Talas poskupljenja kojim je država zapljusnula građane i privredu, u kombinaciji sa svakodnevnim padom vrednosti dinara, doneće nam, više cene kompletne ponude robe i usluga ali tako ne misle u Vladi Srbije.

Da li stiže talas poskupljenja?

Koliko će poskupljenje struje i derivata, uz pad dinara, povećati sve druge cene? Struja skuplja za 10 odsto povećava cenu svih proizvoda za 0,7 odsto. Neće se, prema našim procenama, desiti ništa dramatično - uveravaju u Vladi Srbije, objavljuju Novosti.

Talas poskupljenja kojim je država, odobravanjem povećanja cena struje i derivata nafte, uz uvećanje akciza za procenat inflacije u prošloj godini, zapljusnula građane i privredu, u kombinaciji sa svakodnevnim padom vrednosti dinara, doneće nam, prema predviđanjima ekonomista, više cene kompletne ponude robe i usluga. Tako, međutim, ne misle u Vladi Srbije.

Domaća valuta iz dana u dan sve slabija, a nadležni u Vladi i Narodnoj banci Srbije tvrde da je to privremeno. Evro u ponedeljak 98,52 dinara. Intervencije NBS bez uspeha, piše u Novostima.

Sve tanji novčanici građana Srbije uticali su na nameru proizvođača da dobro razmisle da li će i kada krenuti u poskupljenja, objavljuje Blic. Od početka godine evro jača, gorivo je već tri puta poskupelo, a za mesec dana i struja će biti skuplja za 10 odsto. Za razliku od prethodnih godina, kada su bili glasniji u objavi da će povećati cene, proizvođači sada prave kalkulacije i razmatraju kako da svoje troškove racionalizuju. Tražnja je sve manja, pa stanje na tržištu i ne ostavlja mesta za nove cenovnike.

Poslanici u sukobu interesa

Demokratska stranka će tražiti od Agencije za borbu protiv korupcije i kriminala da omogući poslanicima u vojvođanskom parlamentu, koji uporedo obavljaju neku od funkcija u lokalnim samoupravama, da zadrže obe funkcije do kraja mandata jer su na te funkcije izabrani pre donošenja zakona. Iz Agencije poručuju da zakonska rešenja jesu neprecizna, ali i da imaju mali prostor za pravljenje izuzetaka, objavljuje Blic.

Ukoliko pak Agencija dosledno bude primenjivala zakonske odredbe, u Vojvodini bi mogli da budu raspisani dopunski izbori za pokrajinski parlament, jer će se čak 21 poslanik naći u sukobu interesa zbog čega će morati da izaberu između mandata u pokrajinskom parlamentu i položaja u lokalnoj samoupravi. Tačnije, u sukobu interesa je 30 poslanika, ali su njih devetorica u pokrajinski parlament ušli preko stranačke liste, pa tako mogu biti zamenjeni drugim kandidatom, dok su ostali predstavnici građana poslanički status stekli na izborima po većinskom sistemu, pa na njihova mesta ne mogu uskočiti rezerve, piše u Blicu pod naslovom "DS čuva fotelje jer ne želi nove izbore".

Propala prodaja JRB-a

Biznismen Zoran Drakulić je odustao od kupovine Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Juče, kada mu je isticao već produžavani rok, nije uplatio 24,5 miliona evra koliko je na tenderu ponudio za to preduzeće, objavljuje Politika. Drakulić će zbog odustanka morati da plati bankarsku garanciju od milion evra. Prema slovu privatizacionih propisa, Agencija za privatizaciju će JRB ponuditi drugorangiranom ponuđaču na tenderu, konzorcijumu u kojem su francuska kompanija CFNR, „Dunavski lojd” iz Siska i brodogradilište „Bomeks” iz Zrenjanina čija je ponuda iznosila 8,4 miliona evra, uz investicije u vrednosti od 15,2 miliona evra. Ukoliko je, međutim, razlika između dve tenderske ponude velika, Agencija može da poništi tender. Vlasnik „Point grupe” bio je preko svoje austrijske brodarske kompanije EDDSG prvoplasirani na tenderu za prodaju JRB. Ponudio je ukupno 40 miliona evra, i to 24,5 miliona evra za 70 odsto kapitala i investicije u vrednosti 15,7 miliona evra.

Zoran Drakulić, vlasnik "Ist pointa", neće ući u Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB) koje je pre godinu dana kupio za 24,5 miliona evra jer nije uplatio prvu kupoprodajnu ratu ni posle naknadnog roka koji je istekao juče. Ostaće i bez milion evra koje je položio na ime bankarske garancije, koju će, uz raskid ugovora, naplatiti Agencija za privatizaciju, saznaje Blic.

Malo prijatelja ?

Na Srbiju kao prijateljsku zemlju gleda najviše građana Crne Gore (69,1 odsto ispitanika), Makedonije (54,8 odsto) i BiH (44,3 odsto), a najmanje građana u Hrvatskoj (6,9 odsto), Albaniji (7,6 odsto) i na Kosovu (3,5 odsto ispitanika), pokazalo je „Galupovo“ istraživanje „Balkan monitor“, prenosi Blic.

Dogovor Rusije i Belorusije

Dogovor Moskve i Minska osigurao ruskim energentima prolaz ka Evropi. Belorusija po povoljnoj ceni dobija 6,3 miliona tona “crnog zlata”, javljaju Novosti. Naftovod koji, preko beloruske teritorije, transportuje “crno zlato” iz Rusije u Evropu, radiće punim kapacitetom ne samo ovih izuzetno hladnih dana već - cele 2010. godine. Spor između Moskve i Minska napokon je rešen kompromisom, pa će Evropa, pored nafte, dobijati benzin i druge derivate, koji se prerađuju u dve velike rafinerije u Belorusiji.
Rukovodstva u Moskvi i Minsku dogovorila su se da Belorusija za domaće potrebe dobija od Rusije 6,3 miliona tona nafte po povoljnijoj ceni, bez izvozne carine. Ostalih 15,2 miliona tona, koje Belorusija izvozi, moraće da plati Rusiji kao i ostale države. Po novoj kompromisnoj formuli, Rusija će za izvoz nafte u Evropu morati da podmiruje za 11 odsto više tranzitne troškove.

Novi ruski lovac

Prvi let ruskog aviona lovca petog pokolenja T-50-1 obavljen je uspešno sa vojnog aerodroma Dzemgi u Komsomolsku na Amuru jutros u 11.24 po lokalnom vremenu. Let je trajao 47 minuta, javlja Politika. Početkom devedesetih, Amerikanci su napravili prototip „nevidljivog” F-22 „raptor”. Otprilike u isto vreme napravljen je u fabrici MIG i prototip ruskog aviona. Zbog nedostatka sredstava, dalji rad u Rusiji je obustavljen. Tek posle 10 godina konstruktorski biro „Suhoj”, uz pomoć indijskih stručnjaka, nastavio je rad. Ruski avion neće se mnogo razlikovati od američkog F-22, ali ima i neke inovacije – smanjenje takozvanog parametra rasejavanja, što avion čini manje vidljivim.

Popravka Gazele

Glavni nosač mosta „Gazela“ počeo je da popušta, pa je zbog bezbednosti policija juče obustavila teretni saobraćaj na mostu iz pravca Niša ka Novom Beogradu. Nakon toga je za sva vozila zatvorena srednja traka u pravcu ka Novom Beogradu zbog velikog opterećenja. Vanredni režim saobraćaja biće na snazi naredne dve nedelje, javlja Blic.

Most Gazela je i sa tri naprsline u glavnom nosaču bezbedan za saobraćaj, tvrdio je u petak Zoran Drobnjak, direktor JP "Putevi Srbije". Sanacija ovog kvara mogla bi da počne tek sledećeg vikenda, kada izvođač radova bude završio sve pripreme. U međuvremenu, teretna vozila teža od tri tone neće moći da koriste smer ka Novom Beogradu, a srednja traka biće zatvorena za sva vozila, javljaju Novosti. Uobičajeno veliku jutarnju gužvu na Gazeli u petak je samo pojačala zatvorena srednja traka ka levoj obali Save. Kolone automobila protezale su se od pogona "Laste" na autoputu kod naselja Medaković, sve do kula "Geneks" na Novom Beogradu.

Na glavnom nosaču mosta Gazela pojavile su se čak tri pukotine, zbog čega je već dva dana zabranjen saobraćaj teretnim vozilima, otkriva za Pres inženjer Miša Dragojević, jedan od projektanata mosta. Reč je o ozbiljnoj šteti, zbog koje bi u najcrnjem scenariju Gazela mogla i da se surva u Savu! Dragojević kaže da se sve tri pukotine nalaze na glavnom nosaču, dve blizu kosog oslonca mosta, a jedna kod takozvanog masivnog stuba.

U lančanom sudaru na autoputu kod Dobanovaca, u kojem je juče ujutru učestvovalo 86 vozila, povređeno je devetoro ljudi! U karambolu po gustoj magli i klizavom putu automobili su sat i po vremena naletali jedan na drugi i napravili čak 26 sudara!

Serija lančanih sudara počela je juče oko 7.30 časova na autoputu kod Dobanovačke petlje u smeru ka Zagrebu. Uzrok ovog filmskog karambola je, pored guste magle i klizavog puta, i velika gužva jer su zbog radova na mostu Gazela mnogi vozači krenuli ovim putem. Prvi lančani sudar u kojem je učestvovalo deset vozila dogodio se na delu autoputa od Ostružničke do Dobanovačke petlje, piše u Presu.

"Gazela ponovo prohodna za tri nedelje", naslov je u Politici.

Odmrzavanje sa EU

Zvanična primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom počeće od ponedeljka, 1. februara, najavio je Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, prenosi Politika.

Već godinu dana naša zemlja jednostrano primenjuje sporazum čiji je cilj stvaranje slobodne trgovinske zone u roku od šest godina, dok je Evropska unija proizvođačima iz Srbije još 2000. godine omogućila izvoz robe na evropsko tržište.

Preduzeća iz Srbije biće oslobođena plaćanja carine prilikom izvoza u EU ukoliko u proizvodnji koriste sirovine iz zemalja sa kojima Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. To znači, da će CEFTA region, koji čine sve bivše jugoslovenske zemlje (osim Slovenije, a uključujući Moldaviju i Albaniju) praktično postati jedno tržište.

Iako je EU još 2000. godine ukinula carine na izvoz robe iz naše zemlje, Srbija tu pogodnost nije dovoljno koristila, jer nije mogla da proizvede dovoljne količine robe dobrog kvaliteta.

Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Švedske, govori za Novosti o sudbini zahteva za sticanje statusa kandidata: "Ratifikacija SSP nije uslov za kandidaturu. Srbija je već napravila veliki iskorak. Balkan u pristupnom programu do 2014. Briselske kancelarije usporavaju događaje", piše u Novostima pod naslovom "Rampa pada na proleće". Zahtev Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU mogao bi iz Evropskog saveta da bude prosleđen Evropskoj komisiji na izradu mišljenja već na proleće, i pre odmrzavanja ratifikacije SSP, ističe, šef švedske diplomatije.

Podnelo žalbe 600 sudija

Delioci pravde koji su u reformi sudstva ostali bez posla "zatrpali" dopisima republički Ustavni sud. Sud će raspravljati o svakom pojedinačno. U Ustavni sud Srbije već je stiglo više od 600 žalbi sudija koji su posle izbora ostali "ispod crte". A, očekuje se da će i većina od preostalih 237 bivših delilaca pravde učiniti isto. Veliku prašinu oko izbora pojačao je i poslednji potez Visokog saveta sudstva: da na adrese svih 837 neizabranih sudija pošalje ista objašnjenja. Na 15 stranica je spisak onih koji nisu prošli, a na dve se nalazi uopšteno obrazloženje.
"Svaki od sudija je pojedinačno podnosio zahtev za izbor, pa svaki zaslužuje da dobije posebno objašnjenje", kaže za Novosti Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i član radne grupe koja je krojila kriterijume za izbor.

Izvinjenje patrijarha

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej uputio je danas izvinjenje građanima muslimanske veroispovesti zbog nedavne izjave u kojoj se na nesmotren način izjasnio o islamu, prenosi Politika.

U saopštenju dostavljenom iz njegovog kabineta, patrijarh Irinej ističe da je njegov stvarni odnos prema islamu utemeljen na apsolutnom uvažavanju identiteta, digniteta i integriteta muslimana kao pojedinaca, Islamske zajednice kao celine i islama kao velike svetske religije. Objašnjavajući da je njegova izjava izvučena iz konteksta, patrijarh Irinej navodi da je list u kome je intervju objavljen izostavio početak i kraj iskaza u kome je poručio „da smo svi stvoreni po slici i prilici Božjoj i da smo, samim tim, pozvani da čovekoljubljem prevazilazimo sve postojeće razlike i da živimo u zajedništvu i međusobnoj ljubavi i poštovanju”.

Patrijarh je u intervjuu listu Blic ocenio da je filozofija islama da muslimani, kada su u manjem broju, umeju da se ponašaju i da budu korektni, ali da kada postanu nadmoćni i superiorni, čine pritisak. Na tu ocenu su oštro reagovale islamske zajednice koje deluju u Srbiji.

Gradske firme na sajmu o selu

Na juče otvorenom „Sajmu ruralnog razvoja i žena u agrobiznisu” u Kragujevcu gotovo da nije bilo seljaka i „poljoprivrednih proizvođačica”, ali su se izlagači ipak potrudili da afirmišu selo kao značajan potencijal domaće ekonomije, objavljuje Politika pod naslovom "Selo u krizi, žene peku rakiju". Direktor „Šumadija sajma“ Đorđe Đelić kaže da je svrha ove manifestacije podsticaj razvoja ruralnih područja i afirmacija žena koje žive na selu. Selo je u krizi, tvrdi naš sagovornik i podseća da je „sve više momaka neženja i sve više devojaka koje odlaze u grad“.

Na sajmu je, zapravo, bilo više gradskih firmi i trgovaca poljoprivrednim proizvodima nego samih proizvođača i „proizvođačica”. Žene su, međutim, pokazale da im biznis nije stran i da i te kako znaju da se uhvate u koštac sa problemima u proizvodnji i plasmanu robe.

Popularna književnost

Popularna književnost je rekordnim tiražima poremetila raniji balans između trivijalne, zabavne književnosti i ozbiljne, umetničke, piše u Politici. Na bestseler listi najčitanijih knjiga 2009, Knjižare-info, tik iza najprodavanijeg pisca, Haleda Hoseinija, sledi prošlogodišnji „Ninov” pobednik Vladimir Pištalo, nešto niže Marko Vidojković, a odmah iza Mira Bobić-Mojsilović, Basara... Kako teoretičari opisuju taj žanr? O kakvo je književnosti reč?

Na razgovoru „Popularna književnost, između trivijalnog i elitnog“, 23. januara u redakciji Politike, učestvovali su pisci i kritičari Isidora Bjelica, Svetislav Basara, Marko Vidojković, književna teoretičarka Tatjana Rosić, Zlatko Paković, urednica Vesna Roganović i novinar Stanko Stamenković.

Pokret za usporavanje

Zašto smo svi u tako strašnoj žurbi? Ima li leka protiv stalnog nedostatka vremena? Da li uopšte želimo da usporimo svoj život? U knjizi „Pohvala sporosti, izazov kultu brzine” Kanađanin Karl Onore, nekadašnji brzoholik, savetuje da pođemo njegovim putem hodočasnika u potrazi za laganijim tempom života. „Brzina je često zabavna, produktivna i moćna, i bili bismo siromašniji bez nje“, piše Kanađanin Karl Onore u knjizi „Pohvala sporosti, izazov kultu brzine“. Pisac poziva na napuštanje idolatrije štednje vremena po svaku cenu i uravnoteženo usporavanje, objavljuje Politika pod naslovom "Širi se pokret usporenih".

Vila od kriminala biće obdanište

Država će u narednih desetak dana ući u vilu, kockarnicu i ciglanu „Naša sloga“ sa dve fabrike i 77 hektara zemljišta u vlasništvu Branislava Uskokovića (73), bivšeg direktora Elektrodistribucije Beograd, i članova njegove porodice, saznaje Blic.

"Vila i kockarnica se nalaze u Beogradu i one su već oduzete, a uskoro će biti predate gradskoj vlasti. Planirano je da se vila preuredi za obdanište jer ona nedostaju glavnom gradu, a kockarnica će biti zatvorena jer se nalazi u blizini škole i te prostorije će biti ustupljene penzionerima", kaže za Blic državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. Kako saznajemo, vila koja je planirana da se preuredi u obdanište nalazi se u Petrogradskoj ulici broj 3 na Vračaru i u vlasništvu je Uskokovićeve ćerke Jelene Mitrović-Uskoković. Procenjeno je da ona vredi oko dva miliona evra.

Milijarde od izvoza kokaina u Evropu

Glavni osumnjičeni za šverc 2,1 tone kokaina zaplenjenog u Urugvaju Darko Šarić zaradio je oko 4,5 milijardi evra na švercu narkotika, procenjuju u srpskoj policiji. Do te pretpostavke došlo se na osnovu informacija da je Šarić još pre osam godina počeo sa krijumčarenjem kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Sagovornici našeg lista navode i da cifra od četiri i po milijarde evra nije završila u Šarićevom džepu, već da je taj novac kriminalna grupa obrnula na švercu kokaina. Policija došla do podataka da je kriminalna grupa osumnjičenog Darka Šarića organizovala po dve pošiljke kokaina godišnje, a svaka pošiljka je bila približno ista, kao ova što je zaplenjena u Urugvaju, dakle između dve i tri tone, piše u Politici.

Istraga protiv pljevaljskog biznismena došla do dokaza njegove povezanosti sa Stankom Subotićem. Motor sa zmijskom kožom bio parkiran u vili u Ulici Ivana Franka 10. Vrednost motocikla oko 100.000 evra, piše u Novostima pod naslovom "Šarić čuvao Canetov harli". Pojedini mediji u Crnoj Gori navode da je Subotić pomogao Šariću da opere novac od trgovine narkoticima, da ga je savetovao pri kupovini nekih preduzeća po Vojvodini, kao i da su se njegovi bliski saradnici trudili da sve to kasnije rasproda.