomenuti list nam prenosi odlomke iz knjige Kerol Tačer o demenciji svoje majke, bivše britanske premijerke, koja, kako kaže, u 82. godini sada meša Bosnu i Hercegovinu sa Foklendskim ostrvima, neki put misli da je u Grenthemu u centralnoj Engleskoj, gde je odrasla, a zaboravlja i da njen voljeni Denis nije više među živima. Sve bi to bilo još na nivou uobičajene komercijalizacije skleroze u bivših državnika, da zbog tih priča mnogi već nisu počeli da razmišljaju kako će jednog dana da se oproste od "gvozdene ledi". U javnost su prodrle informacije da joj spremaju pogreb sa državnim počastima, kakav je od preminulih premijera dosad imao samo Vinston Čerčil. A to je, opet izazvalo ogorčenje neviđenih razmera, po kome se vidi da je Tačerova bila najneomiljenija od svih šefova britanske vlade. Levoliberalni Gardijan je, recimo, dobio hiljade pisama čitalaca u kojima traže da je sahrane na Foklendskim ostrvima, gde je još jedino vole, i još više pisama u kojima je optužuju da im zbog nje sada ide ovako kako im ide. (Misle: nizbrdo). U čitavoj priči ističe se i lik Kerol Tačer koja se nimalo ne libi da unovči majčinu demenciju nastupima na televiziji i radiju.

Hajdi je naša!

Hajdi Klum je izblamirala Nemce. Na dodeli nagrada "Emi" za najbolja televizijska postignuća u SAD, ona nije dobila glavnu nagradu za svoj šou "Prodžekt ranvej", u kome se traže mladi dizajnerski talenti. No, ipak se našla na bini kao kovoditeljka za otvaranje priredbe, i tu je učestvovala u gegu u kome glumac Viljem Šetner, inače 77-godišnjak (kapetan Kirk iz "Zvezdanih staza") toliko nije mogao da odoli njenim čarima da je pograbio i počeo da joj cepa odeću - uz pomoć kolege Toma Berdžerona - a ona nije uspela da se odupre, pa je ostala samo u "vrućim pantalonicama". Iako je i Bruk Šilds u svom delu voditeljskog programa pustila da je kovoditelj Krejg Ferguson pograbi za stražnjicu, nemačka štampa je ipak uglavnom ogorčena po principu: Hajdi je naša i šta joj je to trebalo? Frankfurter algemajne cajtung piše jednostavno: blamaža! Zidojče cajtung: Hajdino navodno otimanje nije bilo manje smešno od akcije ostarelog kapetana Kirka.

I za kraj, pošto su tabloidi ipak nedostižni, današnji "Bild" objavljuje fotografiju jednog čike koji drži u rukama nekakav rentgenski snimak, uz veliki naslov: "Veštački kuk eksplodirao u telu penzionera!"