Sve bliži sporazumi o Euleksu i energetskom partnerstvu. Evro dnevno poskupljuje od 50 para do 1,3 dinara.

(ilustracija: Pres)

Evro juriša na dinar

Domaća moneta nastavila da se strmoglavljuje na deviznom tržištu i u petak dostiže magičnu kotu - 90. NBS ponovo intervenisala sa dodatnih 30 miliona evra, ali bezuspešno. Evropska valuta svakodnevno “melje” dinar praveći dnevne skokove od 50 para do 1,30 dinara, objavljuju Novosti.

Narodna banka i Vlada Srbije su se već izjasnile da nema nivoa deviznog kursa koji bi se branio. Ubuduće će njegova vrednost zavisiti od ponude i tražnje na tržištu. Guverner neće dozvoliti topljenje deviznih rezervi, iako je do sada potrošio 500 miliona evra za funkcionisanje deviznog tržišta. On se nada da je sadašnje, ovako žestoko jurišanje evra na dinar “posledica psihološke prirode i poremećaja ponude i tražnje, i da će se nacionalna valuta stabilizovati na srednji rok”.

Zvaničan srednji kurs evra u petak će biti 88,2883 saopštila je Narodna banka Srbije. Tako je u odnosu na četvrtak dinar prema evru oslabio za 0,80 dinara, čime je dinar na najnižem nivou od početka godine, javlja Blic.


(ilustracija: Pres)

Prosečna plata građana Srbije izražena u evrima je za čitavih 50 evra niža nego pre tri meseca, piše u ovom listu. Jačanje evra za posledicu ima i skok cena na malo, pa će građani morati da se pripreme na mnoga odricanja do stabilizacije ekonomske situacije. Naime, ove godine srpska valuta je najvišu vrednost prema evru dostigla 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro, a prosečna plata građana Srbije tada je iznosila nešto više od 420 evra, dok je prema današnjem, kursu koji iznosi 87,60 dinara za evro, ta plata za oko 50 evra niža. Ni bankari ni ekonomisti ne žele da prognoziraju dokle će se klizanje dinara nastaviti.

Ako domaća valuta nastavi da pada ovim tempom, za dve nedelje evro će vredeti 100 dinara, piše u Presu.

Dogovor o Euleksu?

Ambasadori Velike Britanije, SAD i Rusije u Srbiji podržavaju dogovor Beograda i Ujedinjenih nacija o rekonfiguraciji Unmika i razmeštanju Euleksa na Kosovu, javlja Politika. Oni se nadaju da će do sednice Saveta bezbednosti, koja bi prema očekivanjima šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića trebalo da bude održana u ponedeljak ili utorak, i Priština prihvatiti izveštaj generalnog sekretara UN o Kosovu.

Prema rečima britanskog diplomate, ovonedeljna poseta Londonu predsednika Kosova Fatmira Sejdijua i premijera Hašima Tačija unapred je dogovorena i nije povezana sa postizanjem dogovora o rekonfiguraciji Unmika, ali će oni sa britanskim zvaničnicima razgovarati i o trenutnoj situaciji u vezi sa raspoređivanjem Euleksa.

Kristina Galjak, predstavnica za štampu Solane, izjavila je uoči njegove posete Njujorku da između Srbije i UN utanačeni plan od šest tačaka ne uslovljava neposredno razmeštanje Euleksa. „To je plan Beograda i Ban Ki Muna u kojem nije učestvovala Evropska unija”, objasnila je Galjak.

Sednica SB UN o Kosovu biće održana u ponedeljak ili utorak, tvrde Novosti, i na njoj će, prema nezvaničnim najavama, biti usvojen dokument od šest tačaka koji je usaglašen između Srbije i UN. To, istovremeno, znači i da su na ovaj plan pristali i Albanci, koji su ranije uporno odbijali da ga prihvate. Da će Priština pristati na dokument kojim se definiše buduća uloga Unmika i razmeštanje Euleksa, nagovestio je pre dva dana i kosovski premijer Hašim Tači. On je rekao da će plan, ako i bude nepovoljan po Albance, biti prihvaćen, ali uz podršku EU.

Sporazum sa Rusima?

Delegacija Vlade Srbije sledeće sedmice otputovaće u Moskvu na sastanak s Sergejom Šojguom, ruskim ministrom za vanredne situacije, povodom realizacije energetskog sporazuma dveju zemalja - najavio je u četvrtak posle sednice Vlade Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Našu delegaciju predvodiće Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova. U delegaciji će biti Petar Škundrić, ministar energetike, Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, kao i nekoliko državnih sekretara i pomoćnika ministara.
Ugovor o privatizaciji 51 odsto Naftne industrije Srbije trebalo bi da bude potpisan 24. ili najkasnije 25. novembra u Moskvi, tokom sastanka srpsko-ruskog vladinog komiteta, a tada bi mogli da budu potpisani i protokoli za gradnju gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru - potvrđeno je Novostima iz srpskog, ali i iz ruskog pregovaračkog tima.

Vlada podržala kontratužbu

"Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici donela definitivnu odluku o potrebi preduzimanja mera za podizanje protivtužbe protiv Hrvatske za genocid pred Međunarodnim sudom pravde“, rekao je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević na konferenciji za novinare, prenosi Danas. Za pripremu protivtužbe biće zaduženo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Ministri usvojili odluku o pokretanju kontratužbe za genocid protiv Hrvatske, ali posle rasprave i dosta različitih mišljenja, javlja Pres. Kako ovaj tabloid nezvanično saznaje, ovoj odluci prethodila je žestoka rasprava najviših državnih funkcionera prethodnih dana.

"Iako to niko neće zvanično da kaže, Vlada Srbije nije jedinstvena po pitanju kontratužbe protiv Hrvatske. Postoje ministri koji smatraju da nije dobro da ulazimo u dalje sporove sa susednim zemljama, a samo zbog upornosti i jakih argumenata ministra Jeremića svi članovi Vlade su, ipak, stali uz ovu odluku", kaže za Pres neimenovani izvor iz Vlade Srbije. List nezvanično saznaje da je najglasniji u protivljenju pojedinim potezima srpske diplomatije do sada bio Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje. Ministar Mlađan Dinkić izneo je takodje prethodnih dana otvoreno neslaganje sa idejom da Srbija podnese kontratužbu protiv Hrvatske.

Danas prenosi informaciju agencije Beta kako je premijer Hrvatske Ivo Sanader izjavio juče da ta država nema razloga da strahuje od protivtužbe Srbije na hrvatsku tužbu za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. „Bilo bi dobro da se Srbija suoči s prošlošću, za koju nije odgovorna sadašnja vlada nego Miloševićeva velikosrpska politika“, rekao je hrvatski premijer. „Sada govoriti o tome, pa ići u Drugi svetski rat, to je smešno“, dodao je Sanader pre no što je javljena odluka Vlade Srbije

Šta će biti sa mostom kod Ade?

Kriminalistička policija u sedištu firme graditelja beogradskog mosta kod Ade zbog sumnje da je bilo privrednog kriminala, odnosno utaje poreza, korupcije, pranja novca, uništavanja dokumentacije, javlja dopisnik Politike iz Ljubljane.

Kasno sinoć je procurilo zašto je slovenačko građevinsko preduzeće SCT na mukama i ne odgovara na pitanja Politike o sudbini budućeg beogradskog mosta kod Ade. Tačnije, za koliko planira poskupljenje gradnje, što nam je potvrdio poslovni sekretar SCT Klemen Grebenšek, kao i hoće li ugovorom utvrđeni rokovi biti probijeni. Saznajemo da je vođstvo firme „zaposlila” kriminalistička policija, koja je obavila premetačine u sedištu SCT. Ovoga puta pod lupom nije neposredno Ivan Zidar, direktor SCT, već pet vodećih direktora firme, kao i da su istražitelji obavili kućni pretres u stanu zamenika predsednika upravnog odbora SCT Aleksandra Mezea, kao i Klemena Grebenšeka, šefa Zidarovog kabineta.

Simona Rodež, iz PR službe SCT, potvrdila je Politici da je upravo magistar Grebenšek neposredno zadužen za projekat gradnje mosta kod Ade ciganlije u Beogradu. Policija je u kućnim premetačinama tražila dokaze da su direktori SCT preko 20 firmi, od kojih su neke u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, oprali osam miliona evra. U interesu istrage, nije otkriveno da li su te firme možda povezane i sa partnerskim preduzećima iz Srbije.

Jedna od članica konzorcijuma kome je poverena gradnja mosta preko Ade ciganlije, slovenačka firma SCT, u ozbiljnim je finansijskim problemima, ali i pod dvostrukom istragom policije, piše u Novostima U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, međutim, poručuju da i eventualni krah jednog od partnera ne može da dovede u pitanje završetak gradnje. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kako tvrde, zaštićena je potpisanim ugovorom. Oni su ga sklopili sa konzorcijumom firmi "Por tehnobau und umvelt AG", "SCT dd" i "DSD Brukenbau gmbh" i sudbina članica te grupacije ne bi trebalo da utiče na projekat mosta preko Ade.

Bezvredan sporazum sa Holbrukom

Haško tužilaštvo odbija da obelodani sadržinu sporazuma između Karadžića i Holbruka iz jula 1996. godine. Čak i da postoji, dogovor ne bi bio validan za postupak u Hagu, piše u Novostima. Pod naslovom "Garancija Amerike ne važi", list podseća kako je optuženi politički lider bosanskih Srba je u svom zahtevu Tribunalu naveo da je 18-19. jula 1996. godine sklopio dogovor sa američkim diplomatom, prema kome mu je Holbruk obećao imunitet od Tribunala u Hagu, odnosno da neće biti uhapšen i izručen ukoliko se povuče iz politike i javnog života.

Tužilaštvo je i Karadžiću uputilo odgovor na njegov zahtev sa napomenom o nevalidnosti i irelevantnosti postojanja njegovog dogovora sa Holbrukom za Haški tribunal za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, ističući da zločini za koje je on optužen ne podležu bilo kakvoj aboliciji od krivičnog gonjenja.

Povika na Lekarsku komoru

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević smatra da građani sa pravom očekuju od Lekarske komore da se izjasni o greškama i propustima lekara, bez obzira na to što Sud časti nije oformljen. Ministar upozorava lekare da je ćutanje i skrivanje iza formalnih razloga neprihvatljivo, piše uBlicu. 
Milosavljević je javno kritikovao lekare koji nisu hospitalizovali Svetlanu Vučković u Urgentnom centru, jer se nisu oglasili ni Lekarska komora, Etički komitet Kliničkog centra Srbije, a ni Srpsko lekarsko društvo. On je rekao da je Lekarska komora mogla da imenuje komisijuj koja bi se pozabavili tim problemom i javno kazala da je lekar prekršio medicinsku etiku.

S druge strane, Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije, navodi da im Zakon o komorama ne daje takvo pravo.

"Taj zakon je ministar doneo 2005. godine i samim tim nama je to pravo i uskratio. Svaki put kada se nešto desi, ministar proziva Komoru. Sve i da hoćemo da se oglasimo, ne smemo", kaže dr Radosavljević.

"Ako je nije sramota, neka tako govori. Kako ona kao direktor Komore nije imala potrebu da kaže da ženu u komi nije trebalo da voze iz bolnice u bolnicu", ističe Milosavljević.

"Telekom"

Nezvanični izvori iz viših rukovodećih struktura „Telekoma” tvrde da je imenovanje Danice Drašković na funkciju predsednika Upravnog odbora ove moćne kompanije opcija koja se razmatra, dok na srednjem nivou menadžmenta, kako se saznaje, nisu oduševljeni takvim kadrovskim rešenjem, objavljuje Politika. I u ovom slučaju nezaobilazan je politički uticaj, ali problem je u tome što je formiranjem Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića opao koalicioni potencijal Srpskog pokreta obnove. Kao mogući pretendenti na funkciju predsednika UO „Telekoma” u obaveštenim krugovima pominju se bivši direktor „Pošte” Dragan Kovačević i Miloš Selić iz „Telekoma”, nekadašnji aktivista SPO-a.

Na pitanje da li misli da je dovoljno stručna da obavlja posao u "Telekomu", Danica Drašković odgovara: "Naravno, imam ogromno radno iskustvo i mislim da sam stručnija od pola aktuelne vlade."

"Očekujem mesto u BIA, ili bar mesto direktora Instituta za bezbednost. To bih odmah prihvatila", kaže Danica Drašković za Pravdu.

Bregovićev koncert u Beogradu

Goran Bregović će nastupiti na dočeku Nove godine u Beogradu, ali njegov nastup neće koštati 100.000 evra, saznaje Pravda u Skupštini grada.

"Ne bih želeo da govorim o cifri koja će legendarnom muzičaru biti plaćena, ali građani srpske prestonice mogu da budu mirni, s obzirom na to da se novac za Bregovićev honorar neće povlačiti iz budžeta, već od sponzora, koji su već pristali na uslove. Beograd će i ove godine organizovati sjajan provod na trgovima, ali će o tome uskoro biti saopšteno više detalja", navodi izvor ovog tabloida.

Tragedija u Kraljevu

Posle požara u kojem se u sredu uveče ugušila domaćica Mira Protić (37), majka četvoro dece, od dvosobnog stana porodice Protić na šestom spratu zgrade u kraljevačkom naselju "Moša Pijade" nije ostalo – ništa, javljaju Novosti. Kada je u stanu izbio požar, dozivajući decu i tražeći pomoć, Mira je istrčala u hodnik. Kako nije bila sigurna da je najmlađi Andrija izašao, vratila se u stan-buktinju.

Dok ne vidi šta i kako dalje, otac porodice Mile Protić, zajedno sa troje maloletne dece, Andrijom (4), Milicom (7) i Anicom (14), smestio se kod rođaka na selu u okolini Kraljeva. Protići su veoma siromnašna porodica i živeli su od Milove plate, koji je kao perač ulica radio i po dve smene u kraljevačkoj "Čistoći".

"Za početak, porodica će dobiti novčanu pomoć, a čim istraga u izgorelom stanu bude završena, finansiraćemo i kompletno renoviranje", kaže Milan Tufegdžić, direktor kraljevačke "Čistoće".

Pogibija dečaka

Toni Stojanovski (15 ) iz Smedereva poginuo je kada je ukradenim „fićom”, u kojem je bio sa dvoje maloletnih drugova, sleteo s puta i udario u banderu, javlja Blic. Troje maloletnika je oko 22 sata u Rasadničkoj ulici ukralo automobil i posle vratolomne vožnje gradskim ulicama sletelo s puta i udarilo u stub javne rasvete u Venčačkoj ulici.

„Fića” se nakon udara prevrnuo i naleteo na parkirana vozila.