Evropske integracije Srbije za Rusiju prihvatljive, ali ne i NATO. Novoizabrani patrijarh srpski Irinej biće ustoličen u Pećkoj patrijaršiji 25. aprila. Lider Srpske napredne stranke kaže da njegova stranka danas počinje akciju sakupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih izbora i da očekuje podršku oko milion građana Srbije.

Nedelja mode u Rimu: kolekcija - Marella Ferrera

Sporazum sa Evropskom unijom

Prelazni trgovinski sporazum Evropske unije i Srbije danas će zvanično stupiti na snagu, objavljuje Politika. EU je 7. decembra odmrzla primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, kojim je predviđena postepena liberalizacije trgovine u roku od šest godina.

Srbija je jednostrano počela da primenjuje Prelazni trgovinski sporazuma sa EU, deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 30. januara 2009. godine, a od 1. januara ove godine smanjila je carine u skladu sa drugom godinom primene sporazuma.

Nedelja mode u indijskom gradu Bangalore (Bangalore fashion week):
kolekcija - Claudia Antonini

NATO, Srbija i Rusija

Konstantin Kosačev, predsednik Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume govori za Novosti o Srbiji i NATO, Kosmetu i ljudskim pravima. Evropske integracije Srbije za Rusiju prihvatljive, ali ne i NATO.

"Ruski narod ne bi mogao da shvati odluku prijateljskog srpskog naroda ukoliko bi Srbija odlučila da uđe u NATO", kaže, u intervjuu za Novosti, Kosačev koji je i potpredsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Ipak, naglašava:
"To je odluka koju će doneti srpski narod i niko ne treba ni da pokušava na nju da utiče. Drugo, ta odluka treba da bude doneta u demokratskoj proceduri, a ja mislim da je najdemokratskija procedura - referendum, u slučaju da to pitanje uopšte postane aktuelno."

O Srebrenici – sledećeg meseca?

Pitanja o rezoluciji o Srebrenici - ko je piše, hoće li događaj biti nazvan zločinom ili genocidom, kada će biti u parlamentu i koliku će podršku dobiti, nemaju zvanične odgovore ni dvadeset dana posle najave predsednika Borisa Tadića da će Srbija ovim dokumentom osuditi masakr u bosanskoj varošici, piše u Novostima. Razjašnjenje bar neke od nedoumica očekuje se na konsultacijama šefova poslaničkih grupa, koji će početkom nedelje razgovarati na ovu temu.
Na informacije da dokument kroje stručnjaci iz Ministarstva spoljnih poslova, u DS odgovaraju da će tekst početi da se piše tek pošto se ukrste stavovi svih struja u parlamentu, jer je cilj da u stvaranju učestvuju sve stranke. Ranije najave vlasti da bi Skupština već u februaru mogla da raspravlja o ovoj, ali i deklaraciji kojom se osuđuju i zločini nad Srbima, sada nadjačavaju one da će rezolucije sačekati mart i redovno zasedanje.

"Srpska naprednu stranka spremna je za razgovore o tome na koji će način biti definisan tekst rezolucije o Srebrenici. Nismo isključivi. Prihvatljive su i dve rezolucije ukoliko se pre toga dogovorimo o tome šta će u njima pisati", kaže za Blic Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS.

Gazela, Romi i Evropska banka

Kredit za rekonstrukciju Gazele od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nije odobren jer su se „Putevi Srbije" ugovorom obavezali da Romima koji su živeli ispod mosta obezbede stanove, posao, školovanje i lične karte, otkriva za Pres član komisije Ministarstva infrastrukture za mostove na Koridoru 10, inženjer Dejan Kovačević. On je podsetio da je JP „Putevi Srbije" pre dve i po godine potpisalo ugovor sa EBRD o kreditu za popravku Gazele.

Direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije" Zoran Drobnjak smatra da je zahtev EBRD da se Romi iz nehigijenskih naselja ispod Gazele izmeste u takozvanu čvrstu gradnju preteran.

"Romi su preseljeni, tako da očekujem da će Evropska banka za obnovu i razvoj popustiti. Sa direktorom te banke imamo zakazan sastanak 11. februara i verujem da će se tada mnogo više znati", ističe Drobnjak.

Železnice Srbije

Ko god da im je na čelu, „Železnice Srbije“ su bez premca u pravljenju minusa, koji sada iznosi oko milijardu evra, a to je četvrtina gubitka svih javnih preduzeća. U privrednom životu opstaju zahvaljujući stalnoj budžetskoj infuziji, što bi trebalo da je razlog više da se zna kuda ide svaka para. Država, međutim, ne sankcioniše one koji su tu firmu doveli do prosjačkog štapa, objavljuje Blic.

"Zbog značaja pitanja iznetih u prethodnim pasusima ne izražavamo mišljenje o konsolidovanim finansijskim izveštajima za 2008. godinu", piše u nezavisnom revizorskom izveštaju. Revizorski izveštaji pomažu vlasniku, u ovom slučaju državi, da upravlja poslovanjem tako što će zbog nezakonitosti u tom izveštaju ako treba i smeniti rukovodstvo preduzeća ili sam izveštaj proslediti policiji kad ima indicija o krivičnim delima. U praksi se to kod nas nije još dogodilo. U javnom životu Srbije postalo je aksiom da državne firme služe političkim strankama kao moneta za potkusurivanje. Otuda ne čudi što sada ima i onih koji tvrde da je UBPOK češljao rad železnice samo zato da bi se, dok SPS drži MUP, stavila tačka na afere i krupni kriminal u tom javnom preduzeću.

Viaredjo: tradcionalne karnevalske svečanosti u Italiji

Još nema "odlučujućeg skoka"?

Ni vlast ni država se nisu dovoljno promenili od 2000. godine da bi se moglo reći da je napravljen odlučujući skok u demokratskoj tranziciji, da nema više rizika od povratka u represivni režim, kaže za Blic Zagorka Golubović, profesorka antropologije, na osnovu upravo završenog istraživanja „Politika i svakodnevni život“. Građani i dalje prepoznaju kontinuitet u odnosu na Miloševićev režim i kažu „vlast nas i dalje ništa ne pita, mi ne postojimo za vlast, koja nije servis građana, nego nas koriste da bi opstali na vlasti“.

Predsednik Srbije Boris Tadić je prošle nedelje otvarajući skup „Koliko još koraka do EU?“ ocenio da „Srbija još nije prešla kritičnu granicu koja bi označila da je proces demokratizacije i modernizacije nepovratan“ i upozorio da „postoji opasnost da, dok se ta granica ne dostigne, Srbija vrati nazad“. Profesorka Golubović kaže da građani, ocenjujući promene koje su se dogodile za proteklih deset godina, prepoznaju kontinuitet sa autoritarnim sistemom jer „ga se vrlo dobro sećaju“ i imaju vlastito iskustvo, piše u Blicu.

Akcija za vanredne izbore

Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić kaže za Pres da njegova stranka danas počinje akciju sakupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih izbora i da očekuje podršku oko milion građana Srbije. Nikolić kaže da je SNS krenuo u ovu akciju zašto što ga „jedino zanima narod kome je muka od aktuelne vlasti".

"Srbija bi imala mnogo čistiju političku situaciju posle vanrednih izbora, jer ako bi Tadić pustio na političko tržište sve svoje satelite iz koalicije u parlamentu bi ostale tri - četiri stranke. Pa, ko skupi većinu, neka vlada!"

Ustoličenje patrijarha

Novoizabrani patrijarh srpski Irinej biće, kao i njegovi prethodnici, ustoličen u Pećkoj patrijaršiji. Određen je i datum - 25. april. Svi srpski patrijarsi hirotonisani su u ovoj svetinji. Patrijarh Irinej, međutim, biće prvi koji se ustoličava među zidinama i pod budnim okom stranih vojnika, pripadnika Euleksa. Pre četiri godine manastir je morao da se ogradi zidom visokim 3,5 i dugim 800 metara, da bi se svetinja zaštitila od albanskih nasilnika, koji na nju nasrću već tri decenije, odnosno od kada su ovde podmetnuli požar 1981. godine, piše u Novostima.
Pripreme za hirotonisanje patrijarha već su otpočele. Biće to najveći skup Srba na Kosmetu posle dolaska misije UN i Euleksa. Očekuje se da će u Peć, gde se vratilo samo nekoliko srpskih porodica, pored najviših državnih funkcionera Srbije i Republike Srpske, doći i mnogi zvaničnici prijateljskih i pravoslavnih zemalja, kao i više hiljada vernika.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) služio je liturgiju povodom godišnjice
ustoličenja patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila

Sankcije američkim firmama

Prvi put u novijoj istoriji neka zemlja uvodi sankcije američkim kompanijama, javlja Politika. Naime, Kina je najavila da će američkim firmama koje prodaju oružje Tajvanu uvesti sankcije, kao i da će u odnosima s Vašingtonom obustaviti sve planirane posete vojnih zvaničnika. Time Kina i SAD ulaze u novu fazu otvorenije konfrontacije zbog američke vojne i političke podrške Tajvanu i čvrstog kineskog stava da je Tajvan neotuđivi deo Kine. Administracija predsednika Baraka Obame je pod pritiskom domaćih kritika da je na međunarodnom planu „slaba i mekana”. Ako Vašington, za sada, još ne može da napadne Iran zbog iranskog programa atomskog naoružanja, onda se sadašnja administracija odlučila da Tajvanu isporuči tek deo vojnog arsenala koji Tajpeh već godinama traži. Amerika će Tajvanu prodati, ipak, defanzivne borbene sisteme, upravo radi odbrane od mogućeg kineskog napada, što je suptilna poruka Pekingu.

Svetski kapitalizam: kako dalje

Svetski ekonomski forum u Davosu završen je uz široku saglasnost vodećih poslovnih ljudi i predstavnika vlada da je postignut labilan oporavak svetske privrede, ali bez konsenzusa kako podstaći rast zaposlenosti i sprečiti novi ekonomski krah, javlja Politika.

Direktor britanske Standard čarted benk Piter Sends rekao je da se mora uspostaviti ravnoteža „između stvaranja sigurnijeg bankarskog sistema i finansijskog sistema koji može podržati dinamiku i rast u stvaranju radnih mesta”.

„Pogrešimo li u jednom, imamo rizik od nove krize; pogrešimo li u drugom, smanjićemo snagu oporavka i šanse za stvaranje novih radnih mesta”, rekao je Sends.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi zatražio je u obraćanju učesnicima Svetskog ekonomskog foruma vraćanje morala u biznis i kritikovao kapitalizam otvorenog tržista.

Osnivač foruma Klaus Švab zatvorio je sastanak pozivom poslovnim liderima i vodećim političarima da razmišljaju „o vrednostima” i društvenoj odgovornosti.

Nezaposlenost u 16 država evrozone dostigla je nivo od deset odsto, po prvi put od uvođenja zajedničke evropske valute 1999. godine, piše u Blicu. Statistička agencija Evropske unije Evrostat objavila je podatke za decembar 2009, koji pokazuju da najveće probleme sa nezaposlenošću u evrozoni ima recesijom pogođena Španija, dok je od ostalih država članica EU u najgorem položaju Letonija, čija je ekonomija jedva preživela posledice svetske finansijske krize.

Ruska mafija

Rusija sve češće hapsi organizovane kriminalne grupe, ali, uprkos tome, u zemlji trenutno deluje 249 bandi u kojima je 11.622 “izvršioca” različitih “specijalnosti”. Oni su prošle godine počinili više od 9.000 krivičnih dela, piše u Novostima.
"Zahvaljujući strožem krivičnom zakonu, ruska policija efikasnije hvata vođe bandi i njihove saradnike. Sada ima pravo da hapsi bosove kriminalaca prilikom njihovih susreta, zarad raščišćavanja međusobnih računa", kaže Iskandar Galimov, rukovodilac Odeljenja krivičnog gonjenja, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mafijaške grupe u Rusiji različito su organizovane i broje od pet do 500 kriminalaca. Najbrojnija je “Drakon”, koja deluje u Tatarstanu. Njen glavešina je nedavno uhapšen u Crnoj Gori, gde se skrivao sa lažnim pasošem.

Nauka u Srbiji

Srbija je svetska „zvezda u usponu” (Rising Stars) u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni „Sajens voč” (Science Watch), prenosi Politika.

I upućenoga i neupućenoga zanimaće, svakako, da je ozbiljan iskorak u objavljivanju naučnih članaka (radovi) načinjen u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, računarskim naukama, naukama o materijalima, matematici, inženjerstvu, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji i fizici. Naša zemlja je u nekoliko navrata i lane izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga (web servis) kompanije „Tomson-Rojters”, koja kroz sažete statističke izveštaje obelodanjuje pregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu. Procene koje ukazuju na ubrzan napredak srpskih istraživača i ustanova utemeljene su na bibliometrijskim podacima, prikupljanim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „suštinski naučni pokazatelji” (Essential Science Indicators).

Počinje zapošljavanje u kragujevačkom Fijatu

I dok u svojoj zemlji „Fijat” zatvara fabrike i otpušta radnike, u Kragujevcu potpuno drugačija situacija. Italijani su, prema rečima predsednika Samostalnog sindikata „Zastava automobila” Zorana Mihajlovića, pripremili više od hiljadu ugovora o radu za prijem prvih radnika u „Fijat automobili Srbija” – FAS, objavljuje Politika. Potpisivanje ugovora kreće danas. Novi radni ugovori za oko 1.300 radnika ne razlikuju se, kaže Politikin sagovornik, od prethodnih, odnosno onih koje potpisuju drugi radnici u našoj zemlji.

"Najvažnije je da se potpisuju na neodređeno vreme, uz klauzulu o dvomesečnom probnom radu. Svako ko ne zadovolji, moći će da se vrati u „Zastavu”, kako bi mogao da konkuriše za socijalni program. Umesto onih koji ne ispune zadate kriterijume, doći će drugi. Ista situacija je i sa onima koji su bili planirani za prijem, a nisu prošli lekarski pregled", objašnjava Mihajlović.

Prava radnika

Nezadovoljstvo radnika koji plate nisu dobili mesecima ovih dana kulminira sve većim i dramatičnijim protestima. O tome može li biti rada bez zarade, kakva su prava radnika i da li kod nas uopšte postoji zakonska obaveza isplate zarada zaposlenima razgovaraju Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost”, i Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije. Čanak: "Sve moraju da plate, samo ne radnike." Atanacković: "Prvo zarade, a PDV kad se naplate potraživanja."

Laži bez kazne

Oko 80 odsto vlasnika koji su kupili društveno preduzeće na aukciji ili tenderu, žalilo se Agenciji za privatizaciju zbog netačnih podataka navedenih u prospektu za prodaju. Iako su mnogi kupci zbog toga bili onemogućeni u realizaciji planiranih poslova, čak i ugovornih obaveza prema zaposlenima ili Agenciji, retko je koji slučaj dospeo do suda, a nema ni podataka da je bilo koji direktor društvene firme zbog navođenja netačnih podataka pred sudom bio proglašen krivim, piše u Danasu.

"Bar kod nas, ne postoji podatak da je iko osuđen zbog navođenja lažnih podataka o stanju društvenog preduzeća. Tako ispada da kupac na aukciji ili tenderu uzima „mačku u džaku” i da u takvim slučajevima ne postoji zaštita države", kaže za Danas Dušan Belanović, direktor Informativne službe Agencije za privatizaciju. On dodaje da su najčešće sakrivena prava dugovanja društvene firme, pa se kupac u startu suočava sa znatno većim obavezama nego što je računao.

Milion paklica dnevno

Svaki treći odrasli stanovnik, kao i više od osam odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina puše, pokazuju poslednja istraživanja Ministarstva zdravlja! Na dnevnom nivou popuši se najmanje milion paklica cigareta, a od posledica pušenja u Srbiji umre 15 odsto od ukupnog broja umrlih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. To su poražavajući podaci sa kojima je naša zemlja dočekala jučerašnji Nacionalni dan protiv duvanskog dima, objavljuje Blic.

Pretnja novinarki

Novinarka „Večernjih novosti“ Aleksandra Delić, stalni dopisnik iz Šapca, podnela je prijavu Policijskoj upravi u ovom gradu protiv sveštenika SPC Bogdana Simanića (46) koji je u subotu poručio da će njom obrisati asfalt, objavljuje Politika. Ova i druge ozbiljne pretnje usledile su posle napisa u kojem je preneto policijsko saopštenje da se Simanić, kao suvlasnik ovdašnjeg nedeljnika „Glas Podrinja“, tereti za zloupotrebu službenog položaja „tešku” preko 4,6 miliona dinara.

Šabački sveštenik, kome je Crkveni sud svojevremenu oduzeo parohiju, u javnosti je poznat kao investitor više stambenih zgrada na ekskluzivnim lokacija, ali i nasilničkim izgredima, među kojima je najdrastičnije prebijanje supruge, koja je posle toga spas potražila u Sigurnoj kući.

U subotu pre podne, Simanić je mobilnim telefonom, sa službenog broja, pozvao honorarnu dopisnicu Blica Tatjanu Cvejić, koja je jedno vreme sarađivala u „Glasu Podrinja“, i uz najvulgarnije psovke tražio da Delićevoj prenese da će joj slomiti sve kosti čim je vidi u naselju Benska Bara, gde se, inače, nalazi redakcija njegovog lista.

Dopisniku Novosti iz Šapca vlasnik „Glasa Podrinja“ Bogdan Simanić uputio pretnje. Polomiću joj noge i rasuti je po asfaltu, poručuje sveštenik, piše u Novostima. Kontroverzni sveštenik Bogdan Simanić u žižu javnosti dospeo je krajem 2005. godine, kada su njegovi parohijani od vladike Lavrentija peticijom zatražili da im dodeli drugog popa. Novosti su pisale da im je Lavrentije izašao u susret i Simaniću oduzeo parohiju. Ali ne i mantiju.

Nova grupa trgovaca drogom

Saša Subačev (38) iz Podgorice, nastanjen u Baru, uhapšen je po poternici kancelarije Interpola iz Rima, jer se protiv njega u Italiji vodi krivični postupak zbog sumnje da je počinio krivična dela zločinačko udruživanje i trgovina narkoticima. Policija traga za državljanima Crne Gore: Lukom Đurovićem (30) iz Bara, kao i Nikšićanima Goranom Kneževićem (41) i Goranom Ćalovom (27), takođe pod sumnjom da su umešani u trgovinu kokainom na Apeninskom poluostrvu, javljaju Novosti.
Osumnjičena četvorka je, kao deo organizovane kriminalne grupe, krijumčarila kokain od januara 2005. do avgusta 2006. godine. Ova kriminalna grupa je, kako se sumnja, veće količine kokaina krijumčarila iz Južne Amerike u Italiju i druge zemlje Zapadne Evrope.

Šarići i MUP Crne Gore

Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore dalo je garanciju Darku Šariću, osumnjičenom za šverc 2,7 tona kokaina, da će mu vratiti državljanstvo Crne Gore ukoliko dobije otpust iz državljanstva Srbije, za šta je on preko posrednika podneo zahtev 11. januara ove godine, samo devet dana pre nego što su za njim srpski istražni organi raspisali poternicu. Međutim, kako je za njim raspisana međunarodna poternica, mali su izgledi da će dobiti otpust i time mogućnost da ponovo postane Crnogorac. Ukoliko bi dobio državljanstvo Crne Gore, Šarić bi na njihovoj teritoriji bio bezbedan jer Ustav te republike ne dozvoljava izručenje njihovih državljana. U međuvremenu italijanska policija u akciji „Šah-mat“ prošle nedelje presekla je još jedan kanal kojim je kokain krijumčaren na Apeninsko poluostrvo i dalje u zemlje Zapadne Evrope, u kome su bili ljudi bliski Šariću. Istovremeno sa hapšenje osumnjičenih širom Apenina, italijanska policija poslala je zamolnice kolegama za hapšenje članova grupe. Na osnovu te zamolnice u Crnoj Gori je u petak uveče priveden Baranin Saša Subačev.

Federer najbolji u Australiji

Rodžer Federer i Endi Murej koji je morao da se, ovoga puta, zadovolji tacnom

Prvi reket današnjice, a mnogi veruju i svih vremena, Rodžer Federer osvojio je 16. grend slem titulu u karijeri pošto je u finalu Australijan opena savladao Britanca Endija Mareja sa 3:0, po setovima 6:3, 6:4 i 7:6 (13:11). Švajcarac je iskoristio treću meč loptu u izuzetno zanimljivom taj-brejku trećeg seta, tek pošto je prethodno spasio pet set lopti rivala, objavljuje Danas.

Djoković, drugi

Novak Đoković od danas je zvanično drugi teniser sveta! Naš as, prvi put u karijeri „osvanuće" na vicešampionskoj poziciji na ATP listi zahvaljujući pobedi Rodžera Federera u finalu Australijan opena nad Endijem Marejom, objavljuje Pres. Nole je još prošle nedelje pretekao Rafaela Nadala, a juče je i definitivno otpala mogućnost da ga Marej, osvajanjem Melburna, onemogući da ostvari najbolji plasman u karijeri.

Hladan februar

Do 14. februara srednja dnevna temperatura biće ispod višegodišnjeg proseka. Jutarnje temperature imaće vrednosti od – 6 do – 2 stepena Celzijusa, krajem prve dekade februara i do – 9.

Najviše dnevne temperature biće od – 3 do nule, a oko 4. i 13. i do 4. Sneg će padati između 5. i 7, 10. i 12. kao i 14. Intenzivnije padavine se očekuju oko 10, objavljuje Politika.