Savet bezbednosti usvojio izveštaj kojim se predviđa da će se razmeštanje misije Euleks obaviti u okviru rezulicije 1244, da će misija delovati pod autoritetom UN. Evro još raste a počele i cene…

Savet bezbednosti odobrio Euleks

SB UN pri­hva­tio izve­štaj Ban Ki Mu­na o ra­z­me­šta­nju, uz pri­hva­ta­nje svih uslo­va Sr­bi­je. No­va mi­si­ja ra­di­će po Re­zo­lu­ci­ji 1244, pre­ma ko­joj je Ko­smet deo Srbije, izveštava Pres.

Savet bezbednosti jednoglasno je na sinoćnoj sednici podržao plan generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji Unmika, otvarajući vrata početku raspoređivanja misije EU na Kosovu, Euleksa, javlja Danas. Ambasadori petnaestočlanog tela jednoglasno su usvojili predsedničko saopštenje kojim se „k znanju uzima izveštaj generalnog sekretara UN i, uzimajući u obzir stavove Beograda i Prištine, pozdravlja njihova namera da sarađuju sa međunarodnom zajednicom“.

Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni odbacio je plan, navodeći da je takav dokument neprihvatljiv, jer je „u suprotnosti sa ustavom Kosova“.

Izveštajem se predviđa da će se razmeštanje misije Euleks obaviti u okviru rezulicije 1244, da će misija delovati pod autoritetom UN.

Zamenik ruskog ambasadora pri UN Igor Ščerbak je, upozorio na mogućnost da Priština sabotira plan generalnog sekretara u šest tačaka. Predstavnica Velike Britanije je iznela primedbe na neke stavove šefa diplomatije Vuka Jeremića, koji je govorio na početku sednice. Ona je ponovila stav svoje zemlje da je „nezavisnost Kosova nepovratna i nedeljiva“.

„Smatramo da je značajno što se prema izveštaju opasnost od podele smanjuje i to pozdravljamo“, rekla je ona.

Sinoćnu sednicu Saveta bezbednosti UN otvorio je šef Unmika Lamberto Zanijer, koji je i predstavio izveštaj generalnog sekretara UN.

„Skoro deceniju posle kraja konflikta, Kosovo je i dalje podeljeno društvo...Srbi i Albanci žive zajedno, na prvi pogled mirno. Ali potencijal za konflikt postoji... Međunarodna zajednica treba da se angažuje kako bi se obezbedili uslovi za povratak, koji su na najniljem nivou od 2000. godina, kao i sloboda kretanja“, rekao je, između ostalog, Zanijer.

Evro još raste

Narodna banka Srbije u sredu je ponovo "pomogla" dinaru da ne izgubi previše na vrednosti, ovaj put intervenišući na deviznom tržištu sa 50 miliona evra, javljaju Novosti. Prepodnevno trgovanje devizama među bankama ukazivalo je da bi kurs lako mogao da obori još jedan rekord i pređe nivo od 90 dinara za evro.

Pošto se kurs za sledeći dan utvrđuje na nivou proseka po kome je trgovano tokom dana, u četvrtak nas na zvaničnoj kursnoj listi očekuje 88,7875 dinara za jedan evro. To znači da će menjači i u četvrtak da ga prodaju po ceni od 89,90 dinara.

Cene

U Srbiji će u sledećih desetak dana početi veliki talas poskupljenja. Kako za Pres najavljuju trgovci, poskupeće većina proizvoda u proseku za 10 odsto. Zbog slabljenja domaće valute prvo će skočiti cene uvoznim, a zatim i domaćim proizvodima, dok će mleko i hleb biti izuzeti od poskupljenja.

Talas poskupljenja koji je u toku leta zapljusnuo Srbiju, piše u Danasu, preti da već početkom naredne godine preraste u cunami. Prema rastu cena na malo, naša zemlja je i ove godine u vrhu evropske lestvice, ali potrošače najviše brinu najave da će računi u trgovinama ili za usluge koje pružaju javna preduzeća, veću prvim danima januara biti višestruko uvećani. Proizvođači poskupljenja najčešće pravdaju višim cenama energenata, ali alibi traže i u skoku evra, iako tokom leta, kada je ta valuta imala najniži kurs, nije zabeleženo nijedno pojevtinjenje, čak ni uvozne robe u čijoj ceni devizni kurs ima presudnu ulogu.

Od 1. decembra u Beogradu skuplji parking, čekaju se taksi, minibus, GSP, grejanje. Parkiranje u zonama od ponedeljka košta 9,5 odsto više. Taksisti traže korekciju od 7,5 procenata, minibus skuplji i za četvrtinu, javlaju Novosti.

"Afera Krišto" ne ugrožava vladu?

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić i potpredsednik vlade i lider G17 plus Mlađan Dinkić sastali su se juče povodom najnovije afere u vezi sa visokim zaradama čelnika javnih preduzeća, kao i velikim troškovima za reprezentaciju u tim firmama. Izvori Politike iz vladajuće koalicije tvrde da opstanak vlade niko ne dovodi u pitanje i to je najvažnija informacija sa ovog sastanka.

Priča o javnim preduzećima, koja je prerasla u aferu posle objavljivanja podataka o isplaćenim zaradama i bonusima na Aerodromu „Nikola Tesla”, bila je, kako saznaje Politika, samo jedna od tema tog sastanka.

G17 plus će danas zatražiti da Vlada Srbije raspiše javni konkurs za izbor novog direktora beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla”, saznaje Politika u vrhu ove stranke.

Ova stranka će, kako tvrdi naš izvor, zatražiti i da podaci o platama, stimulacijama i platnim karticama direktora i članova upravnih odbora 30 najvećih javnih preduzeća budu odmah saopšteni javnosti, kao i imena svih ljudi koji su na tim funkcijama.

Ponosni grešnik sa aerodroma

Bojan Krišto, zbog skandaloznog samonagrađivanja, u sredu se povukao sa funkcije generalnog direktora aerodroma: "Sa ponosom branim sve grehove. Ništa nismo radili nezakonito", objavljuju Novosti pod naslovom "Ostavka bez kajanja".

Visokim stimulacijama, koje premašuju iznose od pola miliona dinara, Krišto je nagrađivao i svoje saradnike. Prema podacima iznetim u parlamentu, Violeta Jovanović, direktorka marketinga, imala je platu od 1.032.000 dinara.

Krištu se na teret stavljaju i astronomski računi za službena putovanja. Iako na aerodromu sve aviokompanije imaju poslovnice, Krišto je karte za službena putovanja kupovao u beogradskoj turističkoj agenciji "Nemezis". Za povratnu kartu do Ciriha plaćeno je gotovo 180.000 dinara, dok je za isti let u "Jatovoj" biznis-klasi mogao da prođe sa 49.608 dinara plus 40 evra za izdavanje karte. Do Londona karta za Krišta plaćena je 132.180 dinara, dok je u "Jatu" cena karte 66.737 dinara.

"Uspešno" poslovanje beogradskog aerodroma, čime je pravdao bonuse, rezultat je poskupljenja svih usluga na beogradskom aerodromu. Krišto je uveo bezbednosne takse od 4,5 evra. Transferne takse od 16,5 evra najviše su u Evropi. Poskupeo je i poslovni prostor sa 26 na 45-50 evra po kvadratnom metru. Veći su i troškovi za prihvat i otpremu aviona. Zarada kojom se Krišto hvali pala je na teret aviokompanija i putnika.

Njega će na toj funkciji kao vršilac dužnosti zameniti Velimir Radosavljević, saznaju Novosti. Radosavljević je do sada obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i bio je na listi Krištovih saradnika koji su na ime bonusa primali iznose više od pola miliona dinara.

Direktor Aerodroma „Nikola Tesla" Bojan Krišto, koji je juče i zvanično podneo ostavku, postavljen je na to mesto na insistiranje G17 Plus, iako je ljudima iz vrha vlasti, pa i Mlađanu Dinkiću, bilo poznato da je on kao direktor „Lutrije" prošle godine pokušao milionsku pljačku, piše u Presu. Ovaj list objavljuje da je došao do dokumentacije koja pokazuje kako je Krišto sa bliskim saradnicima početkom prošle godine registrovao privatnu firmu „DLS distribucija", preko koje je nameravao da naplaćuje milionsku proviziju od svih lutrijskih uplata! Zahvaljujući ljudima iz vrha „Lutrije" koji su se usprotivili ovoj mahinaciji, vlast je u poslednjem trenutku sprečila ovu pljačku.

Epilog

Da sada već bivši direktor beogradskog aerodroma Bojan Krišto nije pogrešio i izazvao nezadovoljstvo zaposlenih kad je njima smanjio plate a sebe nagradio sa 11.500 evra, i danas bi bio direktor, a stranka koja ga je postavila zadovoljno bi uživala u partijskom plenu. Ovako, sve se saznalo i Krišto je pod političkim pritiskom podneo ostavku, objavljuje Blic.

Problem je, međutim, ostao jer, kako kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, „u svakom javnom preduzeću postoji po jedan Krišto“.

Najnovija afera sa bahato visokim nadoknadama za rad menadžerima u Aerodromu samo je još jedan dokaz da stranke javna preduzeća sistematski koriste za svoje finansiranje, piše u ovom listu.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović prekinula je juče pre podne sednicu parlamenta, posle najave radikala i poslanika drugih opozicionih stranaka da će nastaviti da blokiraju rad parlamenta, jer nisu zadovoljni informacijom Vlade o isplaćenim platama i bonusima u pojedinim javnim preduzećima, javlja Danas.

Vlada Srbije juče je obavestila Skupštinu Srbije da se priprema analiza visina ukupnih primanja u javnim preduzećima. „Povodom navoda koji postoje u javnosti o visini zarada, odnosno plata i bonusa, koje su isplaćivane ili se isplaćuju u javnim preduzećima, obaveštavamo vas da će Vlada izvršiti analizu visine ukupnih primanja organa poslovođenja u javnim preduzećima kako bi se utvrdilo da li su ta primanja određivana i isplaćivana u skladu sa propisima, kao i ostale okolnosti vezane za isplate navedenih primanja“, navodi se u pismu generalnog sekretara Vlade Tamare Stojčević parlamentu, koje prenosi Danas.

Vila MIR

Vlada nedavno odlučila da otvori vilu „Mir“ kao rezidenciju za domaće zvaničnike i strane državnike. „Ovalna kuća“ na Dedinju, u kojoj je uhapšen Milošević, bila sedam godina zatvorena, piše u Novostima.

Nije vila „Mir” („Maršalova intimna rezidencija”) izgledala uvek ovako, pravda se Miloš Alavanja, radnik na održavanju čuvenog zdanja još iz Titovog doba, dočekujući novinarske ekipe, prve posetioce ovog komunističkog „zabranjenog grada”, glasi početak reportaže u Blicu.

Kusovac

Povodom vesti da je protiv Nikole Kusovca pokrenuta krivična prijava zbog izdavanja stručnog mišljenja za umetnička dela koja nisu originali, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu, Nikola Kusovac, u izjavi za Politiku kaže da je on institucija i da mu je ovaj slučaj podmetnut. S jedne strane, sumnja na trgovce umetninama, "i to na jednog moćnog trgovca iz Beograda koji kupi sliku za 50 evra, a proda je po višestrukoj ceni". S druge strane, Kusovac smatra da je reč i o političkoj igri. "Nije daleko od istine da je policija konsultovala i stručnjake iz Muzeja savremene umetnosti, ali oni se ne razumeju u sliku. Njima je jača strana teorija”, kaže Kusovac.

Dajući izjavu za ovaj list, Nikola Kusovac kaže da je on do sada dao oko 40.000 stručnih mišljenja, ne i ekspertiza i da ta dva pojma ne bi trebalo mešati. Smatra da mu je u slučaju Konjovićeve slike podmetnut najpre original za koji je dao pozitivno mišljenje, a onda je taj papir priložen uz falsifikovano delo koje on nije ni video.

Nemci bombaši?

Posle višednevnih prepirki i međusobnog optuživanja Berlina i Prištine za umešanost u bombaški napad na zgradu misije EU u Prištini – u petak, 14. novembra, eksplodirala je paklena mašina ispred zgrade misije, a nedelju dana potom lišena su slobode tri agenta nemačke obaveštajne službe BND – nazire se, po obe strane prihvatljivo, rešenje problema, javlja Politika. Trojica nemačkih državljana trebalo bi da budu deportovani u Nemačku. Zauzvrat, Berlin bi prihvatio obavezu da vodi istragu o njihovoj umešanosti u teroristički akt.

Uprkos zvaničnim demantijima nemačkih vlasti, umešanost BND-a u bombašku aferu bila je više nego očigledna. Na kraju mu nije ništa drugo preostalo već da prizna da su tri agenta – navodni bombaš Andreas J., neimenovani, dalji saučesnik i mozak ćelije Robert Z. – radila po nalogu BND-a.