Da li se smiruje svetska ekonomska kriza i kako će se završiti protesti crnogorske opozicije. Kako je Slovačka izbegla pritiske da prizna nezavisnost Kosova. Šta je Kundera radio u mladosti i kako Ćosić vidi najnovije balkanske ratove.

Policija u Podgorici,noćas zatvorila je neke ulice posle sukoba sa demonstrantima koji
se protive odluci Vlade Crne Gore o priznanju nezavisnosti Kosova (foto: Fonet)

Srbija u svetskoj krizi – najbolja?

Iako su u uslovima globalne finansijske recesije, tri velike međunarodne finansijske organizacije odlučile da Srbiji dodele više od 1,3 milijarde evra kredita za infrastrukturne projekte (najvećim delom za Koridor 10) to ne znači da je politička klima prema našoj zemlji promenjena i da smo na tom planu dobili "vetar u leđa", javlja Danas. Ipak, činjenica je da su dodatne aktivnosti srpskih pregovarača podstakle te institucije da nam pod istim uslovima kao i prethodnih godina, odobre nova sredstva. Reč je o povoljnim kreditnim aranžmanima, a odobrena sredstva biće plasirana u tranšama, uz grejs period od pet do sedam godina, i rok otplate od 15 godina.

"Ne postoji analiza koja bi javnosti pružila dokaze da rizici od novog zaduživanja u ovim uslovima nisu veliki", kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Potpredsednik vlade Božidar Đelić, pri kraju boravka u Vašingtonu gde je predvodio delegaciju na sastancima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, prema pisanju Politike, glavne učinke Srbije posle ove posete, sažeo je u četiri tačke: 1. Obezbeđen je novac za izgradnju Koridora 10 – 388 miliona dolara Svetske banke, uz dogovor da se u aprilu taj iznos poveća za još 200 miliona, a sa Evropskom investicionom bankom obezbeđeno je da za 500 miliona evra poveća podršku našim infrastrukturnim projektima, što je u oba slučaja učinjeno „jevtinim aranžmanima”. 2. Počeli smo pregovore sa MMF-om i dogovoreno je da njegova misija dođe u Beograd 28. oktobra, pri čemu Srbiji, čija je situacija ocenjena kao najpovoljnija u jugoistočnoj Evropi, nije potrebna novčana podrška, već mogućnost da uputi uverljiv signal o sopstvenoj stabilnosti i težnji da iz tekuće globalne finansijske krize izađe ojačana, što će najbolje uraditi usvajanjem veoma odgovornog budžeta za 2009. godinu. 3. U drugim susretima je dogovoreno da počnu pregovori za slobodnu trgovinu sa EFTA (grupacijom u kojoj su Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn). 4. Stavljeno je na znanje da Srbija očekuje od MMF-ai Svetske banke da u potpunosti poštuju međunarodno pravo i da se odustane od bilo kakvih inicijativa za učlanjenje Kosova sve dok Međunarodni sud pravde ne da svoje mišljenje – na ovim zasedanjima Kosovo nije bilo ni među pozvanima ni među predstavljenima.

Lideri sveta dogovorili su mere za potiskivanje globalne finansijske krize pa će to pozitivno uticati i na, inače stabilnu, situaciju u Srbiji, kojoj se otvaraju i nove šanse za privlačenje stranih investicija, izjavio je Djelić. On je naglasio da je „naš finansijski sistem najstabilniji u regionu, i da je to garancija našim građanima da je njihova štednja bezbedna u našim bankama”.

Kad je teško - državne pare

Evropske centralne banke objavile su juče da će pozajmiti onoliko američkih dolara u gotovom koliko poslovnim bankama bude trebalo, što je najnoviji u seriji usklađenih koraka u obuzdavanju napetosti na tržištima novca. U zajedničkom saopštenju, američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka (ECB), Engleska banka (BOE) i Švajcarska nacionalna banka (SNB) kažu da će ispuniti sve zahteve komercijalnih banaka, i to po fiksnim kamatnim stopama, to jest obezbediti neograničen priliv gotovine, objavljuje Danas.

Ohrabrene odlukama "Evrogrupe" u Parizu, na osnovu kojih će države sprovoditi intervencionističku politiku u cilju spasavanja finansijskog sistema u Evropi, berze su u ponedeljak počele da "skaču", javljaju Novosti. Vrednost akcija na pariskom tržištu novca povećala se za šest odsto, frankfurtskom i amsterdamskom za po sedam, a londonskom za pet odsto. Šefovi država i vlada zemalja evrozone dogovorili su se u Jelisejskoj palati o jedinstvenoj politici, koja se inspiriše britanskim primerom, "dokapitalizacije" banaka, vršeći, tako, njihovu nacionalizaciju. U Velikoj Britaniji, koja je "povukla nogu", četiri najveće "kuće novca" - Lojds Ti-Si-Bi, Rojal benk of Skotland, Heritidž fajnenšel grupa i Berkliz trebalo bi da dobiju oko 35 milijardi funti iz državne kase.

Ko će pomoći dinaru?

Dinar je ponovo na nizbrdici, a evro na ceni, piše u Novostima. Da bi smanjila preveliku dnevnu oscilaciju deviznog kursa i obezbedila potrebnu likvidnost, Narodna banka Srbije je intervenisala sa 60 miliona evra, u nekoliko navrata. Tako je srednji kurs za utorak 81,22 dinara, ili za 85 para više nego u petak, kada je iznosio 80,37 dinara. Na međubankarskom deviznom tržištu obavljena je enormna trgovina od 358,4 miliona evra. Kupovina ovolike količine pokazuje povećanu tražnju za devizama.

Protesti, neredi i privodjenja u Podgorici

Oko 30.000 građana u Podgorici protestovalo protiv priznanja nezavisnosti Kosova. Priznanje Kosova nije pitanje politike - nego obraza, poručeno sa skupa. Incidenti na kraju mitinga, javljaju Novosti.

Vlast premijera Mila Đukanovića sinoć je oko 19.30 časova ponovo tukla svoj narod, kao u nekoliko navrata u proteklih petnaestak godina, izveštava Politika. Dogodilo se to posle velikog narodnog protesta pred Skupštinom Crne Gore, protiv odluke Vlade Crne Gore da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, gde su demonstranti uzvikivali – „Izdaja, izdaja”. Opozicione crnogorske partije na velikom protestnom skupu zatražile od vlade da povuče odluku o priznavanju Kosova ili da je proveri na opštenarodnom izjašnjavanju.

Po završetku skupa, grupa građana srušila je zaštitnu ogradu ispred parlamenta i bacila petarde i baklje na policiju, nakon čega su specijalci uzvratili suzavcem i pendrecima, piše u Politici, dok Blic javlja da je više ljudi povređeno, a nekoliko desetina privedeno u sukobima između policije i učesnika protesta u Podgorici protiv odluke Vlade Crne Gore da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Kako javljaju agencije situacija je noćas u gradu bila mirna, saobraćaj je normalizovan, a u Urgentni centar su primljene 34 osobe sa lakšim povredama.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović izjavio je juče da niko nije vršio pritisak na Crnu Goru da prizna nezavisnost Kosova, već da je njena odluka o tome motivisana učvršćivanjem partnerskih odnosa sa Evropskom unijom i NATO, javlaj Danas.

"Odluku smo doneli zbog osećaja potrebe za učvršćivanjem partnerskog poverenja sa zemljama EU i NATO čiji sastavni deo želimo da budemo", rekao je Đukanović na konferenciji za novinare u Beču, gde učestvuje na skupu o investicijama u Crnoj Gori.

"Jedini smisao ovog skupa jeste da probamo da operemo obraz ukaljan sramnim činom priznanja lažne države Kosovo", prenosi Glas javnosti reči Predraga Popovića predsednika Narodne stranke koja je medju organizatorima protesta u Podgorici.

Pod naslovom "Crnogorci poručuju: Srbijo, oprosti", Pravda izveštava kako je Sima Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosmeta uhapšen odmah po dolasku u Podgoricu ispred redakcije lista „Dan".
"Ovde vam nije mesto", odbrusila je patrola interventne policije Simi Spasiću dok su ga uvodili u džip ka policijskoj stanici, navodi ovaj list, kao i reči Andrije Mandića, lidera srpske liste: "Braćo, izvinite, sve ćemo učiniti da onog ko nas je osramotio brzo skinemo s vlasti".

Tabloid Alo opisuje protest u Podgorici naslovom "Crnogorci protiv Crnogoraca".

Šta crnogrski vrh ima u Srbiji?

Opozicioni poslanici (a i neki iz vlasti) iz Srbije i Crne Gore, traže da se crnogorskoj vrhuški, osim zabrane ulaska u Srbiju, zapleni i imovina u Srbiji, pa Glas javnosti istražuje "šta crnogorski državni vrh poseduje u našoj zemlji i iza koga se krije". Od svih činjenica, list navodi samo izjavu Dragana Markovića Palme da "pet političara iz Crne Gore ima stanove u Beogradu od 200 do 300 kvadrata a dvojica njih na Dedinju", mada nije hteo da kaže i njihova imena.

Tabloid Gazeta mnogo je atraktivniji na ovu temu pa tvrdi, pod najavom "Bezobrazluk", kako su "Milo i brat kupili na hiljade hektara u Srbiji". Pored toga, list objavljuje da "Braća Djukanović sa još pet saradnika kontrolišu više od 100 firmi u Srbiji".

Kurir je najkonkretniji pa se pozabavio pravljenjem spiska "ljudi od poverenja Mila Djukanovića" i, nazivajući ih "crnogorski milioneri u Srbiji", objavio njihova imena sa fotografijama: Vojin Lazarević, Svetozar Marović, Danko Djunić, Duško Knežević i Aco Djukanović.

Sagovornici Pravde traže da Vlada nepoželjnim proglasi ambasadore Amerike, Velike Britanije, Slovenije i Albanije. Miroslav Markićević, poslanik NS-a, tvrdi da je Vlada Republike Srbije pokazala mišiće na onim manjim, dok su glavi krivci zaobiđeni.

Bilans srpske vlade

Kao što je odavno uobičajeno, mediji ocenjuju učinak Vlade Srbije posle 100 dana od njenog nastanka. U Novostima piše kako Vlada Srbije u utorak svodi bilans rada u prva tri meseca otkako je formirana u Narodnoj skupštini. Najveći dometi: hapšenje Radovana Karadžića, diplomatska pobeda u Njujorku, ugovor sa “Fijatom”, ratifikacija SSP i gasnog sporazuma sa Rusijom. List ipak navodi i da nije "sve bilo ružičasto: od 125 dana od konstituisanja parlamenta, do danas, poslanici imali svega 30 radnih dana! Posle izglasavanja SSP u državnom parlamentu, novu rampu na evropskom putu Srbije spustio je Brisel, preciznije država Holandija. Srbija nije imala mnogo sreće u procesu privatizacije, a takav trend je nastavljen i sa novom vladom.

Danas navodi isti spisak uspeha, dodajući tome i "početak obračuna s korupcijom". List navodi i mišljenje Đorđa Vukadinovića, glavnog urednika Nove srpske političke misli, koji smatra da je jedini Vladin politički uspeh prihvatanje rezolucije o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde. "Nema se mnogo šta reći o prvih 100 dana ove vlade, pogotovo ne mnogo toga pozitivnog", smatra Vukadinović.

Tabloid Alo svoju ocenu sažima u naslovu "Za pola ministara niko nije ni čuo". Iako postoje mišljenja da je srećna zemlja u kojoj gradjani ne znaju ko su im ministri i predsednici, Alo je istraživao "u više gradova Srbije", tako što su novinari gradjanima pokazivali fotografije članova Cvetkovićevog Kabineta, i zaključio da imamo "Vladu anonimusa".

U ovom listu, inače, bolje od Vlade Srbije nije prošao ni NIN. U komentaru tabloida Alo, najstariji i najugledniji srpski magazin naziva se "posrnulim nedeljnikom" koji je "tobož od nacionalnog značaja", a "bez osnova u realnom poslovanju i društvenom značaju". Sve je to izazvano najavom iz Vlade Srbije da će NIN biti privatizovan tenderskom prodajom a ne akcijskom, kao drugi mediji do sada, što je presedan koji se autoru komentara očigledno – uopšte ne dopada, pošto tvrdi da u slučaju NIN-a "nije jasno zašto je država posegnula za drugim aršinima i time doprinela podvajanju onih koji ni po čemu nisu manje bitni".

Fijat – do kraja nedelje?

Ugovor o osnivanju zajedničke kompanije pod nazivom Fijat- Srbija, najverovatnije će, prema nezvaničnim informacijama, biti potpisan u petak, 17. oktobra, u Vladi Srbije, javlja Danas. Ugovor je inače trebalo da bude potpisan danas, ali do odlaganja je, kako Danas saznaje, došlo zbog određenih tehničkih formalnosti, među kojima je i uplata Banke Inteza dela upisanog osnovačkog kapitala novog preduzeća od 700.000 evra, od kojih 67 odsto čini ulog Fijata.List podseća da je "u delu domaće javnosti pokrenuto pitanje svrsishodnosti povlastica i beneficija koje su država Srbija i grad Kragujevac dali Fijatu ne bi li ga privoleli da dođe u Zastavu. Tačno je, naime, da je država Srbija-Fijatu, omogućila bescarinski uvoz repromaterijala i komponenti (onih koje se neće proizvoditi u Kragujevcu i Šumadiji), te da je grad Kragujevac oslobodio Italijane plaćanja lokalnih poreza, komunalnih taksi i nadoknade za korišćenje građevinskog zemljišta u narednih deset godina." Istovremeno, Italijanima će bez nadoknade biti ustupljeno zemljište u Kormanskom polju, i to one lokacije koje je Zastava otkupila još sredinom 80-tih prošloga veka, i koje već decenijama zarastaju u korov. Da li je, imajući to u vidu, i kao planove Fijata, napravljen napravljen loš poslovni aranžman. Čini se, da nije, zaključuje Danas.

Ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća "Fijat Srbija" u utorak neće biti overen u nadležnom sudu Republike Srbije, kako je ugovorom između države Srbije i italijanskog proizvođača automobila predviđeno - saznaju Novosti. Prema izvorima ovog lista, rok nije ispunjen, jer nije dobijena saglasnost Vlade Srbije, koja se očekuje posle prve sledeće sednice. I prijavljivanje radnika za dobijanje otpremnina, najavljeno za utorak, ne ide po planu. Samostalni sindikat "Zastavine" Fabrike automobila blokirao je za ponedeljak najavljeni početak izjašnjavanja radnika o dobrovoljnom odlasku iz fabrike, jer radnicima, kako kažu, nije dovoljno jasan status u novoj fabrici "Fijat Srbija".

Slovak u Beogradu

"Ako postoji bar mali deo pravde na ovom svetu, Međunarodni sud pravde u Hagu mora to da potvrdi", rekao je slovački premijer Robert Fico, prilikom posete Beogradu. Fico je rekao da je ubeđen da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom, prenose Novosti.

Premijer Slovačke Robert Fico je naglasio da Slovačka nije pod pritiskom velikih sila u vezi s Kosovom, jer je stav ove zemlje ubedljiv. "Od samog početka nismo stvorili nimalo prostora za pritisak niti ostavili mogućnost da nas uslovljavaju u vezi s priznavanjem nezavisnosti Kosova", citira Danas premijera Slovačke.

Gresi iz mladosti

Milan Kundera u mladosti je potkazao tajnoj komunističkoj policiji druga svoje koleginice sa studija, ilegalca–pripadnika antikomunističkog otpora, objavljuje Politika. On je tada uhapšen, pretila mu je smrtna kazna, osuđen je na 22, od čega je izdržao 14... Ovo frapantno otkriće, zajedno sa faksimilom dokumenta tajne policije o tome, objavljuje danas „Respekt”. Kundera, francuski pisac češkog porekla, kako slavnog, može se čak reći kultnog, autora definiše njegov francuski izdavač „Galimar”, živi u Parizu a nije odgovorio na telefonske pozive niti na faks upućen ovim povodom.

U te­le­fon­skom raz­go­vo­ru za če­šku no­vin­sku agen­ci­ju ČTK Kun­de­ra je oce­nio kao laž te tvrd­nje ko­je je, za­jed­no se de­lom ori­gi­nal­nih do­ku­me­na­ta iz spi­sa SB, da­nas na svom zva­nič­nom saj­tu ob­ja­vio če­ški In­sti­tut za stu­di­je to­ta­li­tar­nih re­ži­ma, prenosi agencija Beta.

A od pušača - penzije

Kurir najavljuje da će penzioneri u novembru, posle oktobarske povišice od 10 odsto, dobiti novo povećanje penzija od 15 procenta. List tvrdi da će uskoro biti izmenjen Zakon o akcizama tako da će "penzionerski standard" platiti – pušači kroz povečanje akciza na cigarete.

Sud pisca o našim ratovima

Politika najvljuje da od sutra počinje objavljivanje ekskluzivnog feljtona Dobrice Ćosića. Pišući predgovor za knjigu Nikole Koljevića, "Stvaranje Republike Srpske", Ćosić je dao svoj sud o minulim ratovima na Balkanu i o stvaranju Republike Srpske.