Prošle godine u Srbiju stiglo 27 odsto više deviza od naših ljudi iz sveta nego 2008. Svedoci smo ogromnog nezadovoljstva građana stanjem u kome se srpska privreda nalazi, a što je i najubedljiviji dokaz neuspešnosti ekonomskih reformi koje se sprovode. Republička komisija koja ima zadatak da kontroliše sve javne nabavke u Srbiji, nije formirana, mada je zakonski rok prošao još u julu 2009. godine.


Protest poluobnaženih pripadnica ukrajinske organizacije za ženska prava Femen
na biračkom mestu u Kijevu tokom drugog kruga izbora za predsednika Ukrajine

Pomoć za siromašne rodjake
Uprkos krizi, prošle godine u Srbiju stiglo 27 odsto više deviza nego 2008, a u prethodnih pet godina više od 13 milijardi evra, objavljuje Politika. Od naših ljudi iz sveta do kraja novembra prošle godine stiglo nam je više od tri milijarde evra, podatak je Narodne banke Srbije. Upućeni tvrde da će priliv od doznaka do kraja 2009. biti oko 3,3 milijarde evra (ukupan izvoz 5,96 milijardi), ali u NBS ne žele da nagađaju. Uprkos svetskoj krizi i očekivanjima nekih analitičara, ili baš zbog nje, lane je, u poređenju sa prethodnom godinom, taj priliv bio veći za oko 700 miliona evra, ili oko 27 odsto. Iako bi se na osnovu izveštaja NBS moglo reći da je njihova evidencija sveobuhvatna, mnogo je onih koji tvrde da znatna suma deviza „u rodni kraj” stigne i u koferima, donose ih i vozači autobusa, komšije, što centralna banka nije mogla da registruje na graničnim prelazima. Po statistici NBS, od 2005. do 2009. godine devizni priliv od doznaka iznosio je više od 13 milijardi evra, a od 2000. do 2005. još 11,5 milijardi dolara.

Za naše gastarbajtere nema, izgleda, svetske finansijske krize, sudeći prema devizama koje su lane pristigle u Srbiju, piše u Novostima. Najviše doznaka, po tradiciji, dolazi iz Nemačke, oko 40 odsto, zatim iz Švajcarske, Austrije, Švedske. Naši ljudi koji rade u inostranstvu evre uglavnom donose sami, ili šalju preko rođaka, prijatelja, a vrlo često i po vozačima autobusa. Izbegavaju banke zbog visokih provizija. Prema proceni Svetske banke, u Srbiju godišnje od gastarbajtera uđe čak oko pet milijardi dolara, što je iznos vredan polovini našeg izvoza. Svaki stanovnik naše zemlje dobije u proseku po 692 dolara iz dijaspore, a svakoga dana naši ljudi iz rasejanja šalju kući 13,9 miliona dolara.

Gde li su te pare

Samo po osnovu prihoda od privatizacije i novih zaduženja u inostranstvu Srbija je od 2000. godine zabeležila priliv od preko 30 milijardi dolara, piše u Politici u "Pogledima". Sva sredstva masovnih komunikacija izveštavala su proteklih dana da je na beogradskom mostu „Gazela”, na ključnom saobraćajnom koridoru E-10, pukao glavni nosač, te da je neophodna hitna kapitalna rekonstrukcija a novca nema. Politika je (31. januara) na prvoj strani pod naslovom „Čekamo kredit za Gazelu” prenela izjavu gradonačelnika Beograda da "ako do 15. marta ne dobijemo odobrenje evropskih banaka, zadužićemo se na drugom mestu”. Ovo je dobra metafora ukupnog stanja u kome se nalazi srpska privreda i društvo u celini. Dakle, posle devet godina „svakodnevnog napredovanja u svakom pogledu”, Beograd i Srbija nemaju para da zakrpe glavni nosač na „Gazeli”, tako da moraju da se zaduže.

Duže vreme, a naročito poslednjih meseci, svedoci smo ogromnog nezadovoljstva građana stanjem u kome se srpska privreda nalazi, a što je i najubedljiviji dokaz neuspešnosti ekonomskih reformi koje se sprovode u Srbiji.

Zavaravanja više nema: privatizacija u Srbiji je loše obavljena, priznaju to čak i najviši državni službenici, piše u komentaru Presa. Ipak, dodaju da revizije privatizacije neće biti, da se, je li, ne bi poslao loš signal investitorima. Sasvim u duhu liberalnog kapitalizma nama ništa nije preče od investitora, što će reći od interesa bogataša svih vrsta. Ali, posle ekonomske krize u svetu se ljulja čitav koncept liberalnog kapitalizma, samo što u Srbiji za to niko ne haje.

No, privatizacija nije sama sebi svrha. Pod krinkom privatizacije, sve po zakonu, desila se neviđena i duboko nepravedna preraspodela društvenog bogatstva. Oduzelo se od većine ljudi ove zemlje koja je pretvorena u sirotinju skoro bez ikakvih prava, da bi se dalo manjini, koja je imala svu zaštitu države i sistema.

Poljoprivreda u Srbiji

Hrana eksportni proizvod broj jedan, a njeno učešće u ukupnom izvozu povećano sa 17,8 u 2008. godini na lanjskih 23,3 odsto. Poljoprivreda je lane spasila obraz srpske privrede i njenih izvoznika. Sa zarađenih gotovo dve milijarde dolara, postala je najbolji srpski izvozni proizvod. Perjanica prodaje na stranim tržištima, s naplaćenih 260 miliona dolara i prodatih preko milion i po tona, bio je kukuruz. Slede malina, šećer... Kriza i ostvareni rezultati kao da su promenili mišljenje mnogih o ovoj grani, piše u Politici. Crna tačka poljoprivrede je finansiranje. Zato treba tražiti odakle se novac može obezbediti. Iako je agrarni budžet povećan, sada iznosi svega tri odsto ukupnih prihoda državne kase. Oni koji tvrde da poljoprivredi treba više državnih para, smatraju da bi trebalo da joj pripadne bar pet odsto budžeta, ako ne i idealnih deset.

Penzije – glavna tema za MMF

Dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Cvetkovića, govori za Novosti o reviziji sporazuma sa MMF, merama Vlade i inflaciji. Realniji uslovi za penzionisanje. Odmrzavanje plata još nije moguće. Ove godine biće znatno pojačan nadzor privatizacije.

"Verujem da će se u naredne dve nedelje, tokom razgovora s misijom MMF, najviše raspravljati o reformi penzijskog sistema", kaže za Novosti, prof. dr Bajec, "Ključno je pitanje da li smo pripremili rešenja koja dugoročno omogućavaju da izdvajanje iz budžeta za punjenje penzijskog fonda bude manje."

Državne nabavke bez prave kontrole

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja ima zadatak da kontroliše sve javne nabavke u Srbiji, nije formirana, mada je zakonski rok prošao još u julu 2009. godine, podseća Pres. Pored toga, u budžetu za 2010. godinu nisu predviđena bilo kakva sredstva za njen rad, a komisija kao postojeći organ nije spomenuta ni u Odluci o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave.

Novi zakon o javnim nabavkama stupio je na snagu 6. januara 2009. godine. On propisuje da umesto dosadašnje Komisije za zaštitu prava pri Upravi za javne nabavke, čije je članove imenovala Vlada, taj posao ubuduće obavlja nezavisan i samostalan državni organ - republička komisija za zaštitu prava, čije članove bira Narodna skupština. Ovo nezavisno telo trebalo je da bude izabrano u roku od šest meseci po stupanju na snagu novog zakona, to jest do 6. jula 2009. godine.

Vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou procenjuje se na četiri milijarde evra. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić podseća da je novi zakon o javnim nabavkama u vreme donošenja najavljivan kao izuzetno bitan doprinos antikorupcijskim nastojanjima. Stoga on ocenjuje da se odlaganjem primena njegovih rešenja još jednom potvrđuje ružna istina da je borba protiv korupcije tema na kojoj se verovatno najbolje vidi raskorak između normativnog i stvarnog.

Nema para za djačka putovanja

Đačka putovanja i nastava u prirodi preskupi za većinu roditelja u Srbiji. Mnoge obrazovne ustanove neće voditi đake na put zbog besparice, mada u Ministarstvu prosvete smatraju da bi bilo dobro da deca provedu nekoliko dana u prirodi, javljaju Novosti. Većina učenika srednjih škola u Srbiji, najverovatnije, neće ići na ekskurzije ni u maju i junu. Ovakav stav zauzela je većina obrazovnih ustanova, a glavni razlog nije virus novog gripa, nego ekonomska kriza. Jer, mali broj roditelja deci može da omogući tri dana boravka na Kopaoniku, a još teže u inostranstvu.

Srpski pasoš

Žitelji Kosova i Metohije plaćaju i do 5.000 evra za dobijanje biometrijskog pasoša Srbije da bi bez vize putovali u zemlje Evropske unije (EU), preneo je prištinski list na albanskom jeziku „Koha ditore”.

Prema ovom listu, žitelji u pokrajini osim što plaćaju velike svote novca za pasoš, prinuđeni su da odjave boravište sa Kosmeta i da potraže adresu u Srbiji.

Agim Rama, 22-godišnjak, rođen u Prištini, jedan je onih koji čeka da dobije biometrijski pasoš Srbije. Pravo na dobijanje pasoša, Agim je stekao time što je odjavljen iz njegovog mesta rođenja i postao građanin Opštine Bujanovac, odakle mu je i verenica, objavljuje Politika.

U Ukrajini pobedio Janukovič?

U Ukrajini u nedelju održan drugi krug predsedničkih izbora - lider se bira na pet godina. Opozicioni kandidat Viktor Janukovič pobedio Juliju Timošenko, pokazuju rezultati izlazne ankete među glasačima, javljaju Novosti. Procenjuje se da je sa od tri do pet odsto pobedio suparnicu.


Ukrajinski opozicioni lider i kandidat za predsednika Viktor Janukovič

Prema rezultatima tri izlazne ankete među glasačima opozicioni predsednički kandidat Viktor Janukovič pobedio je na jučerašnjim predsedničkim izborima u Ukrajini, objavljuje Danas. Ukrajinski institut GfK je procenio da je Janukovič dobio 49,8 odsto, a Timošenko 45,2 odsto glasova u drugom krugu izbora

Crnogorski predsednik i Srpska pravoslavna crkva

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je juče da ne favorizuje Srpsku pravoslavnu crkvu u odnosu na Crnogorsku pravoslavnu crkvu, kao i da poštuje odvojenost države od crkve, javlja Politika. On je poručio da nema razloga za oštra reagovanja povodom njegovih nedavnih izjava o statusu pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Vujanović je prošlog četvrtka u intervjuu televiziji Crne Gore rekao da je razgovarao sa „14 patrijaraha i arhijereja” pravoslavnih crkava u svetu i da su mu svi rekli da je po kanonskom pravu u Crnoj Gori legitimna Mitropolija crnogorsko-primorska.

O Šariću u crnogorskoj skupštini

"Slučaj Šarić”, koji već danima zaokuplja pažnju domaće ali i međunarodne javnosti, dobiće sredinom ovog meseca epilog pred Odborom za odbranu i bezbednost Skupštine Crne Gore, za kada je zakazano kontrolno saslušanje ministra unutrašnjih poslova Ivana Brajovića i direktora policije Veselina Veljovića.

Pljevljak Darko Šarić našao se na crvenoj poternici Centralnog biroa Interpola iz Beograda zbog sumnje da je organizovao krijumčarenje više od dve tone kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Od tada, u Crnoj Gori, prvenstveno u njegovim rodnim Pljevljima, ne prestaju policijske potrage, koje do sada nisu dale rezultata. Zajedno sa Šarićem na poternici je bio i njegov sugrađanin Goran Soković, koga su u petak uhapsili policajci pljevaljskog Centra bezbednosti.

Darko Šarić nalazi se u Crnoj Gori, tvrdi lider Pokreta za promene Nebojša Medojević, prenosi Politika.

Evropski i nevladin izaslanik

Međunarodna upravljačka grupa će ove nedelje, na redovnom godišnjem sastanku, analizirati proteklu godinu i raspravljati o uspešnosti Međunarodne civilne kancelarije (MCK) u Prištini i njenog šefa Pitera Fejta. Ukoliko i ne bude ispoljena dilema da li je Fejt dobro nadgledao sprovođenje Ahtisarijevog plana, što je zadatak koji mu je postavila grupa zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje da li će se u EU, koja je Fejta imenovala za svog specijalnog izaslanika na Kosovu, obnoviti primedbe da „drugi šešir” na Fejtovoj glavi proizvodi previše gužve.

„Ne postoji primer da je izaslanik EU istovremeno i predstavnik neke nevladine organizacije, pogotovo organizacije koja narušava zvaničnu politiku EU o statusnoj neutralnosti”, kaže izvor Politike u Vladi Srbije. Srpske vlasti, prema njegovim rečima, zbog toga „u određenim forumima traže promenu tog stanja”.

Obnova susreta Tadić-Pastor

Ove nedelje biće nastavljeni razgovori o pomirenju SVM i DS, koji su započeti pre nekoliko dana na stranačkoj proslavi demokrata. Predsednik SVM Ištvan Pastor najavio je da će razgovarati sa Borisom Tadićem, predsednikom DS, o odnosima te dve partije koji su narušeni posle odbijanja poslanika SVM da glasaju za ovogodišnje budžete Srbije i Vojvodine, javlja Blic. Pastor je demantovao tvrdnje da mu je Boris Tadić ranije poručio da će SVM biti „istisnut iz vladajuće koalicije na svim nivoima“ zbog neglasanja o budžetu Srbije, a potom i budžetu Vojvodine.

O Sreberenici

Poslaničke grupe aktivno rade na tekstu rezolucije o Srebrenici, ali još ne postoji inicijativa 84 poslanika, koliko je potrebno za zakazivanje vanredne sednice. Ipak, očekujem da ova deklaracija bude usvojena u narednih dvadesetak dana, kaže Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije u intervjuu koji Blic objavljuje pod naslovom "Za Srebrenicu je "zločin“ zadovoljavajući termin". Uprkos razlikama među strankama kako okarakterisati masakr u Srebrenici, kao „težak zločin“ ili „genocid“, Dejanovićeva dodaje da za usaglašavanja teksta rezolucije problem nije terminologija.

"Nije mi poznato da demokrate insistiraju na terminu „genocid“. Oni su najbrojnija poslanička grupa i njihov zadatak je da u dogovoru sa ostalim poslaničkim grupama dođu do jedinstvenog teksta. Jako je važno da se napravi tekst za koji će glasati velika većina poslanika, a ne samo 126, koliko je minimalno."

O siromašnima

Gradonačelnik Beograda i predsednik DS-a Beograda Dragan Đilas izjavio je da vladajuća koalicija u Srbiji „ne funkcioniše loše", ali i dodaje da bi vlast morala da ima malo više sluha za one koji su stvarno socijalno ugroženi. S druge strane, on dodaje da bi Vlada Srbije morala da ima i „više hrabrosti da nekim ljudima koji ne shvataju gde žive jasno to i kaže".

"Možda ću zbog ove izjave izgubiti neke glasove u Obrenovcu, ali istina mora da se kaže. A ona je da je sramota da danas radite u Termoelektrani „Nikola Tesla" (TENT) i da sa 20 godina radnog iskustva, srednjom školom i platom od 65.000 dinara tražite povećanje, jer u istom gradu medicinske sestre sa najtežim bolesnicima rade za 30.000 dinara, nastavnici za 40.000, a lekari za 50.000 do 60.000 dinara", rekao je Đilas za Tanjug, prenosi Pres.

Pritisak na Vladu Srbije

Austrijska “Alpina” nije dobila posao na obilaznici oko Dimitrovgrada, jer tenderska procedura još nije završena, rečeno je u nedelju Novostima u Vladi Srbije. Naprotiv, austrijska kompanija može da bude diskvalifikovana, jer u sporu sa državom i pred arbitražom u Parizu zahteva od Srbije obeštećenje od 71 milion evra za propalu koncesiju Horgoš - Požega.
Saopštenje “Alpine” da je pobedila na tenderu i da je na godinu dana zamrzla tužbu, samo je “ispipavanje” terena i pritisak na koji Vlada neće popustiti. U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, kako saznajemo, preovladava stav da Austrijanci mogu da dobiju posao ukoliko povuku tužbu, mada ima i ministara koji su “bolećivi” prema ovoj austrijskoj kompaniji i smatraju da im treba dati još vremena.
Zanimljivo je da je prilikom prijavljivanja na tender za obilaznicu oko Dimitrovgrada, kako saznajemo, “Alpina” navela da nije u sporu sa Srbijom. Zato država ima puno pravo da Austrijance diskvalifikuje.

Preminuo akademik Marković

Akademik Mihailo Marković, jedan od najznačajnijih srpskih filozofa 20. veka, marksisitičko-humanističke orijentacije, preminuo je u 87. godini u Beogradu.

Marković je bio predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju, dekan i upravnik Instituta za filozofiju beogradskog Filozofskog fakulteta, član mnogih drugih stručnih udruženja i časopisa.


Arhivska fotografija filozofa Mihaila Markovića (foto: Fonet)

Poslednji javni nastup je imao nedavno, na promociji druge knjige svojih memoara „Juriš na nebo”, u čijem se naslovu, možda na najbolji način, sažima istina o životnom putu i intelektualnoj biografiji koji su profesora Mihaila Markovića uzdigli u red svetski uglednih filozofa i angažovanih intelektualaca 20. veka, objavljuje Politika.

Jasenovac

Knjiga Jaše Almulija ,,Jevreji i Srbi u Jasenovcu”, koju je nedavno objavio ,,Službeni glasnik”, promovisana je 27. januara u Kolarčevoj zadužbini, u okviru programa obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike. Pošto autor nije mogao da prisustvovao promociji, Politika je priredila razgovor koristeći elektronsku poštu na relaciji Beograd–London.

"Zaključio sam da je Jasenovac u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Pokojni Đorđe Lebović, dramski pisac, u mojoj knjizi „Živi i mrtvi” svedočio je da su Nemci u Aušvicu nastojali da žrtve do poslednjeg časa ne doznaju da će u gasnim komorama biti ugušene i u krematorijumima spaljene, da se ne remeti tok njihovog industrijskog načina ubijanja. Hrvatske ustaše su otvoreno ubijale na najdivljačkiji način sopstvenim rukama, noževima, maljevima, gvozdenim šipkama i vrlo retko mecima, o čemu u mojoj novoj knjizi podrobno govori pokojni pukovnik Zlatko Vajler", tvrdi Almuli.

Hapšenja bez objašnjenja

Crna Gora još nije dostavila Srbiji nijedan podatak o hapšenju Gorana Sokovića i Dejana Šekularca, osumnjičenih da su kao saradnici Darka Šarića umešani u šverc više od dve tone kokaina, piše u Blicu. Beogradska kancelarija Interpola na zahtev Ministarstva pravde Srbije poslala je juče drugi dopis u kome traži zvanično obaveštenje o hapšenju da bi mogla da traži izručenje uhapšenih, saznaje Blic. U novom pismu poslatom pod oznakom „Hitno“ podseća se da je prethodni zahev poslat 5. februara i da su nadležni u Srbiji saznali za hapšenja Sokovića, Šekularca i Tošića iz medija. U zahtevu se konstatuje da nadležni u Crnoj Gori nisu dostavili podatak o tome da je Sokoviću određen pritvor, kao i da Srbija nije upoznata ni sa svrhom pritvora, niti pravnim osnovom za njegovo zadržavanje, kao ni o fazi u kojoj se postupak nalazi.


Sedište Šarićeve firme u Pljevljima (foto: Alo)

Policija u Crnoj Gori nastavila je poteru za Šarićevim klanom. Organizatore šverca droge tražili na više lokacija. Poternice izdate u Danskoj i Južnoj Americi, piše u Novostima pod naslovom "Vuković i Laban izbegli hapšenje". Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala još nije zvanično obavešteno da li je Goran Soković u Crnoj Gori uhapšen po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Srbija. Posle više od tri meseca od otpočinjanja međunarodne policijske akcije “Balkanski ratnik” crnogorski MUP je krenuo u akciju pronalaženja i hapšenja osumnjičenih, za koje se verovalo da su na ovoj teritoriji. U Beranama je, u subotu, policija pokušala da uhapsi Draška Vukovića (32) i Borisa Labana iz ovog grada, za kojima je Nacionalni biro Interpola Beograd, takođe, raspisao poternicu zbog učešća u švercu narkotika. Vuković i Laban nisu pronađeni u svojim domovima, bez obzira na to što su danima pre naloga za njihovo hapšenje koji je stigao iz Podgorice, slobodno šetali Beranama, čak i u društvu policajaca, objavljuju Novosti. Vuković je pre tri godine uhapšen u Danskoj kada je policija u automobilu, u kom je bio, pronašla dva kilograma kokaina. Kasnijim pretresom stana u kome je boravio pronađeno je još 36 kilograma kokaina. Pored Vukovića uhapšeno je još nekoliko Srba, koji su kao i on imali hrvatske pasoše. Nekoliko dana posle hapšenja Vuković je na spektakularan način otet iz zatvora “Frederiksaund” u Kopenhagenu. U ranu zoru, neko je pozvonio na vrata zatvorske zgrade, a čuvara koji je otvorio dočekali su udarci pesnicama u glavu. Maskirani napadači su brzo savladali još nekoliko čuvara i izveli Vukovića iz ćelije. Pre toga, izbušili su gume na policijskim automobilima koji su bili na parkingu, tako da od potere nije bilo ni reči. Vuković se nedugo potom pojavio u Beranama, gde se uredno prijavio policiji, odakle je pušten, baš kao i nedavno, kada je posle poternice argentinske policije ubrzo došao u rodni grad. Zbog šverca narkotika Vuković dve godine proveo je u zatvoru u Luksemburgu, a posle dolaska u Berane 2006. godine, u vazduh mu je dignut džip parkiran u centru grada.

Pre nekoliko godina u Višem sudu u Bijelom Polju Borisu Labanu je suđeno zbog pokušaja ubistva, ali je oštećeni Beranac povukao izjavu da je Laban pucao na njega.

"U klasične krivične predmete u nekim slučajevima, nažalost, meša se i politika. Neki tajkuni ušli su u tkivo država, mnogi političari rade za njih i kada se nađu elementi krivičnog dela, kreće hajka na one koji pravdu sprovode", kaže za Danas ministarka pravde Srbije Snežana Malović, komentarišući odluku Crne Gore da se vila Stanka Subotića u toj zemlji nakon mere zabrane odblokira, u intervjuu pod naslovom "Država je jača od braće Šarić".

Zabačeni gradić na severu Crne Gore uvek je bio poznatom po “belom”. Donedavno je to bio beli pljevaljski sir, a odnedavno je reč o kokainu čiji se šverc odavde organizovao širom planete, piše u tabloidu Alo. Danas atmosfera u hladnim i snegom zavejanim Pljevljima neodoljivo podseća na poznatu američku seriju “Tvin Piks”. Iako “glavnog glumca”, Darka Šarića, nigde nema, njegov “duh” oseća se svuda u vazduhu, a opet retko ko o njemu želi da priča...Iako od Beograda do Buenos Ajresa stižu optužbe za šverc kokaina, Šarić u rodnim Pljevljima važi za dobrotvora i uglednog građanina, a mladi u njega gledaju kao u boga. Kako i ne bi, napravio je pravu poslovnu imperiju vrednu desetine miliona evra, a ovoj crnogorskoj zabiti vratio život. Ipak, o načinu na koji je to uradio niko ne želi ni reč da kaže, pogotovo ne pred objektivom fotoaparata. Mnogi su čak potpisali peticiju za prestanak “medijske kampanje”, kako ovde zovu izveštavanje o prekookeanskim poslovima Šarića. Za samo dva dana prikupljeno je 1.314 potpisa, uglavnom radnika njihovih firmi i članova porodica.

Anonimno ogovaranje neizabranih sudija

Među sudijama koje nisu prošle reizbor bilo čak i onih koje su radile kao profesionalne prostitutke, a neke od sudija su čak bile i u ljubavnim vezama sa okrivljenima kojima je trebalo da sude, objavljuje Pres. Sagovornik Presa, koji je insistirao na anonimnosti, dodaje da se na spisku neizabranih sudija nalazi i jedna koja je u dugogodišnjoj vezi sa okrivljenim za šverc droge. On dodaje da želi da upozna javnost sa ovim činjenicama, jer ne želi više da „časne i poštene sudije blate oni koji ne zaslužuju da nose zvanje delioca pravde". On dodaje da je među sudijama koji nisu prošli na konkursu bilo i „ozbiljnih biznismena kojima je sudijski poziv bio samo pokrivka".

Predsednica Udruženja sudija Srbije Dragana Boljević, koja nije prošla na poslednjem izboru za sudiju, slaže se da su primeri koje Pres navodi nedopustivi za sudijsku profesiju. Međutim, ona dodaje da joj nije jasno zašto VSS nije ranije reagovao ukoliko je imao takva saznanja.

Prvenstvo Evrope u fudbalu

Reprezentacija Srbije igraće u kvalifikacijama za Evropsko fudbalsko prvenstvo, koje će se od 8. juna do 1. jula 2012. godine održati u Poljskoj i Ukrajini, u C grupi sa Italijom, Severnom Irskom, Slovenijom, Estonijom i Farskim Ostrvima, javlja Politika.

Teniserke poražene od Ruskinja


Jelena Janković i Ana Ivanović u dubl meču Fed kupa protiv ruskih teniserki
Svetlane Kuznjecove i Alise Klejbanove

Ženska teniska reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u polufinale Fed kupa, pošto su u nedelju, u odlučujućem meču dublova, Jelena Janković i Ana Ivanović izgubile od Ruskinja Svetlane Kuznjecove i Alise Klejbanove sa 2:0 u setovima (1:6, 4:6), javljaju Novosti.

Teniska reprezentacija Srbije neće igrati u polufinalu Fed kupa nakon poraza od Rusije posle dva preokreta u "Areni", javlja Blic pod naslovom "Ana i Jelena izgubile u dublu, Ruskinje idu dalje".