Ostvarilo se najavljeno protivljenje Holandije sporazumu Srbije sa Evropskom unijom. Prvi put javno o novcu biznismena u kasama srpskih političara. Panika zbog problema na Volstritu.

Šta traži Holandija?

Svi ozbiljni dnevnici izveštavaju o odbijanju u Briselu da se primeni sporazum Srbije sa EU, ali nijedan ne objašnava uzroke upornosti Holandije koja se, navodno, jedina protivi primeni tog sporazma. Ni predstavnik Holandije nije želeo da objasni novinarima stav svoje zemlje.

Na sednici Saveta ministara Evropske unije nije odmrznut Privremeni sporazum sa Srbijom. "Uhapsite Mladića, pa ću vam reći da li je on uslov", rekao holandski šef diplomatije Maks Ferhagen. "U ovom trenutku ne vidim da se može govoriti o ispunjenim uslovima", nastavio je Ferhagen. "O tome da li postoji saradnja sa Hagom odlučujem ja, a Bramerc samo podnosi izveštaj". Bio je zanimljiv i odgovor na pitanje da li je uslov za odmrzavanje sporazuma hapšenje Ratka Mladića: "Prvo ga uhapsite, pa ću vam reći da li je to uslov", izveštavaju Novosti pod naslovom "Novi šamar iz Brisela".

Inače, nada da će Srbija konačno dobiti pozitivan signal iz EU, kako bi što pre postala deo evropske porodice, smanjivala se kako se približavao sastanak šefova diplomatije. Prvo je dolazak u Brisel otkazao ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Zatim, o pitanju Srbije i odmrzavanju sporazuma raspravljalo se na radnom ručku, a ne na samom sastanku gde je glavna tema bila Gruzija. Nezvanično su stizale informacije da Holanđane niko neće uspeti da ubedi da promene stav.

"Nadam se da će na narednom skupu ministara spoljnih poslova EU u oktobru biti odmrznut ovaj sporazum", kazao je Solana a prenose Novosti.

Savet ministara Evropske unije nije juče doneo odluku o odmrzavanju Prelaznog sporazuma koji je Srbija, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potpisala sa EU i njenih 27 država članica 29. aprila ove godine u Luksemburgu, javlja Politika. Uprkos velikoj većini zemalja EU (25) i Evropskoj komisiji, koje su tražile odmrzavanje Sporazuma, odluka nije doneta zbog protivljenja Holandije koju je u odbijanju podržala Belgija. Evropski komesar za proširenje EU Oli Ren izrazio je žaljenje zbog nemogućnosti odmrzavanja Sporazuma i predložio Srbiji da započne jednostranu primenu tog ugovora, kao i SSP-a što je Glas javnosti protumačio naslovom "Renov bensedin".

Na sastanku šefova diplomatija EU, nastala je "neodrživa situacija", zbog toga što Holandija nije prihvatila stav ostalih 26 članica EU da to treba učiniti kao znak podrške za poteze nove proevropske vlade u Beogradu. To su stavili do znanja italijanski, francuski, španski, grčki, slovenački i zvaničnici više drugih zemalja koji smatraju "paradoksalnim" što vlada u Hagu još nije u dovoljnoj meri zadovoljna povoljnim zaključcima Haškog suda o saradnji s Beogradom, uprkos hapšenju Radovana Karadžića. Glavni tužilac Haškog tribunala SeržBramerc je juče šefovima diplomatija Evropske unije u Briselu podneo "veoma povoljan izveštaj o rezultatima svoje posete u Beogradu. To je, izašavši privremeno sa zasedanja ministara EU, rekao šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel i dodao da je Bramercov izveštaj bio "znatno bolji nego što su evropski ministri očekivali". Ponovno razmatranje odmrzavanja Prelaznog sporazuma očekuje se 13. oktobra na sledećem sastanku Saveta ministara, objavljuje Danas.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je juče da Evropska unija neće menjati stav niti će omogućiti Srbiji bilo šta dok ne pokuša da natera vlast u Srbiji da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Todorović je agenciji Beta, reagujući na to što EU nije odmrzla privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom, rekao da su „sve priče i obećanja deo obmane građana Srbije, da mi usvajajući i pristajući na zahteve EU eventualno imamo bilo kakve šanse da uradimo nešto što bi bilo korisno za građane Srbije".

Da li se iskrenost isplati?

Prvi srpski političar koji je otvoreno progovorio o uplivu novca srpskih bogataša u politiku je Tomislav Nikolić. Da li će zbog toga proći kao onaj petao iz narodne mudrosti, koji prvi ujutru kukuriče (pa prvi završi u loncu)?

(Mada ima i druga poslovica koja glasi: "Bolje biti pijevac jedan dan nego kokoš mjesec".)

Tomislav Nikolić je prvi priznao, piše u Politici. Miroslav Mišković i Milan Beko su finansijski pomogli radikale u poslednjoj izbornoj kampanji. Prethodnih godina uporno je demantovao da postoje takvi aranžmani između njegove stranke i predstavnika najkrupnijeg srpskog kapitala, ali je preksinoć izjavio da su ova dvojica biznismena finansirali jednu emisiju i iznajmljivanje prevoza Srpskoj radikalnoj stranci u kampanji za parlamentarne izbore 11. maja. Bilo je to praktično iznuđeno priznanje, pošto je šef novoformirane poslaničke grupe „Napred Srbijo” u emisiji „Utisak nedelje” na B92 odgovarao na navode iz pisma njegovog doskorašnjeg partijskog šefa Vojislava Šešelja, koji je za raskol u SRS-u optužio, pored ostalih, „oligarhe” Miškovića i Beka. To je, zapravo, prvi put da neki političar tako otvoreno i konkretno prizna vezu svoje stranke sa nekim od najvećih srpskih biznismena.

Novinari Politike pitali su biznismene i predstavnike stranaka da komentarišu Nikolićevu izjavu ali svi i dalje poriču da postoje "finansijske veze" biznisa i politike.

Vlasnik Kompanije „Delta“ Miroslav Mišković i biznismen Milan Beko odbili su jučeda za Blic kažu koje stranke su finansirali tokom predizborne kampanje, iako je Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“, otkrio da su ova dva biznismena pomogla kampanju SRS pred majske parlamentarne izbore.

Nikolić je naglas izgovorio ono o čemu se dugo priča nezvanično, po kuloarima. Ne vidim ništa sporno da veliki biznis finansira političke partije ako su u pitanju legalni izvori finansiranja, to je normalno svuda u svetu. Ovde je problem što to nije transparentno", kaže za Blic Marko Blagojević iz CeSID-a.

Veliki bankroti na Volstritu

Najnoviji čin obaranja američkog finansijskog tržišta na kolena odigrao se u poslednja tri dana. Jedna od najstarijih američkih banaka „Braća Liman” najavila je juče bankrot. „Bank of Amerika” kupila je gotovo upola cene (za 50 milijardi dolara) čuvenu finansijsko-brokersku "Meril Linč" koja inače ima 68.000 zaposlenih, dok je Ameriken internešenel grup (AIG), najveće osiguravajuće društvo u Americi, zatražilo novčanu pomoć Centralne banke SAD, javlja Politika. Da zaustave razaranje globalnog finansijskog sistema, grupa 10 najvećih svetskih banaka istovremeno je skupila na gomilu 70 milijardi dolara kao spasilački kreditni fond iz koga bi osnivači mogli da zagrabe u slučaju eventualne krizne situacije.

Finansijski tornado na Volstritu digao je juče nezabeleženu paniku unutar SAD, ali i širom sveta. Na drugoj obali Atlantika, strahujući od širenja američke finansijske lavine, Evropska centralna banka ubrizgala je juče fantastičnu sumu od 30 milijardi evra na finansijsko tržište „briselske familije”. Američki dolar i barel nafte juče su takođe izgubili na tržišnoj vrednosti zbog nepredvidivog razvoja tekućeg potresa na Volstritu. Valuta najjače ekonomije sveta srozala se na 1,4241 dolar za evro. Prvi put posle skoro godinu dana, barel nafte je za manje od 24 sata drastično pojevtinio, na oko 93 dolara za merno bure.

Glasine i pohlepa – dva pokretačka stuba kapitalizma, koštale su ovog puta četvrtu američku investicionu banku „Braću Liman” opstanka, prenosi dnevnik Volstrit džornal. „Koliko je para izgubila ugledna banka igrajući na tržištu rizičnih hipotekarnih kredita SAD?”

Što se banke „Braća Liman” tiče, pronose se glasine da je ta ugledna institucija zbog „kockanja” na tržištu hipotekarnih kredita ostvarila gubitak od 613 milijardi dolara.

Nedavna basnoslovna intervencija Američkog ministarstva finansija u slučaju spasavanja hipotekarnih paradržavnih institucija neobičnih imena „Fani Me” i „Fredi Mek” podstakla je nade „Braće Liman” da će američka finansijska vlast i ovog puta priskočiti u pomoć.

Danonoćni pregovori kompromitovane banke i američkih finansijskih vlasti, završeni su za sada odlučnim odbijanjem „Feda” da se podmetne kao garant bilo kom zainteresovanom kupcu dela zdravih akcija „Braće Liman”. Jedna od najstarijih i najuglednijih američkih banaka „puštena je niz vodu”, da se spasava kako ume od posledica svojih rizičnih transakcija, ali to ni izdaleka nije kraj košmara na Volstritu.

Vučić se oglasio

Višednevno ćutanje Aleksandra Vučića, koje je počelo kada i sukob u vrhu te stranke, prekinuto je juče kada je saopštio da podnosi ostavku na funkcije generalnog sekretara stranke i šefa odborničke grupe radikala u Skupštini Beograda, kao i da se na neodređeno vreme povlači iz politike. Time, međutim, nije i definitivno rešena dilema da li će ostati lojalan lideru stranke Vojislavu Šešelju ili će se pridružiti isključenom Tomislavu Nikoliću, javlja Politika. Naime, Vučić formalno i dalje ostaje član SRS-a, ali je juče pokazao da se ne slaže sa načinom na koji su se njegove stranačke kolege obračunale sa Tomislavom Nikolićem i njegovim pristalicama, rekavši da Nikolić za njega nije izdajnik.

Neko vreme biće van javnosti ali kaže: "Skoro svi moji prijatelji su sada sa Nikolićem. Moja lična odluka je da se trenutno povučem", piše u Novostima a u Blicu - kako, bi mogao da se bavi berzanskim ili prevodilačkim poslom ili će, pak, pomagati bratu u vođenju firme.

Aleksandru Vučiću prete seks-aferom! Beogradskim redakcijama juče se telefonom javio čovek koji se predstavio kao „Bole iz SRS-a" i ponudio kompromitujući materijal o sad već bivšem generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke, objavljuje Pres a Kurir najavljuje intervju sa Vučićem – u sutrašnjem izdanju.

Nagadjanja i ponude Nikoliću

Povodom Vučićeve ostavke Nikolić je rekao za Blic da "Vučić sve ovo preživljava teže nego ja i treba mu vremena da se oporavi od ljudi u koje se razočarao, a ja ću ga čekati koliko god bude trebalo. Mislim da će to biti duže od tri dana, ali ne mnogo. Niti on može bez mene u politici niti ja bez njega" Kurir najavljuje, pod naslovom "Zajedno", da će se "rame uz rame sa Tomislavom Nikolićem" Vučić pojaviti na osnivačkom skupu stranke "Napred Srbijo", koji je zakazan za 11. oktobar.

"Mi smo uvideli i podržali proevropsku evoluciju dela stare Socijalističke partije. Poruka Evrope bila je jasna – ako je vaša promena iskrena, mi ćemo je prihvatiti. I zaista smo je prihvatili. Sada ćemo možda videti početak sličnog procesa čak i u Radikalnoj stranci. Pojedini ljudi su se ohrabrili i jasno stavili do znanja da se ne slažu sa Šešeljevom politikom. Danas može doći do nastajanja nove stranke. Nadamo se da oni koji su u to uključeni u potpunosti prihvataju da budućnost Srbije, kao stabilne evropske demokratije, leži u saradnji sa susedima. Nadamo se da su i spremni da svesrdno rade na ostvarivanju tog cilja. Ako jesu, verujem da će poruka Evrope biti ista kao i socijalistima – ako su promene iskrene i ako ste zaista posvećeni modernim demokratskim vrednostima, prihvatićemo to i sarađivati sa vama, prenosi Politika govor engleskog amabasadora Stivena Vordsvorta, pod naslovom "Britanska ponuda Nikoliću".

Ambasador je, inače, iskoristio priliku da (opet) pripreti: "Jasno smo izneli svoju zabrinutost zbog namera Srbije da od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Verujemo da je ovaj postupak greška koja će nas samo primorati da nastavimo da se bavimo stvarima koje nas dele, umesto onim stvarima na kojima možemo da radimo zajedno. Zaista, nije uvek jednostavno smatrati za partnera državu čiji predstavnici, skoro svakodnevno, javno optužuju nas i većinu ostalih država članica EU, za kršenje međunarodnog prava."

Pravda objavljuje intervju sa Nikolićem pod naslovom "Žao mi je Šešešlja".

"I dalje imam potpuno saosećanje sa njegovim statusom. Želim da se izbori u Hagu i da nastavi i dalje da se brani kako se i branio", kaže Nikolić.

Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu, najavio je u Nišu da sutra u Beograd stiže delegacija ruskog Gasproma koja će započeti razgovore o tehničkoj realizaciji energetskog sporazuma, objavljuje Danas. "Ruska strana zalaže se za to da se što pre pristupi realizaciji ovog sporazuma", rekao je Konuzin. Na pitanje novinara da li će cena NIS biti povećana, Konuzin je odgovorio da je dokumentacija koja se tiče srpske naftne kompanije već potpisana. "To su međunarodni ugovori koji su obavezujući, ruska strana od toga polazi i ispuniće sve svoje obaveze", naglasio je ambasador Rusije.

Amerikanci na Kosmetu

Kada se, u ataru sela Bibaj, skrene sa magistralnog puta od Uroševca prema Gnjilanu, za minut se stiže do kapije "jedan – sever", američke vojne baze Bondstil na Kosmetu, piše u prvom nastavku reportaže Glasa javnosti.

Reporter na prvom koraku zaključuje da "pšenica koja se pre desetak godina talasala na visoravni sela Sojeva (nekada nastanjenog uglavnom Srbima), na kojoj je kamp podignut, više nikada ovde neće rasti" i detaljno opisuje izgled i režim koji vlada u najvećoj američkoj vojnoj bazi izvan SAD.

"Moderno" oružje

Teško povređena Dragana Vuksanović (44), koju je preksinoć u njenom stanu mačetom napao razbojnik, nije u životnoj opasnosti, ima teške telesne povrede glave i šaka i u narednih nekoliko dana trebalo bi da bude operisana, javlja Politika. Profesor doktor Branko Đurović, načelnik Odeljenja za neurohirurgiju beogradskog Urgentnog centra, izjavio je juče da je Vuksanovićeva „zadobila teške povrede spoljašnjeg lista krova lobanje oštrim predmetom”. Politika izveštava da je motiv bila pljačka, dok Alo objavljuje da policija ispituje da li je povod napada bila samo pljačka ili je u pitanju osveta zbog nekog od slučajeva na kojima je radila Vuksanovićeva, koja je zaposlena kao savetnik u Vrhovnom sudu Srbije.

U Glasu javnosti piše da "Mačete ulaze u modu" i podseća se kako je u više skorašnjih zločina korišćeno ovo oružje.

Generalu Deliću tri godine

Bivši komandant Armije BiH Rasim Delić osuđen je juče u Hagu na samo tri godine zatvora zbog zločina mudžahedina nad srpskim zarobljenicima u srednjoj Bosni 1995. godine, javlja Pres. Delić je istovremeno oslobođen krivice za višestruka ubistva srpskih i hrvatskih zarobljenika na više lokacija u srednjoj Bosni od 1993. do 1995. godine. Ova skandalozna presuda slična je onoj kojom je komandant srebreničkih muslimana Naser Orić oslobođen krivice za mnogobrojne zločine nad Srbima u istočnoj Bosni.

O ovoj presudi na naslovnim stranama izveštavaju i Politika, Novosti i Damas.